Muharem Bazdulj za 24sedam: Pisanje je moj pokušaj da sebi objasnim svet u kojem živimo
Čovek je u ovoj situaciji bio usmereniji ka meditaciji, imao je manje stvari koje mu skreću pažnju. Ostalo je više vremena za promišljanje i kreativni rad,
Da pomračenje ne postoji prvenstveno bez svetlosti, kao i da “kao i jučer” ničega novog nema pod kapom nebeskom, a kao i sutra sve može da bude novo ako bude na nov način posmatrano, svedoče, između ostalog, dve knjige “Kao jučer” i “Tranzit, Kometa, Pomračenje” o kojima je govorio njihov autor, književnik i publicista Muharem Bazdulj u razgovoru za naš portal.
Jedna od tema u vašem delu je i na koji način geografija utiče na vaše pisanje, ali i na nas same. Na koji način to definišete?
Neka sociološka ispitivanja pokazuju da kada se dete rodi, na njegovu budućnost ne utiču ni bogatstvo roditelja, ni genetika, boja očiju, visina… Nego geografija i sredina u kakvoj odrasta. U mojoj knjizi prvenstveno analiziram ono što mi u evropskom kontekstu nazivamo “Istok i Zapad”. S jedne strane ovaj eks-komunistički Istok, možda konkretnije delovi bivšeg Sovjetskog saveza, delovi Evrope koji su doživeli, devedesetih i početkom dvehiljaditih, najveću vrstu osiromašenja i potonuća u bedu. S druge strane je ovaj, uslovno rečeno, lagodni život koji podrazumeva asocijacije na Zapadnu Evropu. Negde između smo mi na Balkanu koji nismo bili ni Istok ni Zapad, što je ideja od Svetog Save verovatno – da se upravo te bitke između Istoka i Zapada vode ovde preko nas – naše geografije… To bi bilo neko objašnjenje nas samih.
Muharem Bazdulj / Milos Tesic/ATAImages
U romanu “Tranzit, Kometa, Pomračenje”, koji je pre 12 godina imao prvo srpsko izdanje, a sada je izašlo reizdanje, pišete i o motivaciji za pisanje. Koliko se ona promenila od trenutka kada ste pisali do danas?
Kada kažete motivacija, primećujem da imam jedan otpor prema ponavljanju u pisanju ne samo na nivou motiva, već prvenstveno na nivou tehnike. Ta knjiga koju sam pisao u svojim kasnim dvadesetim godinama je možda bliža nekoj ideji metafikcije, šire shvaćenog postmodernizma, nego načinu koji mi je danas bliži i teži ka nekom pseudodokumentarnom realizmu. To mi je zanimljivo danas kada čitam svoje romane. Ipak pisanje i potreba za njim je ista.
Šta je za vas pisanje i tada i sada?
Pisanje je uvek za mene bilo pokušaj da verbalnom artikulacijom čovek sam sebi objasni svet. Ljudi su jezička bića, a možda pisci i čitaoci više od drugih. Mi smo relativno malo tržište i tu svako ko uđe u književnost sa željom da se obogati ili da od toga živi, igra komplikovanu kalkulaciju i kocku. Meni su književnost i pisanje važni kao čitaocu i piscu kao pokušaj razumevanja sveta u kojem živimo. Tokom godina način i pogled na taj pokušaj se menja, ali želja za razumevanjem je ista.
Muharem Bazdulj / Milos Tesic/ATAImages
Kojim tranzitima se u životu vraćate i koji su na vas ostavili najviše traga?
Svi tranziti koji su nam doneli neku promenu su nam važni, a možda su još važniji oni koji nam nisu doneli nikakvu promenu jer smo iz njih naučili da su trivijalni. Promene i putovanja uvek su dragocena.
Pročitajte još
Koliko je na vaš rad i kreativnost uticala promena koju je donela pandemija? Da li možemo da očekujemo nešto novo iz vašeg pera?
Ova promena je donela svakako više vremena za pisanje. To što sam radio za vreme korone nisam još objavljivao. Imam dve, tri stvari koje su u nekoj fazi blizu finalizacije i verujem da će do kraja godine možda nešto da se objavi. Čovek je u ovoj situaciji bio usmereniji ka meditaciji, imao je manje stvari koje mu skreću pažnju. Ostalo je više vremena za promišljanje i kreativni rad više vremena za tranzite i putovanja u sebi samom.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari