Predstavljena izabrana dela Isidore Bjelice: Potpis istine i ironije
27.11.2021 | 09:05
Novo izdanje obuhvata „Tajni život slavnih Srpkinja“, „Moj deda Luj Viton“, „Kraljice serbske“, „Poslednji hrišćanin“, „Srpkinja“ i „Santa Marija“
Copyright Isidora Bjelica ATA Images/M.M.
Promocija izabranih dela Isidore Bjelice u izdanju Službenog glasnika održana je u Glasnikovoj knjižari Geca Kon, u prisustvu porodice književnice i brojnih ličnosti iz kulturnog života.
O delima književnice koja je kroz svoj opus pokazala da popularna knjiga može istovremeno biti i valjana literatura razgovarali su književnik Igor Marojević i Petar Arbutina, direktor Sektora za izdavanje knjiga u Službenom glasniku i urednik izdanja.
Književnik Igor Marojević istakao je da je čitajući knjigu „Gospodar sretnih predmeta“, kojoj se i danas divi, shvatio da je ona mnogo drugačija od svega onoga što se pisalo u srpskoj postmoderni.
- U toj knjizi pripovedačica se poigrava značenjem, tako da se u svakom trenutku svaka tvrdnja može smatrati ironijom. Kod nas se ironija ne primećuje, a ironija je bila glavno književno sredstvo Bjelice, ne samo u književnim delima, nego i nastupima i performansima. To je jako bogata proza gde se vidi veliki dramaturški talenat, lirski talenat, ali i ono što je najznačajnije - smelost sinteze da sve to obuhvati u doba kada je posmodernizam kod nas bio dosta jednoobrazan - rekao je Marojević.
- Isidora Bjelica stalno je odlazila korak dalje i sama na neki način pomerala ne samo svoje lične i književne granice, nego i granice žanra. Međutim, u srpskoj književnosti nije tipično, očekivano i dobro dočekano da jedan pisac piše i govori na direktan i istinit način kako je to radila Bjelica - istakao je Petar Arbutina.
On je dodao da danas, nažalost, živimo u čaršiji gde je mnogoglasje ustvari jednoglasje, u kojem ne postoji nikakav pluralizam mišljenja, dok je Isidora svojim delima kroz širok dijapazon mišljenja, na vrlo kreativan i zreo način, i kroz vrlo dobru književnu igru, pokazala srpskim posmodernistima kako bi ustvari postmoderna trebalo da izgleda.
Odabrana dela obuhvatila su izdanja „Tajni život slavnih Srpkinja“, „Moj deda Luj Viton“, „Kraljice serbske“, „Poslednji hrišćanin“, „Srpkinja“, kao i „Santa Marija“.