Sećanje na Feđu Stojanovića: Glumac koji je mogao čoveku da pronikne u dušu i razume njegovu tugu i radost

Na današnji dan rođen je legendarni glumac Feđa Stojanović. Preminuo je u 73. godini 5. maja 2021. godine.

Roditelji su mu bili učitelji, šetali su sa službom od grada do grada, tako da se slučajno rodio u Aleksincu, ali svima je pričao da je iz Beograda.

Photo: PVJ/ATAImages

Glumac je nosio ime koje je u našoj zemlji retko, a jednom prilikom ispričao je i kako ga je dobio.

– Rođen sam istorijske 1948. godine. Moj otac je bio rusofil i dao mi je ime Feđa po jednom romanu. Zbog rezolucije Informbiroa njegove kolege su ga terale da mi promeni ime da ne bi zaglavio na Golom otoku. On je cele noći špartao po sobi od zida do zida lupajući glavu šta da uradi, ni majka nije spavala. Ujutro je samo rekao: “Ime mu menjati nećemo”. Srećom, nije otišao na Goli otok – rekao je Feđa Stojanović u jednom intervjuu.

Jedna od poslednjih uloga Feđe Stojanovića bila je u filmu “Marko”. Film prati bračni par Marka i Ankicu, koji nikada nisu preboleli smrt svog sina Ante, koji je poginuo u ratu. Nažalost, i život Feđe Stojanovića obeležen je iznenadnim gubitkom sina, poznatog reditelja Uroša Stojanovića koji je živeo u Los Anđelesu.

Feđa Stojanović / Photo: PVJ/ATAImages

Tu bol, glumac je u duši nosio do kraja.

- Užasno mi je teško i osećam se strašno što baš ništa u životu nije hteo da me posluša. Možda sam ja previše pristajao na kompromise u životu, ali on nije. Tu je možda i pokleknuo. Mnogo je verovao ljudima, pogotovo onima iz svoje branše. I mislim da je tu pogrešio. Bio je ekscentrična osoba, takav je rođen i sve što sam bolovao zbog njega, bolovao sam dok je bio sasvim mali jer sam shvatio da je on takav i da ništa ne pomaže. Imam utisak da mu je moj razvod od njegove majke veoma teško pao i da se sa tim nije pomirio do kraja života - govorio je Feđa Stojanović, takođe u jednom od brojnih intervjua.

A kakav je zapravo bio život ovog glumca, možda možemo nazreti u njegovoj monodrami “Ja, Feđica” koju ipak na kraju nije uspeo da odigra.

Upoznavanje Feđe i velike umetnice Mire Trailović koja ga je preko noći dovela iz JDP-a u Atelje 212, njegov mukotrpni početak karijere u tom legendarnom pozorištu gde je dobijao uglavnom veoma sitne i nezapažene uloge, pretežno policajaca, neke su od duhovitih tema koje provejavaju kroz monodramu. Napisan tekst nema raspisane dijaloge, već je pisan u prvom licu u vidu knjige uspomena, više kao autobiografija, ili kraći roman, te je jedina forma za glumca mogla biti monodrama.

ATA Images/Antonio Ahel

Gorica Popović i Gordan Kičić su na sceni Ateljea 212 dočarali vreme koje je Feđa opisivao u svojoj ispovesti, a posebno je ostala upečatljiva ljubavna priča koju je svojevremeno imao sa damom iz Teherana, zbog koje nije želeo da se vrati u Jugoslaviju, već je ostao tamo neko vreme.

Prijatelji iz detinjstva, portret školskih dana, presek glumačke karijere, druženje sa velikim Zoranom Radmilovićem i nadmetanje sa njim oko toga ko će tumačiti ulogu ujka Vanje u Zoranovoj režiji, zanimljiva su okosnica ove monodrame.

– Umeo je da pronikne u čoveku dušu, razumeo je i njegovu tugu i radost i zbog toga smo se lako poistovećivali sa njegovim likovima. Na sceni je slavio život, a u isto vreme ga i kudio, sa svom lakoćom i težinom življenja i igre – rekao je o njemu glumac Zoran Pajić.

Feđa Stojanović / Foto arhiva Ateljea 212

On je na društvenim mrežama i evocirao uspomene na poslednje susrete sa Feđom.

-Sećam ga se kako mirno sedi u svojoj fotelji dok čeka da ga pozovu da uđe u kadar. Znao je unapred tekst za svaku scenu koju je snimao tog dana, pa je na probi bilo dovoljno da mu kažemo samo prvu repliku bilo koje scene i nastavio bi bez gledanja u tekst. Sećam se i njegovog osmeha koji je oslikavao čistotu njegove duše. Često je u pauzama tokom snimanja uživao u muzici, pa bi mi tako tražio da preko telefona pustim nekog stranog, ili domaćeg izvođača znanog malom broju ljudi. Imao je prefinjen ukus za muziku i dok ju je slušao na licu mu se ocrtavala nostalgija i melanholija, a u isto vreme i radost – prisećao se ovaj glumac mlađe generacije svog starije kolege.

Feđa Stojanović ostaće upamćen po velikom broju uloga koje je ostvario u Ateljeu 212, Zvezdara teatru, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Teatru Madlenianum, Malom pozorištu „Duško Radović“, Pozorištu „Boško Buha“, ali i po ulogama u mnogobrojnim televizijskim serijama i filmovima.

“Čarlston za Ognjenku”, “Mala noćna muzika”, “Lepa sela lepo gore”, “Višnja na Tašmajdanu”, “Žigosani u reketu”, “Vojna akademija”, “Montevideo, bog te video”, samo su neke od uloga po kojima ćemo ga pamtiti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi