Razgovori na "Kustendorfu": Kusturica i Končalovski o tajnama filma

Slavni reditelj Andrej Končalovski bio je gost prvog dana ovogodišnjeg “Kustendorfa”. Nažalost, ovog puta putem video poziva razgovarao je sa osnivačem i rediteljem Emirom Kusturicom nakon prikazivanja njegovog novog filma “Dragi drugovi”.

Končalovski je pre pet godina boravio u Drvengradu, predstavivši svoje ostvarenje “Bele noći poštara”, a sinoć je tema bio film čija je radnja smeštena u SSSR 1962. godine, kada je zbog poskupljenja hrane izbio štrajk radnika u malom industrijskom gradu Novočerkasku. Pobuna je ugušena u krvi, masakr je skriven od javnosti. Znalo se da bi istina zauvek promenila poglede na svet miliona ljudi pod komunističkim režimom.

– Upravo sad sam video tvoj film, jako mi se dopao, doživeo sam snažne emocije. Pomislio sam, to je čovek čijeg sam “Prvog učitelja” gledao još kada sam počinjao studije u Pragu – kazao je Kusturica na početku razgovora, na šta mu je slavni reditelj odgovorio da je od tada prošlo 56 godina i da su sada “već dinosaurusi filma”.

Kusturica je istakao da se preko biografije Končalovskog može ispričati kakav je bio 20. vek, iako on stvara u 21. veku.

– Radiš kao da si na početku. Tvoj jezik je toliko mlad i svež. Raduje me to saznanje. Kada gledam savremeni film ovog ili onog mladog čoveka, nema tako svežeg, snažnog, istorijskog i individualnog pristupa – kazao je domaćin.

Končalovski se zahvalio i izrazio zabrinutost što u današnje vreme nema mnogo ljudi koji hoće da govore o jeziku.

– Poslednji čovek sa kojim sam ja razgovarao o jeziku bio je Bernardo Bertoluči. Mogli smo satima da govorimo o jeziku. Imam utisak da mnogi roditelji, pogotovo mladi, smatraju da je jezik već otkriven i gotovo – istakao je reditelj.

Složili su se da je jezik kod njih tehnologija i da ima mnogo neotkrivenih tajni.

– Svaki od velikih reditelja je na svoj način pokušavao – Bergman, Felini, Breson… Svaki je na svoj način pokušavao da dokuči gde se krije tajna. Dve stvari su mi se jako dopale u poslednjih osam godina, od kada sam snimio “Bele noći poštara”. Do tog filma sam i ja mislio da sve znam. Shvatio sam da je vrlo važno ne pogrešiti u onome što prikazuješ, a još važnije, šta ne pokazuješ – istakao je Končalovski.

Pročitajte još

Poznat datum održavanja ovogodišnjeg Festa!

Kusturica je citirao Šekspira, koji je rekao: “Od čega se sastoji drama? Od onoga što pokazuješ i onoga što ne pokazuješ.”

– Dodao bih da bi u svetu mnogi želeli da nema tajne. Oni bi želeli da se sve vidi, da nema ničega skrivenog. Zato sam sa tako snažnom emocijom gledao film. Tvoja kinematografija je u onome što ne vidim, i onome što osećam i što je preda mnom. Razmišljam zašto sada nema autora kakvih je bilo, poput Bertolučija. Nema više reditelja koji imaju stila. Mislim da današnjih stil određuju reklame. Sve je previše brzo. Oni ne razumeju to kako je nekad bilo. Zato sam ti zahvalan. Ti si jedan takav. Ne znam koliko ljudi trenutno radi na filmu koji ima lični pečat. Nemaju ga. Kinematografija je sada samo ono što vidi oko, bizarno, brzo urađeno… Ti imaš tu vrstu kinematografije i stila koji je nemoguće prekopirati – smatra Kusturica.

Končalovski je između ostalog kazao da bi tokom 50 godina rada na filmu najveća greška bila da je mislio i shvatio da sve zna.

– U kinematografiji je emocija uvek snažna, pogotovu kad je pored mene moja žena, brat, prijatelj… Sam sam gledao film i osećao sam da će imati mnogo gledalaca. To je esencija našeg rada. Ono što osećamo, mislimo, koliko je u tome racionalnog, šta smo pokazali, a šta nismo… Sad se takva operacija ne viđa često na platnu. U tvojoj biografiji je ogromna kolekcija osećanja, refleksija…

Dvojica velikana kinematografije razgovarala su, između ostalog, i o estetici stvaranja filma, načinu pisanja scenarija, korišćenju kamere, a bilo je reči i o tome da su zemlje sa velikom i bogatom istorijom inspirativnije za stvaranje priče.

– Vi imate veliku zemlju, istoriju i književnost. Sve što sam pročitao bilo je o Sovjetskom Savezu. Sve je na dramskoj osnovi, koja je snažna. Oni nam otkrivaju ono što mi nismo videli ili čitali – kazao je Kusturica, a Končalovski je dodao:

– Sve može da bude film, ne samo književnost. Ako uzmeš istoriju svoje zemlje, malo ranije, za vreme rata, majčice moja, bože moj, kakvi su tamo bili tragični, šekspirovski događaji. Svaka tragedija je šekspirovski događaj. Znaš, ne postoje dosadne priče, samo dosadni pripovedači!

Kusturica je uporedio sa Zapadom gde, prema njegovim rečima, istorija ne igra ulogu, tamo ne postoje tabu teme, sve je otkriveno, kao da istorija ni ne postoji.

– Kod nas postoje stvari koje tek treba otkriti. Tako sam video tvoj film, u Evropi, na Zapadu ne postoji sindikat. Tvoj film je o sindikalcima. O ljudima koji su reagovali na presiju – kazao je, s čime se slavni ruski reditelj složio i konstatovao da je to ostvarenje i o prevazilaženju straha.

Razgovor između dvojice filmskih znalaca završen je sa Kusturičinom željom da naredne godine pogleda novi film svog prijatelja i kolege, koji će, veruje, dobiti Oskara.

– Mani se toga, nije film uspeh, već da nakon filma imaš mogućnosti da snimaš novi. Uvek jedno te isto – zaključio je veliki Končalovski.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi