Beograđanka o kojoj bruji umetnička scena! Dok svi jure za slavom, ona sluša tišinu - neverovatna priča mlade slikarke! (FOTO)

U ateljeu na Vračaru, među platnima koja ne nose nazive i prizorima u kojima se priroda i čovek prepliću, stvara Jelena Stevanović, umetnica i slikarka čiji radovi više govore jezikom osećanja nego reči. Njene slike nastaju iz susreta, tišina, sećanja i tragova koje vreme ostavlja u čoveku, a svaki potez četkice predstavlja pokušaj da se sačuva ono prolazno i neuhvatljivo.

U vremenu u kojem je sve podređeno brzini i trenutnom utisku, Jelena ostaje verna sporijem ritmu stvaranja. Njena umetnost ne traži odgovor na prvi pogled, već poziva posmatrača da zastane, da se zagleda i pronađe sopstveno značenje u onome što vidi. Upravo zato njene slike nemaju nazive, jer, kako veruje, svaka priča pripada podjednako onome ko je stvara i onome ko je posmatra.

U razgovoru za portal 24sedam govorila je o inspiraciji, sumnjama, omiljenim umetnicima i unutrašnjim pejzažima iz kojih nastaju njena dela.

Privatna arhiva/Jelena Stevanović

Koja je najčudnija stvar koja Vam je poslužila kao inspiracija za sliku?

Najneobičniji podsticaji, kaže umetnica, često ne dolaze iz onoga što se može videti, već iz onoga što ostane da živi u čoveku nakon važnih trenutaka.

- Tišina. Ne ona prijatna, već ona koja ostane posle nekog važnog razgovora ili događaja. Često me upravo takvi trenuci inspirišu više nego bilo koji prizor - rekla je Jelena.

Da li Vam se nekada dogodilo da Vas slika "odvede" na potpuno drugo mesto od onoga koje ste planirali kada ste počeli da radite?

Stvaralački proces za nju nije strogo određena putanja, već dijalog između umetnika i dela koje nastaje.

- Vrlo često. Gotovo nijedna moja slika ne završi onako kako sam je zamislila. U jednom trenutku prestanem da kontrolišem proces i počnem da slušam ono što mi sama slika govori. Tada nastaju najiskreniji radovi - navodi ona. 

Privatna arhiva/Jelena Stevanović

Postoji li delo koje publika posebno voli, a Vi ga danas gledate sasvim drugačijim očima?

Vreme, smatra Jelena, menja ne samo čoveka već i način na koji posmatra sopstvena dela, ostavljajući prostor za nova tumačenja i nova sećanja.

- Da. Nekoliko radova koje publika doživljava kao vedre, ja danas posmatram kao zapis jednog vrlo osetljivog perioda mog života. Zanimljivo mi je koliko ista slika može da nosi različita značenja, u zavisnosti od toga ko je posmatra.A to je zapravo bio i cilj, jer ni jedna moja slika ne nosi naziv, baš iz tog razloga - objašnjava Jelena.

Koliko su ljudi iz Vašeg svakodnevnog života svesni da se ponekad, na ovaj ili onaj način, nađu na Vašim platnima?

Ljudi, objašnjava umetnica, ne ostavljaju trag samo u sećanju, već i u onim nevidljivim slojevima iz kojih nastaje stvaralaštvo.

- Mislim da nisu svesni. Ne slikam njihove portrete ili nešto što ih vezuje za njih, već tragove koje ostavljaju u meni, emocije, rečenice, susrete ili osećaj koji ostane dugo nakon što se rastanemo - kaže.

Šta Vas je poslednji put nateralo da odmah posegnete za četkicom ili olovkom?

Ponekad je dovoljan jedan prolazan trenutak prirode da probudi želju da se prolaznost sačuva od zaborava.

- Jedan zalazak sunca. Ne zbog boja, već zbog osećaja da se priroda svakog dana menja, a ipak ostaje ista. Poželela sam da sačuvam taj trenutak pre nego što nestane - objašnjava.

Privatna arhiva/Jelena Stevanović

Da li postoji slika koju nikada ne biste prodali, bez obzira na cenu?

Svaki umetnik, veruje ona, nosi sa sobom jedno delo koje prevazilazi materijalnu vrednost i postaje deo lične istorije.

- Da. To je slika koja me podseća zašto sam uopšte počela da slikam. Njena vrednost za mene nije materijalna i verujem da neke stvari jednostavno treba da ostanu deo lične priče - kaže ova umetnica.

Koji savet o umetnosti ste dobili, a pokazao se potpuno pogrešnim?

Govoreći o iskustvu i sazrevanju, Jelena ističe da umetnost ne nastaje iz želje da se dopadne, već iz potrebe da bude iskrena.

- Da umetnik treba da slika ono što će se sigurno dopasti publici. Vremenom sam shvatila da iskrena umetnost nastaje tek kada prestanete da razmišljate o tome šta će se svideti drugima.Ni jedan od umetnik, čija imena svi znamo, nije slikao da se dopadne publici, veće je slikao šta i kako on želi. A to su slike koje se i dan danas pamte i znajuu, i koje će se uvek znati - navodi.

Da možete da provedete jedno popodne sa bilo kojim slikarom iz prošlosti, ko bi to bio i šta biste ga prvo pitali?

Divljenje velikim imenima prošlosti za nju nije samo poštovanje prema umetnosti, već i potraga za odgovorima koji i danas ostaju otvoreni.

- Izabrala bih Vincent van Gogh. Prvo bih ga pitala da li je, uprkos svim izazovima, verovao da umetnost može da promeni način na koji ljudi gledaju svet.I morala bih da dodam ipak još jednog, a to je Rene Magritte, moj omiljeni slikar. Njega bih pitala zašto baš ptice? - šaljivo govori.

Privatna arhiva/Jelena Stevanović

Koja je najveća zabluda koju ljudi imaju o životu umetnika?

Iza svakog završenog platna, podseća ona, krije se mnogo više rada nego što posmatrač može da nasluti.

- Da inspiracija dolazi sama od sebe. U stvarnosti, iza svake slike stoje disciplina, sumnja, mnogo pokušaja i spremnost da više puta krenete ispočetka - objašnjava.

Kada biste morali da opišete svoju narednu izložbu jednom rečenicom, kako bi ona glasila?

Njena buduća dela, kako nagoveštava, biće nastavak istraživanja jedinstva čoveka i prirode.

- Biće to putovanje kroz prostore u kojima se priroda i čovek više ne razlikuju, već dišu kao jedno - kaže.

Šta Vam je teže da naslikate, lice koje poznajete godinama ili lice koje ste videli samo jednom?

Bliskost, smatra umetnica, sa sobom nosi slojeve značenja koje je mnogo teže preneti na platno od prolaznog utiska.

- Lice koje poznajem godinama. Njega ne čine samo crte lica, već sva sećanja, emocije i iskustva koja nosim sa sobom - dodaje.

Postoji li neka slika koju ste uništili, a danas biste voleli da je sačuvate?

Sa vremenske distance, i nesavršenost dobija svoju vrednost, pretvarajući se u važnu stepenicu na umetničkom putu.

- Postoji. U tom trenutku sam mislila da nije dovoljno dobra, to jest, da je ja nisam naslikala doboljno dobrom, ali danas znam da je predstavljala važan korak u mom razvoju. Nekada su upravo nesavršeni radovi u suštini oni najsavršeniji - kaže Jelena.

Privatna arhiva/Jelena Stevanović

Da Vam neko zabrani da koristite boju koju najviše volite, kako bi se promenilo Vaše slikarstvo?

Ograničenja, veruje Jelena, ponekad postaju najvažniji saveznici stvaralačke slobode.

- Verovatno bih u početku imala osećaj da mi nešto nedostaje, fali, ali verujem da bi me to nateralo da pronađem novi način izražavanja. Ograničenja često otvore vrata kreativnosti - kaže.

Šta biste voleli da posetioci ponesu sa sobom kada izađu sa Vaše izložbe?

Na kraju razgovora, umetnica govori o onome što smatra najvažnijom svrhom svakog umetničkog dela, mogućnosti da čovek zastane i pronađe deo sebe u tuđoj priči.

- Volela bih da izađu sa osećajem da su makar na trenutak zastali, udahnuli i pronašli deo sebe u nekom detalju slike. Ako umetnost uspe da probudi emociju ili pitanje koje ostane i nakon izlaska iz galerije, onda je ispunila svu svoju svrhu - zaključuje ova neverovatna umetnica.

Bonus video 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi