Reditelj Darko Bajić nije mogao da se suzdrži , jedva govorio o Žarku Lauševiću: "Želeo je da ga pamtimo po osmehu"

Žarko Laušević, nezaboravan glumac čiji je uticaj na srpsku i jugoslovensku kinematografiju neizbrisiv, svojim ogromnim talentom i predanim radom učinio je značajan doprinos filmskoj umetnosti. Reditelj Darko Bajić, blizak prijatelj i kolega ovog velikog umetnika, ističe za RTS da je Žarko bio ključan u stvaranju jedne od najlepših romantičnih scena, te da bi voleo da ga pamte po osmehu, ulogama i porukama koje je prenosio.

Odlazak glumca Žarka Lauševića u 64. godini zaboleo je njegove najmilije, njegove prijatelje, kolege, ali i brojne obožavaoce.

Gostujući u Beogradskoj hronici, njegov prijatelj i kolega, reditelj Darko Bajić ističe da ga je Žarko očarao već pri prvom susretu: „Prvi put sam ga video na času Minje Dedića, legendarnog profesora Fakulteta dramskih umetnosti. Nas, rediteljsku klasu, na taj čas je doveo profesor da vidimo studente. To je jedna od zaista vrhunskih klasa. Možda sam u suštini i rešio da u Sivom domu postavim još neke junake upravo zbog toga što je to bila zaista vrhunska klasa i što sam želeo sve da ih nekako imam u svojoj seriji.“

Prema Bajićevim rečima, Žarko Laušević pojavio se iza crne zavese.

„Pojavio se jedan lik koji me je tada fascinirao, opčinio, koji je svojim šarmom, svojom energijom opčinio sve nas“, istakao je reditelj dodajući da je odmah poželeo da sarađuje sa Žarkom i da je to i ostvario predstavom Hej vi napolju gde su Laušević i Sonja Savić igrali dve glavne uloge.

Bajić ističe da je Laušević na početku osamdesetih godina bio najtalentovaniji mladi glumac na jugoslovenskom prostoru, a da je 1990. godine bio sigurno jedan od glumaca koje su svi želeli u svojim filmovima, predstavama.

„Sećam se njegove treme pred predstavu Fausta u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, on je tada imao 21-22 godine. Igrao je sa glumačkim alama, poput Mike Manojlovića, Aleksandra Bečeka i Branislava Lečića, ali kada je izašao na binu, on je odmah dobio aplauz“, priča reditelj.

Žarko Laušević – precizan u postavljanju uloge, sjajne dikcije, jakog instinkta

Kao jednu od najlepših Žarkovih uloga, Darko Bajić izdvaja rolu u predstavi Pozorišne iluzije, gde je, kako ističe, zaista bio fascinantan.

„Posle te predstave, kao oko najpopularnijeg fudbalera, veliki broj ljudi je hteo da ga zagrli. A zašto? Zato što je on stvarno, pored tog talenta koji je imao, on je bio izuzetno precizan u postavljanju uloge“, kaže Bajić i navodi da je Laušević i pored toga što je došao iz Crne Gore imao dikciju kojoj su kolege težile.

Laušević je, pored toga što je precizno postavljao uloge, bio instinktivan. Zbog jedne takve instinktivne reakcije Žarka Lauševića sa koleginicom Elizabetom Đorevskom, Bajić je ostavio kadar u kojem su se videli i tonac i drugi članovi ekipe u finalnoj verziji filma Direktan prenos.

Promo/Goran Đukanović

„To je jedna predivna, možda jedna od najlepših emotivnih, ljubavnih scena koje sam snimio. Ta emocija i to što se desilo među njima, to je bilo zaista fascinantno“, opisuje Bajić navodeći da je verovao Žarkovom instinktu i potrebi da u tom trenutku iskaže to što želi.

Sećajući se druženja sa Lauševićem, Bajić ističe da su se neke uloge spremale u kafani: „Družeći se, odlazeći na pozorišne predstave, razgovarajući stalno. Moja supruga i njegova supruga, bili smo često zajedno. Kada sam spremao predstavu Mala, dao sam mu da pročita, želeo sam da on igra. Svideo mu se milicioner Ajkula, ali je ta uloga bila namenjena drugom glumcu koji je na kraju otkazao. Koliko je Žarko bio presećan kada je ušao i kada smo sarađivali tu“.

Predstava koja je promenila sve

Početkom devedesetih svi su se grabili da rade s njim. Išao je iz uloge u ulogu koje su bile fascinantne.

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu 1991. godine, usprotivio se kada je prekinuta predstava Sveti Sava. Bio je jedan od onih koji su ustali. Taj događaj Laušević je opisao kao prekretnicu u životu.

„Moja supruga i ja smo bili na toj predstavi. To je zaista jedan od najsramnijih trenutaka u istoriji kulture i ovog grada i jugoslovenskog pozorišta. Jednostavno su ušli, kad je počela predstava, ušli su nacionalisti sa zastavama i krenuli su da ometaju predstavu. Nekoliko puta je Laušević pokušao da ih zaustavi, međutim, nije uspeo. U tom trenutku tu su bili, pored poznatih glumaca i ličnosti iz grada, bio je i njegov otac i njegova majka“, seća se Bajić.

Prema njegovim rečima, ta predstava i njegov lik, Sveti Sava, promenili su Lauševiću život: „Tih poslednjih godina, živeo je u Beogradu pod velikim pritiskom, zaista.“

Bajić je kroz suze rekao da je Žarko Laušević bio jedan veliki čovek i veliki prijatelj i da je siguran da bi želeo da ga pamte po njegovom osmehu i po njegovim rečenicama i govoru, ulogama.

Žarko je bio veliki, kako kaže, zato što je znao zašto je igrao svaku ulogu, znao je da iziđe na binu, da dođe u prvi plan i kaže: „Igram ovu ulogu zato što želim da vam kažem da morate da osvajate slobodu, da morate da budete slobodni u životu.“

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi