Marko Janjić: 24sedam razmišljam o...

09.10.2020

12:04 >> 16:52

0

Autor: Dejan Ćirić

Nebojša Glogovac, Predrag Ejdus, Miša Janketić i Dragan Mićanović kao uzori

Marko Janjić: 24sedam razmišljam o...
Copyright Promo/Aleksandar Letić

Glumca Marka Janjića gledali smo u ostvarenjima “Zona mrtvih”, “Ustanička ulica”, “Vojna akademija” “Urgentni centar” i “Besa” u kojima je ostvario značajne uloge koje su ga svrstale među, trenutno, najangažovanije glumce u zemlji. Uskoro ćemo ga gledati u serijama “Tajna vinove loze”, “Žigosani u reketu” i “Kralj”, kao i u novim projektima na pozorišnim scenama. Za portal 24sedam, ovaj rođeni Lozničanin, koji svoje umetničke snove ostvaruje temeljno, nepretenciozno i bez medijskih senzacija, otkriva šta ga je, pre svega kao umetnika, ali i na ličnom nivou, u velikoj meri odredilo na njegovom dosadašnjem umetničkom i životnom putu.

Film kome se uvek vraćate? 

Ima dosta filmova kojima se vraćam i gledam ih ponovo. To su, pre svega, filmovi Mela Gibsona, “Apokalipto” i “Stradanje Isusovo”, zatim “Dežurni krivci”, reditelja Brajana Singera, “Kum” 1 i 2, kao i Kopolin “Apokalipsa danas”. Uz njih i “Tramvaj zvani želja”, “Indijana Džons” i francuski film “Nedodirljivi”, baziran na istinitoj priči.

Pozorišna predstava koju nikada nećete zaboraviti?

Predstave koje sam obožavao da gledam bile su “Hadersfild”, “Šine” i “Bure Baruta”, Jugoslovenskog dramskog pozorišta. S druge strane, predstave koje nikada neću zaboraviti, a u kojima sam igrao, su “Skup”, Marina Držića u režiji Jagoša Markovića i “Hazarski rečnik” Tomaža Pandura.

Knjiga koja vas je promenila? 

Čudan i poseban uticaj u sagledavanju života iz drugog ugla, metafizičkog i duhovnog, na mene je ostavila knjiga “Paralelni svetovi”, B.D. Benedikta. Vrlo zabavan skup priča koje su, u svojim svedočenjima, govorili ljudi koji su prešli “na drugu stranu”, a zatim se “vraćali” u život, prenoseći svoja iskustva. Bilo mi je jako zanimljivo da se upustim u ovu SF avanturu.

Putovanje koje ćete zauvek pamtiti? 

Obožavam da putujem. Izdvojio bih putovanje u Bogotu i učestvovanje na najvećem svetskom pozorišnom festivalu, odlazak u Stokholm sa Narodnim pozorištem, putovanje sa suprugom i prijateljima po Hercegovini, upoznavanje sa mestom Kalinovik, pršut od divlje svinje u selu Ulog, Neretvu…Takođe, i obilazak  kopnenog dela Grčke kolima.

Mesto na koje uvek iznova odlazite? 

Moj rodni kraj. Planina Jagodnja, takođe u mom kraju. A od prvog susreta sa Hercegovinom i Trebinjem, uvek se vraćam tamo i svaki put se ponovo obradujem kao malo dete kada treba da krenem.

Pesma koja budi uspomene?

Ako govorimo o poeziji, “Naši dani” od Disa. Osećaj gorčine i spoznaja istine da se ovde ništa ne menja zadnjih sto godina je poražavajući. Ako govorimo o muzici, to je “Kad hodaš” od Bajage. Podseća me na suprugu i naše gimnazijske dane. “Sweet Child O’ Mine”, benda Guns N’ Roses me asocira na ćerku, a Miro Ungar “Tata, ti me voliš”, na sina.

Ličnost koja je obeležila vaš život i karijeru?

Kao oslonac i podrška – moja žena. Kao uzor i primer u poslu – Marlon Brando, Miša Janketić, divni Peca Ejdus, Glogovac i moj dragi Dragan Mićanović. Naravno da su moju karijeru u najvećoj meri obeležili Tamara Krcunović, Ivan Jevtović i Ivan Bosiljčić, ali ne mogu da ne pomenem mog najdivnijeg prijatelja i briljantnog glumca Nemanju Oliverića, kao i Gorana Jevtića, koga sam prvog upoznao kada sam došao na prijemni na FDU.

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi