Dušan Kovačević o svom novom filmu: Nije loše biti čovek sa velikim Č

"Ostaće zapisano da je jedna generacija sličnih godina igrala u ovom filmu i da je ovo jedan veliki kolektivni rad. Ovo ostvarenje će se i pamtiti po tim ljudima, divnim glumcima i njihovim pričama. Na kraju krajeva, čini mi se da smo napravili film koji je odraz jednog vremena i koji je jedna slika takozvanog običnog života sa neobičnim događajima", kazao je danas reditelj Dušan Kovačević nakon projekcije svog novog filma "Nije loše biti čovek". 

Nakon 18 godina, publika će imati prilike da uživa u njegovom novom ostvarenju, komediji sa elementima trilera, koja postavlja večito pitanje - da li je kraj života i kraj boravka na ovom svetu, ili postoji mogućnost da se život produži u nekom drugom obliku.

Ova emotivna, životna bajka našeg maestralnog reditelja biće premijerno prikazana publici 7. decembra u Kombank Dvorani i bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade.

Glavnu ulogu tumači Vojin Ćetković, a Kovačević ističe da je ta rola veoma komplikovana i poprilično nezgodna jer mora da izgleda kao da je sve u redu, ali zapravo, nije ništa u redu.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Naša želja je bila da napravimo priču o današnjem vremenu, naravno film je sniman pre ove kuge. Nismo znali da će mesec dana nakon poslednjeg kadra da se pojavi ovo zlo. Da smo znali, možda bi jedan deo i bio deo ove priče - kaže reditelj.

Govoreći o svom radu ističe: 

- U principu sve što sam radio je paranormalno jer naš život nije normalan. Od kada znam za sebe, živimo dva ili tri paralelna sveta. Neko se opredeli za ovaj ili onaj svet, a moje viđenje je uvek bilo pomalo sumnjičavo i nije bilo ekzaktno tačno. Uvek je bio nekakav znak ili nešto da postoji još jedan svet, još jedan univerzum koji mi ne možemo da vidimo ili ne želimo...

24sedam/Katarina Mihajlović

U filmu "Nije loše biti čovek" posebno mesto ima pas Žuća, njime je, ističe reditelj, želeo da oda počast divnim životinjama. Priča prati profesora klavira Milana (Vojin Ćetković), pet godina nakon što je njegov kum, nekadašnja pop zvezda Ranko Beli (Gordan Kičić), nestao pod nerazjašnjenim okolnostima. Milan odlučuje da razreši misteriju i konačno sazna šta se dogodilo sa Belim. Ne nalazeći podršku i razumevanje porodice i okoline, Milan razvija prijateljski odnos sa psom lutalicom.

- Kad pričam o nečemu što je jako bitno mislim na ta božja stvorenja koja nas okružuju, mislim na ptice, životinje, drveće, sve ono što čini lepši deo ove planete. A kad to krene da se uništava, kao što se uništava, onda dobijemo ovo što smo dobili. Ova priča je moja zahvalnost tim divnim stvorenjima, s kojima sam od ranog detinjstva. To je moj omaž svim tim lepim, pametnim i dobrim životinjama. U mnogim svojim filmovima, knjigama, romanima, pričama, posvetio sam im veliki deo prostora. Tako u "Ko to tamo peva" Miško vozi autobus da bi video majmune, a kad dođe tamo on nastrada, a "Underground" je posvećen rušenju beogradskog zoološkog vrta i evo sada do ovog Žuće. To je moja posveta divnom svetu koji ne živi baš najlepše, kao ni većina ljudi...

24sedam/Katarina Mihajlović

Dodaje da neki filmovi, kao i ljudi, kada stare, stare lepše i da se nada da će tako biti i sa ovim filmom.

- Mislim da svaki dobar posao u ovoj našoj branši počiva na velikom prijateljstvu. Kada sam počeo da se družim i ulazim u taj svet, vrlo brzo sam sklopio prijateljstva. Prijateljstvo vam pomaže utoliko što vi koristite u tom radu osobine i dragocene stvari koje kod glumaca nisu "na prvu loptu". Ostaće zapisano da je jedna generacija sličnih godina igrala u ovom filmu i da je ovo jedan veliki kolektivni rad. Ovo ostvarenje će se i pamtiti po tim ljudim, divnim glumcima i njihovim pričama - kaže reditelj.

Govoreći o ovom, kao i o svim prethodnim ostvarenjima, ističe da je uvek postojalo to pitanje - Da li je nešto moguće u životu ili nije?

Film "Nije loše biti čovek"/Promo

- To samo zavisi od našeg odnosa prema svetu. U krajnjem slučaju počeo sam svoj rad sa pričom o ljudima koji su stari 150 godina i ja sam nisam verovao tad da to postoji, međutim kako prolaze godine, sve sam bliži. Ova priča postavlja pitanje kao i u "Sabirnom centru" - da li ima života posle smrti? Ja se krećem nekako tom linijom između mogućeg i nemogućeg u svim mojim delima. Niko ne može da dokaže da je ova priča tačna, ali niko ne može ni da je ospori. Koliko je to moguće, to znaju samo ljudi koji se bave tim svetom. Koliko je nemoguće, ostaje na gledaocima da veruju ili ne veruju - kaže i zaključuje:

Film "Nije loše biti čovek"/Promo

- Sam naslov je proizašao iz celog našeg života i kada sve saberete i oduzmete dođete do toga da ipak nije loše biti čovek. Ima trenutaka kada čovek počne da sumnja u sve, pa i u sebe samog, ali na kraju uvek dođe do toga da ipak nije loše biti čovek sa velikim Č. Ovaj film je pravljen za publiku i sa namerom da ga voli. Mada je on u sebi poprilično mračan, zbog priče o ubistvu, mi smo se branili dobrim i ljudskim emocijama. To je umetnost - praviti ozbiljne priče na način da vam ne zamrače život. To je meni u opisu nečega što sam sebi zadajem kao zadatak - da čovek koji dođe u pozorište i odgleda nešto što sam ja uradio, ne poželi da skoči pod auto. Ako to izbegnem, znači uspeo sam, napravio sam veliku stvar. Ako neko poželi da se vrati posle u pozorište onda je to izuzetno dobro! Isto tako i za film...

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi