Sećanje na Vlastu Velisavljevića: Sa osmehom kroz sve životne tragedije

Ako je postojao sinonim za vedar duh, šarm, upornost i osmeh uprkos svemu – onda je to bio Vlasta Velisavljević.

Na pozorišnoj i televizijskoj sceni tokom 70 godina, ostvario je više od 350 uloga, bio je doživotni počasni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i najstariji aktivni glumac. U njegovoj biografiji je upisan robijaški staž, između ostalog i tri godine na Golom otoku, ali do kraja života, kako je često govorio, nije gubio nadu u bolje sutra.

Sa trećom suprugom Nadom uživao je u ljubavi više od 40 godina, a iz prvog braka imao je kćerku Dubravku, koja živi u Pensilvaniji.

Glumio je u svim beogradskim pozorištima, a ostaće upamćen i po tome što je više od 1.600 puta sa kolegama na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta igrao u predstavi “Buba u uhu“.

Vlastimir Velisavljević je rođen na današnji dan, 28. jula 1926. godine, u Beogradu. Glumom je počeo da se bavi 1938. u pozorištu “Roda” koje je vodila Nušićeva ćerka Gita Predić.

Godine 1943. je bio uhapšen i odveden u nacistički logor Dortmund Herde, u kojem je obavljao teške fizičke poslove. Iz logora je, kako je pričao u retkim intervjuima koje je davao na tu temu, uspeo da pobegne uz pomoć jednog od majstora u fabrici, koji mu je dao nemačku propusnicu, zahvaljujući kojoj je uspeo da stigne nazad u Beograd.

Pre Drugog svetskog rata je prodavao “Politiku” i tako zarađivao prvi novac. Nakon rata, Velisavljević je sa nekoliko drugova pokušao da pobegne u Ameriku, ali je bio uhvaćen i odveden u zatvor na Adi Ciganliji, iz kojeg je brzo pušten. Proveo je tri godine u zatvoru na Golom otoku, na koji je odveden 1950. nakon što su kod njega, navodno, pronašli ruske knjige, koje su tada bile zabranjene. Prema njegovim rečima, on nije želeo da izda kuma, koji je bio pukovnik u JNA, kojeg su optuživali da je staljinista.

Kada je u Srbiji donet zakon o rehabilitaciji, podneo je zahtev, te je rehabilitovan kao zatočenik Golog otoka. U jednom intervju na pitanje novinarke, o njegovom trogodišnjem robijanju na Golom otoku, Vlasta je odgovorio: “A dobro, nije to tako strašno. Leto, zima, leto, zima, leto, zima i kraj.”

Prilikom hapšenja, bio je student treće godine Pozorišne akademije u Beogradu, na kojoj je kasnije i diplomirao. Studirao je na klasi zajedno sa Oliverom Marković, Đuzom Stojiljkovićem, Predragom Lakovićem i Mihailom Viktorovićem. Jednom prilikom je ispričao kako ih je profesor zbog nepoznavanja književnosti i slikarstva poslao na izložbu, kako bi se upoznali sa delima srpskih slikara. Priznao je više puta da je tada bilo veoma teško i naporno studirati glumu, ali da su brzo počeli da igraju u pozorištu. Vlasta je ponosno govorio da je glumački zanat ispekao kod, kako je govorio, “vrhunskog juvelira” Mate Miloševića, u čijoj je klasi stasala zlatna generacija glumaca.

– Gledao sam sebe u “Otvorenim vratima”. Kada sam video u kakvom sam društvu bio u jednom kadru, to je nerverovatno. Svojevremeno sam to shvatao normalno, profesionalno, ali kada vidim da sam scenu delio s Oliverom Marković, Mirom Stupiciom, pa i Lanetom Gutovićem, bude mi čast. Ja sam to zaboravio – rekao je u jednom intervjuu za “Blic”.

Nažalost, ostao sam sam iz te klase – izjavio je Velisavljević i dodao da mu je drago što se ipak odlično slaže i sa mladima. Za Oliveru Marković govorio je da je “bila zvezda i biser njihove generacije”, dok mu je Đuza bio jedan od najboljih prijatelja.

– Smatram da su godine moj najveći kapital i ozbiljno se razmišljam da ih oročim u nekoj banci, samo, bojim se da me ne pokradu. Ovako ih ljubomorno čuvam i samo ponekad sa tugom pogledam u nebo, jer gore se nalazi mnogo mojih prijatelja. Nisam sentimentalan, naprotiv, znam da nas sve to čeka – rekao je Velisavljević u jednom intervjuu za magazin “Gloria”.

Sarađivao je sa brojnim rediteljima, a njegove replike prepričavaju se među svim generacijama. Mlađi su ga zapamtili po ulozi baba Nate u filmu “Mala noćna muzika”, ali najširu popularnost stekao je ulogom magistra Đorđevića u seriji “Bolji život”.

Prvi put je zaigrao na sceni JDP, (tada scena “Kod Manježa” Narodnog pozorišta) 1938. godine, u predstavi “Put oko sveta”, a bio je član i pozorišta u Mostaru i Tuzli. Pozorišna publika će ga pamtiti u maestralnim ulogama u JDP: Duh Hamletovog oca (Hamlet); Tasa (Sumnjivo lice); Ogisten Ferajon (Buba u uhu); Andulin (Revizor); Mihajlo Vasiljev (Vasa Železnova); Predsednik Kluba (Mister Dolar); Polonije i Ozrik (Hamlet), Vodnik Stanić (Kad su cvetale tikve) i mnogim drugim.

Dobitnik je nagrada Zlatna medalja za zasluge, Zlatni ćuran za životno delo, Nušićeva nagrada za životno delo, nagrada za najbolju epizodnu mušku ulogu na 37. filmskim susretima u Nišu, 2002. godine za ulogu baba Nate u filmu “Mala noćna muzika”, zatim Nagrada Milorad Mandić Manda, za ulogu Sretena u filmu “Taksi bluz“, Godišnje nagrade Jugoslovenskog dramskog pozorišta, 2017. godine i mnogih drugih.

Pored odvođenja u nacistički logor, pa na Goli otok, ženinog odricanja, raka, kliničke smrti Vlastu Velisavljevića do kraja života nije napuštao vedar duh i entuzijazam “večitog mladića” kako su kolege umele da ga zovu.

– Umem da oprostim. Kažu da je to velika hrišćanska vrlina. I u crkvi kažu treba oprostiti. Ja sam to uvek umeo i mogao da oprostim. Valjda je i to talenat – zaboraviti nešto. Setiti se nečeg je isto tako dar. Sve što je bilo teško oprostio sam, ako je bilo potrebe da se oprosti. Ja verujem u život i u ljude. Ne mogu da se odreknem toga. Ne pamtim kada sam se ozbiljnije naljutio. Možda to nije dobro, ali šta da radim – rekao je u pomenutom intervjuu Velisavljević, govoreći o svemu što ga je u životu zadesilo.

Pročitajte još

Đuza Stojiljković: Bosonog na putu do zvezda

Veliki umetnik je preminuo od posledica izazvanih korona virusom 24. marta ove godine u 94 godini života. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi