Rudolf Valentino: Nesrećni glumac koga je na put u večnost ispratilo sto hiljada žena

Priča o Rudolfu Valentinu istinita je bajka tome kako je jedan momak sa juga Italije postao najveća zvezda nemog filma i prvi muški seks-simbol Holivuda.

Iako je zaslužan za filmsku reputaciju “latino ljubavnika” Valentino je sa ženama koje su prošle kroz njegov život imao vrlo komplikovane odnose, a oba braka bila su mu potpuna katastrofa.

Marčelo Mastrojani, koji je i sam ponešto znao o “latino ljubavnicima,” jednom je o Valentinu rekao: „Ako vam stalno govore da ste najveći zavodnik, idealni ljubavnik, kako je s tolikim teretom moguće voditi ljubav.“

Loš đak i mamina maza

Rođen 6. maja 1895. godine, u mestu Kastelaneta (južna italijanska pokrajina Apulija), od majke Francuskinje i oca Italijana, često opisivan kao kontroverzan, život je završio rano, u samoći, ali ne pre nego što je zagolicao maštu miliona žena širom sveta i postao oličenje “idealnog ljubavnika.”

Oca veterinara Valentino je izgubio još kao dečak od deset godina, veći deo mladosti bio je zabušant, mamin sin, loš đak, dok je majka sa troje dece stalno bila u novčanim neprilikama. Poljoprivrednu akademiju u Đenovi je jedva završio.

Život menja iz temelja kada odlazi u Njujork 1913, sa 18 godina. Kako nije znao engleski, jedini poslovi koje je mogao da radi bili su oni slabo plaćeni – u restoranima, kao perač sudova, baštovanski pomoćnik…

Žigolo za usamljene dame bez pratnje

Od “boljih” tu je bio posao uglađenog žigola u plesnim dvoranama, gde, kao talentovani igrač, za male pare pravi društvo usamljenim damama.

Žene i muškarce koji su se tom profesijom bavili 20-ih godina prošlog veka zvali su “taxi-dancers.” Za sitnu zaradu plesali su s gostima koji su u plesne dvorane dolazili sami, bez partnera. Ubrzo postaje prilično uspešan egzibicioni plesač i dobija angažmane u poznatim njujorškim kabareima, nastupa sa zvezdom vodvilja Sofi Taker, čak i za predsednika Vudroa Vilsona.

Sa sklonošću ka luksuzu trošio je novac onda kada ga je imao, a trošio je nemilice i kada ga nije imao – na bunde, krznom podstavljene bademantile, pozlaćene žilete, zlatne vadičepe, iznajmljene rols-rojsove…

Zgodni imigrant stiže u Holivud

Zgodni imigrant maslinaste puti 1917. godine stiže u Holivud i nakon nekoliko malih i beznačajnih uloga, mahom negativaca, Valentino 1921. dobija onu argentinskog gauča, u ostvarenju “Četiri jahača apokalipse” – nemom filmu reditelja Reksa Ingrama.

Samo nekoliko kratkih scena u kojima iz Valentina, dok pleše tango, zrače melanholija, zabranjena strast i požuda, bilo je dovoljno da doslovno “upleše” u svet filma, na velika vrata. Film “Četiri jahača apokalipse” postigao je ogroman uspeh, ostvarivši za ono vreme neverovatnu zaradu od četiri i po miliona dolara, i preko noći od Rudolfa Valentina napravio zvezdu.

Ipak, film koji će glumca lansirati u legendu biće “Šeik,” Džordža Melforda snimljen takođe 1921. godine. To je trenutak kada ženski deo Amerike definitivno obuzima prava “šeikmanija.” Publika, mahom ženska, opsedala je bioskopske sale u rekordnim broju. Valentinova koža, koja na kalifornijskom suncu brzo i lako crni u vreme kada je Kju Kluks Klan bio na vrhuncu moći ne sme da postane pretamna – dovoljno tamna da sugeriše egzotičnost Arapa ili Južnoamerikanca, ali nikako i da podseća na crnca, piše ekspres.net. U filmovima je morao da bude belac, ali njegove ruke su specijalnim pomadama činili da budu tamnije, kad dodiruje belo lice svojih partnerki, što je u to vreme bio pravi izazov za ekipu šminkera.

Muškarac iz mašte miliona žena imao je dva braka, oba katastrofalna. Prva  supruga je bila lezbijka, brak je navodno trajao šest sati, do trenutka u kome je ona zaključala vrata svoje sobe. Druga je njegovu karijeru gotovo sabotirala, on se prepustio njenoj dominaciji, a ona je preuzela njegove poslove, diktirala zaradu, ugovarala filmove. I ostavila ga u trenutku kad je izrazio želju da osnuju porodicu.

Gej spekulacije i dvoboj sa kolumnistom

Jedan časopis je napisao: “Valentino ne izgleda kao vaš muž, ni slučajno ne izgleda kao vaš brat i nimalo ne liči na čoveka za koga vaša majka misli da je prava partija.”

Autori njegove biografije slikaju Valentina kao ne previše seksualno aktivnog muškarca. Žene koje su bile s njim u vezi opisivale su ga više kao svog starijeg brata, još češće govorile da se ponaša poput malog dečaka. Jedan glumac, blizak Valentinu, izjavio je: „Sve o čemu on razmišlja, to je – italijanska hrana.“

Nagađalo se puno o njegovoj seksualnoj orijentaciji, bilo je glasina da su mu draži muškarci. Mnogi su ga u medijima napadali da je suviše ženstven za muškarca, jadikovali zbog njegovog negativna uticaja na muškost Amerikanaca, a jednog kolumnistu glumac je čak izazvao na dvoboj, zbog uvreda.

Valentinove obožavateljke su bile svih uzrasta, najčešće starije i zrelije, s decom, poslom, muževima, te se njihovo otvoreno pokazivanje seksualne energije smatralo subverzivno po društveni poredak. Rudolfa je, međutim, istinski zanimalo snimanje dobrih filmova, za svoju filmsku reputaciju “latino ljubavnika” govorio je “da je lažna i veštačka.”

Sto hiljada žena u Valentinovoj posmrtnoj povorci

Legendarni glumac je umro na današnji dan, 23. avgusta 1926, u 31 godini života, od upale slepog creva i perforacije čira, upale pluća i drugih komplikacija. U šoku koji je izazvala njegova iznenadna, prerana smrt najmanje dve žene izvršile su samoubistvo, ženski svet Amerike bio je u dubokoj žalosti, a preko sto hiljada njih preplavlo je ulice Njujorka u posmrtnoj povorci.

Odigrao je 14 glavnih uloga, uz “Četiri jahača apokalipse” i “Šeika,” valja spomenuti i filmove “Šeikov sin”, “Krv i pijesak”, “Mladi radža”, “Orao” i “Monsieur Beaucaire.”

Nekoliko dana pre smrti, Valentino je ručao sa H. L. Menkenom, poznatim američkim novinarom, esejistom, satiričarem i oštrim kritičarem američkog života i kulture. Niz tih razgovora će Edoardu Baleriniju poslužiti za snimanje filma “Good Night, Valentino,” prikazanom 2003. godine na Sandens festivalu.

„Iskren i nepokvaren, ali zabrinut i uznemiren, dečački prostodušan i simpatičan, ali ispunjen strahom. Njegov govor je jednostavan, ali elokventan, mogao sam u njemu uvek da vidim glumca, imitatora, ponekad, na kratko zasjalo bi i nešto, što se u pomanjkanju boljeg izraza, zove džentlmenstvom“, napisao je Menken.

Valentino je bio jedinstven, pomalo neshvaćen, kontroverzan – imao je sve karakteristike da postane i ostane ikona američke pop kulture 20. veka.

Misteriozna “dama u crnom”

Mitologiji i stvaranju kulta Rudolfa Valentina doprinela je i misteriozna “dama u crnom,” koja je godinama, na godišnjicu njegove smrti, donosila ruže na grob. Njen identitet biće otkriven tek tokom pedesetih godina.

Pročitajte još

Gregori Pek: Zagonetni džentlmen koga je proganjala jeziva tragedija

Ditra Flejm je kao četranestogodišnjakinja ležala u jednoj njujorškoj bolnici. Valentino i ona su tada svečano obećali jedno drugome da ukoliko ona umre pre njega, on će na njen grob donositi ruže svakog dana. A ako on umre pre, sve što je tražio bilo je da nikad ne zaboravi da je samoća bila jedan od njegovih najvećih strahova.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi