Reč više o Radmili Smiljanić: „Sve bilo je muzika“

Posetioci će imati priliku da vide mnogobrojne fotografije, programe, plakete i nagrade slavne umetnice. Osim pola veka njene blistave karijere, kako na našoj sceni, tako i na scenama širom sveta, fotografije obuhvataju period njenog najranijeg detinjstva u Banjaluci, vreme odrastanja tokom rata, školovanja u Beogradu i Sarajevu, ljubav i brak sa Branislavom Mijailovićem i rođenje njihovog sina Nikole, koji je takođe operski pevač i profesor, kao i Radmilin profesorski rad na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, u Republici Srpskoj, rodnoj Banjaluci, Bijeljini, Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i Akademiji lepih umetnosti. Pored togam jedna od fotografija na izložbi je i ona na kojoj španska kraljica Sofija, očarana Radmilinim nastupom sa horom i orkestrom RTS-a u Madridu, prilazi da joj čestita.

Njene glasovne sposobnosti i pre svega glumačke kreacije otvorile su joj vrata svih vodećih operskih kuća u svetu – od Modene, Barselone, Linca, Trsta, Odese, Taljina, Rima, Beča, Praga, Soluna, Brna, Majnca… do Sijetla, gde je nastupila u „Pikovoj dami“ sa Reginom Resnik i „Balu pod maskama“ sa Đorđom Zankanarom. Drugovala je sa Lučanom Pavarotijem, ali se sticajem okolnosti nisu našli zajedno na sceni. Međutim, njen sin Nikola Mijailović je, posle pobede na Pavarotijevom takmičenju u Filadelfiji, imao tu čast i pevao sa njim u „Boemima“.

Slavna operska diva rođena je u Banjaluci, 25. jula 1940. godine. Srednje muzičko obrazovanje započinje u rodnom gradu u klasi Julije Pejnović, a potom nastavlja u Beogradu u muzičkoj školi „Stanković“ kod profesora B. Cvejića. Godine 1959. upisuje Muzičku akademiju u Ljubljani u klasi Julija Beteta, ali zbog smrti profesora prelazi na Akademiju u Sarajevo, gde diplomira kod profesorke Brune Špiler. Kao stipendista Narodnog pozorišta u Sarajevu, posle uspešne diplomske predstave „Ero s onog svijeta“, gde tumači ulogu Đule, ostvaruje trogodišnji angažman u tom pozorištu. Tada igra svoju debitantsku ulogu u „Jenufi“ Leoša Janačeka, a zatim slede uloge Despine u „Tako čine sve“, Ksenije u „Borisu Godunovu“, Ane u „Nabuku“, kao i Florami i Sizete u opereti „Mala Florami“. Ubrzo joj se poveravaju uloge u predstavama „Katarina Izmailova“, „Most sv. Luja kralja“, „Toska“ i „Trubadur“.

Godine 1965. godine osvaja treću nagradu na takmičenju mladih jugoslovenskih umetnika u Ljubljani, a iste godine na Međunarodnom takmičenju u pokrajini Ređo Emilija osvaja prvu nagradu „Akile Peri“, koja je ustanovljena s ciljem da otkrije mlade umetničke talente. Iz Sarajevske opere, na poziv dirigenta Oskara Danona 1967. godine, nastupa u ulozi Fatamorgane u operi „Zaljubljen u tri narandže“ i ulozi Lize u „Pikovoj dami“ na gostovanju Opere Narodnog pozorišta u Barseloni. Posle ostvarenog uspeha, debituje 13. marta 1968. godine u ulozi Leonore u Verdijevom „Trubaduru“ u Narodnom pozorištu u Beogradu i dobija stalni angažman. Od tada se u izvođačkom repertoaru primadone svetskog renomea nižu Verdi, Čajkovski, Brams, Korsakov, Glinka, Mocart, Smetana, Pučini, Maskanji, Rosini…

Prirodnost i lakoća u izvođenju najzahtevnijih vokalno-tehničkih prepreka uslovili su nastajanje Radmilinih najvećih sopranskih uloga u operama: „Evgenije Onjegin“, „Karmen“, „Aida“, „Ivan Grozni“, „Otelo“, „Ivan Susanjin“, „Boemi“, „Bal pod maskama“, „Prodana nevesta“, „Turandot“, „Madam Baterflaj“, „Pikova dama“… Ipak, njeno istorijsko ostvarenje na sceni ostaće Jenufa, za koju je dobila prvu nagradu i medalju za najbolju interpretaciju Janačekovih likova u svetu, u Pragu 1978. godine, na obeležavanju 50 godina od smrti Leoša Janačeka. Radmila Smiljanić postaje protagonista savremenog repertoara u operama Janačeka, Bartoka, kao i domaćih kompozitora – Biničkog, Nastasijevića i Konjovića.

Dvadesetogodišnjicu umetničkog rada obeležila je jednom od njenih najuspešnjih predstava „Prodana nevesta“, 1984. Godine, i odigrala po ko zna koji put neodoljivu Marženku. Dvadeset pet godina umetničkog rada proslavila je „Toskom“, dok je za tridesetpetogodišnjicu upriličen koncert u Sava centru.

Nastupala je u Pragu, Trstu, Milanu, Rimu, Frankfurtu, Minhenu, Beču, Gracu, Lincu, Solunu, Salczburgu, Barseloni, Londonu, Sijetlu… Partneri na sceni su joj bili Mario del Monako, Đuzepe di Stefano, Hoze Kareras, Plasido Domingo, Đorđo Zankanaro, Petar Dvorski, Ređina Resnik, Marta Medl, Biserka Cvejić, pod dirigentskim vođstvom Oskara Danona, Lovre fon Matačića, Sama Hubada, Nikše Bareze, Milana Horvata, Rajnera Švarca, Dejva Alena, Zubina Mehte i drugih. Svoju karijeru uporedo je gradila i kroz bogatu koncertnu aktivnost, pevajući oratorijume, lid i manje muzičke forme.

Dobitnica je nagrade Udruženja muzičkih i baletskih pedagoga za životno delo, sedam godišnjih nagrada Narodnog pozorišta za najbolja ostvarenja, Srebrnjaka i Zlatnog pečata Narodnog pozorišta, plakete Narodnog pozorišta, Vukove nagrade Kulturno-prosvetne zajednice Srbije i revije “Muzika klasika” za izuzetan doprinos umetničkoj muzici za 2019. godinu. Pored toga, osvojila je i nagradu za najbolju interpretaciju Marženke u „Prodanoj nevesti“ i nagrade i medalje za najbolju interpretaciju dela češkog kompozitora Leoša Janačeka, na „Praškom proleću“. Dobila je i Zlatnu ploču „Jugodiska“ u Sava centru u Beogradu, povodom proslave 35 godina umetničkog rada.

Godine 1984. počinje da se bavi pedagogijom. Postaje profesor na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, zatim nastavlja rad u Banjaluci i Bijeljini, a potom na Fakultetu muzičke umetnosti i Akademiji lepih umetnosti u Beogradu. Znanje, iskustvo i pre svega veliku ljubav prema muzici, primadona Smiljanić usmerava na oblikovanje i formiranje budućih renomiranih operskih pevača poput Dunje Simić, Milijane Nikolić, Snežane Savičić Sekulić, Predraga Milanovića, Aleksandre Stamenković, Alekse Vasića, Dejana Maksimovića i drugih. Naravno, njeno najveće zadovoljstvo i uspeh je to što je njen sin Nikola Mijailović (bariton) osnove ovog kompleksnog posla stekao od majke, a potom postao redovni profesor na katedri za solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Radmila Smiljanić je postala senator Republike Srpske u drugom sazivu Senata 2009. godine i počasni građanin Bosanske Gradiške. Pola veka bogatu umetničku karijeru i dvadeset pet godina postavljenih visokih standarda u pedagogiji proslavila je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, 3. marta 2018. godine, koncertom njenih studenata koji su pevali poznate arije iz opera Verdija, Pučinija, Rosinija, Donicetija, Bizea i drugih.

Izložba posvećena našoj proslavljenoj operskoj divi trajaće narednih mesec dana.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi