Nije želela da ima grob, a u smrt je otišla tragično kao i njena velika ljubav: Fatalna Ljilja Brik

Ljilja Brik je bila režiserka, vajarka, a pre svega žena kojoj muškarci nisu mogli da odole. Imala je poseban, jedinstven uticaj na njih. Svojim ponašanjem ih je očaravala, a za nju je bilo sasvim normalno, ali i za njene muževe, da provede noć sa muškarcem koji joj se sviđa.

Iv Sen Loran je za nju rekao da nikad nije bila banalna i da je sa njom uvek bilo zanimljivo razgovarati, a japanski list je posle njene smrti napisao da je „žena koja izaziva tako jake emocije u ljubavi, mržnji i zavisti, sigurno proživela neverovatan život“.

Družila se sa Šaljapinom, Pablom Nerudom, Sergejom Ajzenštajnom, Isidorom Dankan, poznavala Raspućina. Čak i u osamdesetoj godina je bila prava zavodnica! Kao da je za nju bio izmišljen pojam „fatalna žena“.

Ljilja Brik Profimedia

Napisala je svoja sećanja i objavila prepisku sa Vladimirom Majakovskim. Vodila je i dnevnik, ali je zadužila sina Vasilija Katanjana da se dnevnik ne objavljuje pre 2028, znači 50 godina posle njene smrti.

Kada je slomila kuk i morala da leži, ne želeći takav život, izvršila je samoubistvo 1978. godine popivši tablete za spavanje. Uradila je isto što i njena velika ljubav Majakovski, samo 48 godina kasnije.

Kremirana je i na njen zahtev su prijatelji rasuli njen pepeo u reku Moskvu. Nije želela da postoji njen grob, jer se bojala da oni koji je mrze, ne dođu da ga oskrnave. A takvih je bilo dosta!

Vladimir MajakovskiProfimedia

Vasilije Katanjan je napisao njenu biografiju u kojoj navodi da je najveća ljubav Ljilje Brik bio Majakovski, ali je Osip Brik, njen Osja, njena mladalačka ljubav, zauzimao posebno mesto u Ljiljinom životu, pa je u stanovima u kojima je živela sa drugim muževima uvek bila rezervisana jedna soba za njega.

I sama Ljilja, posle smrti Osipa Brika, 1945. je govorila: “Kada je umro Majakovski, Majakovskog više nije bilo, a kada je umro Osja, nije više bilo ni mene“.

Njena mlađa sestra, Elza Triole, nije imala tako spektakularan život, ali je takođe bio uzbudljiv. Po povratku u Pariz, nastavila je sa pisanjem, ali se bavila i prevođenjem i aktivno učestvovala u životu kolonije umetnika i njihovim okupljanjima na Monparnasu, gde je i živela.

Oduševili su je stihovi pesnika futuriste i nadrealiste Luja Aragona i molila je prijatelje da je upoznaju sa njim. Njihovo poznanstvo, 1928, je bilo ljubav na prvi pogled. Iako niko od njihovih poznanika nije verovao da će ta veza da potraje, ona je trajala skoro pola veka, sve do njene smrti i promenila joj je život.

Elza Triole/Profimedia

Luj Aragon je bio rođeni Parižanin, diplomirani lekar, odlikovan ratni heroj, član Komunističke partije Francuske (KPF), pesnik, pisac nadrealista. Elza, iako razvedena od Andre Triolea, nosila je do kraja života njegovo prezime i ostala sa njim prijatelj.

U vezi sa Aragonom  bila je veoma posesivna i iako se i ona kretala u miljeu nadrealista i futurista, pokušavala je Luja da odvoji od njegovog društva i želela da ona bude ličnost broj jedan u njegovom životu. Nije dozvoljavala da se u njenom prisustvu pomenu ni imena njegovih bivši ljubavnica.

Uprkos novčanoj pomoći koju je i dalje dobijala od Triolea, finansijska situacija Elze i Luja nije bila sjajna, čak nedovoljna i za njihove skromne prohteve. Luj je radio kao novinar u listu KPF „L’Humanite“, a Elza se, osim pisanja, prevođenja francuskih pisaca na ruski i ruskih na francuski, bavila i izradom modernog nakita od dragog i poludragog kamenja. Taj posao je radila posredstvom modnog časopisa Vog.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi