Srđan Gojković Gile za 24sedam: Novi talas je bio odgovor na realnost u kojoj smo živeli

Najdugovečniji i jedini bend koji aktivno radi iz beogradskog novog talasa Električni orgazam proslavio je na dočeku Srpske nove godine 41 godinu od osnivanja benda. Nažalost, planirane koncertne proslave velikog jubileja prošle godine pomerila je pandemija, ali kako frontmen Srđan Gojković Gile ističe u razgovoru za naš portal “sve ovo je nužno zlo koje nekako treba da se prebrodi”.

Evocirali smo uspomene na protekle četiri decenije rada, revolucionarni novi talas u okviru kojeg su zauvek svoj pečat ostavili veliki umetnici poput Milana Mladenovića, Vlade Divljana i ritam koji je pratio mene društva i minulog vremena, a čiji je Gojković svakako bio svedok.

Na dočeku Srpske nove godine publika vas je slušala onlajn. Kako vi doživljavate ove nove okolnosti? Koliko onlajn nastup može da zameni kontakt sa publikom?

Nema šanse da to ikad zameni direktni kontakt sa publikom. Ovo je samo nužno zlo, da se nekako pregura ovaj suludi period kad nam je zapravo zabranjeno da radimo, to jest sviramo.

Povodom obeležavanja 40 godina novog talasa, Jugoton Croatia records predstavio je dugoočekivane vinile „Paket aranžman“, „Električni orgazam“, album Šarla Akrobate “Bistriji ili tuplji čovek biva kad…” i “Haustor”. S kakvim osećanjem se sećate tog perioda, početaka vašeg benda, ljudi koji su tada ostavili trajni otisak u muzičkoj istoriji poput Milana, Magi, Divljana i Čavajde?

Pa svakako mi je drago da su ti albumi ponovo objavljeni i to sa luksuzno opremljenim omotima i remasterovanim zvukom, izgledaju i zvuče bolje nego ikad. Taj period je bio početak naše karijere i sećam ga se kao jako dinamičnog, kreativnog i uzbudljivog. Bilo je puno kreativnih ljudi koji su tad stupili na javnu muzičku scenu.

Šta je za vas novi talas bio, a kako sad na njega gledate? Da li bio revolucionaran i da li je nešto slično moguće da se ponovi?

Apsolutno je bio muzički revolucionaran, predstavio je jedan novi, moderniji pogled na muziku i umetnost uopšte. Uticaj svega toga se oseća i dan-danas, bar ga ja čujem i u novim bendovima koji su danas aktuelni. Ne mislim da to može da se ponovi, bar ne na taj način. Sve to što se desilo je bio specifičan odgovor na neku realnost u kojoj smo mi živeli krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Pre nekoliko dana ste objavili i remasterizovanu verziju sada već kultne pesme „Krokodili dolaze“. Koliko je ta pesma i zbog čega i danas aktuelna?

Pa to je ta remasterizovana verzija sa “Paket Aranžmana” koju su uradili u Croatia Records, mada je i slika malo doterana, mislim na video. Ta pesma je uvek aktuelna i biće tako i kad ne bude više Električnog orgazma. Ona govori o strahu od nadolazećeg zla, a to je nešto što se ponavlja kroz celokupnu istoriju ljudskog roda.

Kroz trajanje kao Električni orgazam ste svedoci jednog vremena i različitih promena u muzici, društvu, politici. Kako biste opisali taj put? Kako ste se vi menjali i kao bend, ali i lično?

Eh, duga bi to bila priča da se detaljno bavimo promenama kroz koje smo prošli i mi i svet oko nas za ovih 41 godinu. U svakom slučaju, bilo je to jedno dugačko i čudno putovanje, ali svačiji život je takav, nismo mi tu nešto posebni.

Kada smo pomenuli i promenu muzičke scene, počev od novog talasa, svako vreme je nosilo neki svoj ritam. Kako ste uspevali da ostanete na svojoj žici, da li ste se nekada brinuli da će „vaše vreme“ proći, te kako ste se hrabrili i ostajali pri svojim idealima?

Tako što nikad nismo pratili trendove, bili smo uvek u trendu. Nikad nismo pravili muziku sa početnom idejom da se dopadne drugima, uvek smo je pravili da se dopadne nama, da mi budemo zadovoljni i ispunjeni dok traje taj proces kreacije. To je po meni jedini ispravan metod, da pratiš svoj instinkt i da je tebi i bendu zabavno dok nešto radiš.

Koliko je muzika tokom svih ovih godina pratila ritam vremena i kako biste kroz ritam opisali današnje vreme?

Ne bih znao da kroz ritam, rečima, opišem današnje vreme. U svakom slučaju svaka umetnička kreacija se dešava u određenom trenutku vremena i kao takva ona jeste refleksija tog vremena.

Šta je ono što biste izdvojili iz karijere kao najteže, a šta kao ostvarenje sna?

Uvek padne na pamet kao prvi odgovor na to pitanje, definitivno kao ostvarenje dačačkog sna – svirati sa Stonsima na istoj bini. Bilo je puno teških trenutaka u karijeri, možda je jedan od meni težih bio kad je Čavke napustio bend 1994.

Bili ste simboli generacije, zvuk koji je pokretao mase mladih ljudi u vreme potpunog ludila rata. Koji su vaši ciljevi tada bili i kako ste doživljavali muziku, da li ste verovali da zaista nešto može da pokrene i da li verujete u to danas?

Kao sto rekoh, ja funkcionišem tako što slušam taj neki unutrašnji glas, to jest instinkt. Ne bavim se time na način da preterano analiziram i razmisljam o svemu tome. Muziku oduvek doživljavam kao neku ultimativno oslobađajuću i duhovnu stvar.

Odakle ste crpeli inspiraciju za pesme koje su nastajele tada, a odakle danas?

Iz sveta oko nas i u nama. I tad i sad.

Pročitajte još

Ploče su ponovo u modi: 40 godina novog talasa

The Doors: Prvi album i poslednja legenda o Morisonu

Po budizmu, čovek je jedinjenje duha, tj. uma i materije. Šta ste vi pronašli u budizmu što je pozitivno uticalo na vaš život? Reklo bi se da je više reč o filozofiji, a manje o religiji?

Religija mene ne zanima previše, opet filozofija zvuči kao neka pomalo mrtva, neaktivna stvar. Za mene je to neka vrsta aktivnog mentalnog treninga, metod razvoja sopstvenog uma. Sve u cilju prevazilaženja stresa sa kojim se stalno susrećemo, a nismo u stanju da ga adekvatno prevaziđemo.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi