Tamara Dragičević za 24sedam: Neispričana priča o Silvani Armenulić

Tamara Dragičević je bez sumnje ostvarila najatraktivniju glavnu žensku ulogu u prošloj godini i svrstala se u red onih glumica koje osim talenta i izuzetne moći transformacije imaju u sebi ono nešto, često neobjašnjivo, a potrebno da se istinito i uverljivo dočara lik o čijem životu nismo znali mnogo. Silvana Armenulić je bila i ostala misterija. Tragična, privlačna i zagonetna. Tamara Dragičević je tu misteriju razotkrila u meri potrebnoj da shvatimo šta se krilo iza osmeha legendarne pevačice. A krilo se mnogo toga, o čemu popularna glumica govori u ekskluzivnom intervjuu za 24sedam.  

Čini se da se nikada niste nametali, mistifikovali svoju karijeru, ni dodvoravali medijima, publici ili rediteljima ne bi li postali zvezda preko noći. Šta je, pored strpljenja, bilo važno da istrajete u ovom poslu onako kako ste želeli i da korak po korak dođete do uloge Silvane Armenulić koja će svakako biti jedna od najznačajnijih u vašoj karijeri?

Vera u sebe vam daje istrajnost da budete strpljivi i da ne budete u panici, već da sačekate svoj trenutak, jer često ambicija proizvede nešto za šta se oseti da je na silu, da vam u tom trenutku ne pripada, i to se vidi. Pored toga što pratite svoju karijeru, vi posmatrate druge i znate šta vam se dopada, šta vam je za primer, a šta nije. I uvek je važno slušati svoju intuiciju, pratiti i slediti svoja osećanja. Moja karijera je lepo počela, sa divnom predstavom „Igra u tami“ u pozorištu „Boško Buha“, gde sam imala glavnu ulogu i reakcije su bile sjajne. Onda su usledili „Montevideo“ i „Vojna akademija“, projekti koji su odjeknuli.  Znala sam da posle tih lepih stvari nešto veliko tek dolazi. To je ona vera koju sam pomenula, kada jednostavno osećate da će u pravom trenutku doći velika uloga. Nizale su se lepe uloge, uvek sam imala posla, počela sam da radim u Ateljeu 212, koje je sada moja matična kuća.

Tamara Dragičević Promo/Aleksandar Kujučev

Da li danas, posle Silvane, ali i svih drugih važnih uloga shvatate da je sve vredelo, i to strpljenje, možda i neka odricanja, možda i neke borbe za koje ste ranije mislili da su uzaludne?

Od kada sam počela da se bavim glumom osećam se privilegovanom što radim posao koji volim, koji me čini srećnom i ispunjenom. Bila sam deo predivne klase pune ljubavi kod sjajnog profesora Dragana Petrovića Peleta, gde sam stekla prijatelje za ceo život i uvek mi je na pameti odakle smo krenuli, šta nam je osnov i koren svega. Tako da, nikada svoju karijeru nisam posmatrala kao neko žrtvovanje, već kao nešto što je deo mene i u čemu uživam. Pre šest godina sam postala majka i bez neke prevelike drame sam uskladila porodični i privatni život. Nikome se nisam nametala, u smislu da je sada meni teže, već sam shvatila da više ne mislite samo na sebe, i uspela sve da isplaniram i organizujem tako da budem srećna na svim poljima.

Tamara Dragičević Promo/Aleksandar Kujučev

Nikada nisam svoj život i karijeru posmatrala kao neka prevelika odricanja i ne znam kakvu borbu. To sve ide samo od sebe i baš kao što smo započeli ovaj intervju rečju - strpljenje, pokazalo se da je upravo u tome ključ. Pre „Tome“ dugo nisam snimala nešto veliko, ali nikada nisam bila u panici, nije bilo drame i tenzije. Već sam stekla svoj mir i spokoj, uživala radeći u pozorištu, otkrivala šta još mogu, a onda se ovaj film dogodio u pravom trenutku. Verujem da ništa u životu nije slučajno.

Krasi vas jedna vrsta poletnosti i lakoće, vedar duh, pozitivna energija i harizma i to nije ni privid, ni poza i oseća se i u ovom razgovoru. Kako negujete sve to danas, u vremenima koja su sve samo ne vedra i spokojna?

Veliku ulogu u tome ima karakter. Tako je bilo i kad sam bila mlađa i nekako, od kada sam počela da shvatam sebe, postalo mi je jasno da sam uvek nosila optimizam. Stalno sam morala da imam nešto što je pozitivno u budućnosti, što me čeka, nešto u planu čemu se radujem, pa makar to bilo i za dva dana. Čak i kada je teško, kada sam tužna ili neraspoložena uvek govorim sebi: „Danas mi nije dan, ali nema veze. Za dva dana ću videti tog i tog, ili putujemo i desiće se nešto lepo, ili igram predstavu koju volim.“ To je nešto što moram da imam jer sam navikla da tako funkcionišem, da ne ostajem na nečemu što je loše. Trudim se da nikada ne zadržavam negativnu energiju u sebi i da sa osmehom i vedrinom idem kroz život.

Tamara Dragičević Promo/Aleksandar Kujučev

Rekli smo na početku da niste od onih kojima je medijsko eksponiranje prioritet. Da li to ima svoju cenu zbog koje možda delujete kao nadmena zvezda?

Primetili ste da se ne pojavljujem previše u medijima, i da to nisam radila ni kada je film „Toma“ bio glavna tema u zemlji. Možda bi to neko iskoristio i bio u svakoj emisiji, na svakoj televiziji, što je u redu i nemam ništa protiv toga, ali moj osećaj je da nama glumcima to nije toliko potrebno. U svemu treba imati meru. Mislim da treba birati sa kim razgovarate. Kada ne želite da pričate ili jednostavno nemate ništa pametno da kažete, nema potrebe to raditi na silu. I to nije ništa lično u smislu da ja ne želim nekome da dam intervju, jer sam prosto takva.

Tamara Dragičević Promo/Aleksandar Kujučev

Ne, ja volim da pričam kad imam nešto novo, ali svako gradi svoju karijeru na svoj način. Smatram da zaista nije potrebno da budete non-stop prisutni u medijima jer to često proizvede kontra efekat. To nije nikakva arogancija, mi smo svi jednaki u ovom poslu - da li je to glumac, šminker, garderober, ili čovek koji radi na keteringu, svi smo isti. Oduvek sam to tako posmatrala, jer sam tako vaspitana i nikad nisam razumela ljude koji se na bilo kom mestu postavljaju kao zvezde i očekuju nešto. Mene bi bilo sramota.

Šta vam je najviše pomoglo da tako uverljivo i istinito odigrate Slivanu Armenulić čiji su život i karijera bili obavijeni misterijom i tragičnošću?

Gledala sam sve što sam mogla da pronađem o Silvani, neke njene nastupe,  video snimke i nekoliko intervjua i sve to sam „provukla“ kroz sebe. Mislim da sam uspela da je shvatim kroz sve to što sam mogla da vidim i čujem o njoj i onda tome dodate neku svoju nijansu i emociju. Verujem da smo odradili sjajan posao, Milanova i moja uloga su jako specifične i imam utisak da će morati da  prođe nekoliko godina kako bismo na pravi način shvatili svu težinu i značaj tog filma, da ga onda ponovo odgledamo i s ponosom kažemo: „Ovo je stvarno dobro!“ Sad je još rano. Euforija još traje i emocije tek treba da se stišaju.

Tamara Dragičević Promo/Aleksandar Kujučev

Pomenuli ste da ste kroz sebe „provukli“ sve ono što ste uspeli da saznate i shvatite o Silvani. Koju svoju emociju ste joj dali, bez koje ta uloga ne bi bila tako upečatljiva?

Nisam uopšte razmišljala o sebi. Ja bih možda mnoge stvari uradila drugačije, ali nekako kad sam nju posmatrala, pravila, igrala, i na setu, u kostimu sa šminkom, mi jednostavno postajemo ti ljudi. Tada prestajem da razmišljam ko sam ja i šta bih tu dodala, ali je na kraju uvek to naša izvedba, to smo mi. Svakako da sam mogla da razumem tu paralelu njenog privatnog i poslovnog života, to što je ona bila za svoju publiku, kao i ono što je nosila u sebi - veliku tugu i teret tog vremena, a posebno nepravdu što su je ljudi doživljavali kao kafansku pevačicu, dok je ona bila jedna ozbiljna diva.

Tamara Dragičević Promo/Aleksandar Kujučev

I uspela je da dođe do toga. Njen put zaista nije bio lak jer je počela u kafani i došla do statusa legendarne pevačice koja je imala antologijske hitove i ljudi su je vremenom prepoznali kao drugačiju, izuzetnu ženu. S druge strane, u njenom životu nije sve bilo tako glamurozno i lako. Čuvala je svoj privatni život i po strani držala sve vezano za njena osećanja, ljubavi i tuge. Sve što ju je bolelo. Zato u filmu retko vidite njen osmeh.

Šta se krilo iza njenog osmeha? Kolika tuga i bol?

Svi to nosimo u sebi, samo je pitanje kada te emocije ispoljimo. To je život. Svi smo sazdani od sreće, tuge, bola i lepote života. Svi smo u životu bili tužni, plakali, imali nesrećne trenutke. Silvana je sve to nosila u sebi i izražavala kroz pesmu.

Da li vas je i koliko promenila ova uloga u umetničkom smislu?

Dogodio se trenutak da pokažem nešto potpuno drugačije od onoga u čemu je publika do sada imala prilike da me vidi. Osećala sam da to leži negde duboko u meni i dala sve od sebe da to uradim najbolje moguće. Ova uloga je jedno veliko i značajno iskustvo na koje sam jako ponosna. Ispunjena sam i srećna zbog ovolikog uspeha filma koji niko nije očekivao. Što se mene tiče, kao glumice, to je sada već jedna lepa uspomena i nešto što ostaje, ali idemo dalje.

Tamara Dragičević Promo/Aleksandar Kujučev

Da li vas plaši da će vas ova uloga odrediti, vezati vam ruke za neke buduće projekte jer će vas mnogi gledati isključivo kroz nju, kao što se desilo mnogim glumcima?  

Uopšte ne razmišljam na taj način jer šta bi to onda značilo - da ne treba više imati veliku, glavnu ulogu ni u jednom filmu ili seriji. Pomenuli smo na početku veru i sigurnost. Ova uloga mi je pružila i jedno i drugo. Ja sam i dalje na neki način mlada glumica i mislim da je karijera tek preda mnom. Ko zna kakve me uloge čekaju, šta ću sve odigrati, da li je ovo ta koja će ostati ili je to neka koja će se tek dogoditi u budućnosti, tako da ne razmišljam o tome. Nedugo posle premijere filma počela sam da se bavim jednim drugim likom u pozorištu, u predstavi „Pristanak“ gde igram veliku ulogu. Važno je da se ne zadržavate na uspešnim ulogama, da se ne uljuljkate u njima, nego da uživate u tom tenutku slave i uspeha, ali to apsolutno ne znači da na tom talasu treba usmeravati svoju karijeru, već ići dalje ka novim izazovima.

Tamara Dragičević Promo/Aleksandar Kujučev

Zakoračili smo u novu godinu za koju svi želimo da bude mnogo bolja nego prethodna. Da li ste sačuvali u sebi radost praznika i veru u bolja vremena?

Uvek se radujem praznicima koji su u krugu porodice i sa prijateljima. Lepo je i uživam u ovim danima, samo da svi budemo zdravi. To uvek želimo, ali zaista u ovim vremenima više nego ikada. Samo to nam je dovoljno. Onda možemo sve.  

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi