Tri filmske priče koje ne treba propustiti: „Oaza”, „Lihvar” i „Prolećna pesma”

Osmog dana 49. Međunarodnog filmskog festivala Fest, juče su na konferenciji za medije u Kombank dvorani govorili članovi ekipa filmova „Oaza”, „Lihvar”,  i „Prolećna pesma”.

Ivan Ikić, reditelj i scenarista filma „Oaza”, povodom srpske premijere ovog ostvarenja je rekao:

– Ovo je film o potrebi čoveka da gospodari svojom slobodom. To je jedino što je svima nama dato rođenjem, a nekako zaboravimo da to posedujemo. Ali film je i o drugim stvarima, pre svega o ljubavi, o neskrivenim emocijama koje bujaju, koje smo u današnjem svetu potpuno eliminisali i zaboravili da postoje. Mi ih vešto prikirivamo u svom svakodnevnom nastupu i gradimo maske koje ne dozvoljavaju da te emocije izađu – ističe Ikić.

Reditelj je prokomentarisao i šta za njega znači Fest:

– U mom slučaju to je nešto jako nostalgično i vezano je za period mog filmskog odrastanja. To je emocija koja traje – rekao je Ikić.

„Oaza“ je nagrađena na mnogim festivalima, između ostalih i u Veneciji, a u pitanju je drama slikana dokumentarističkim stilom koja pripoveda životnu priču o troje mladih u domu za decu ometenu u razvoju, među kojima se razvija ljubav, odnosno pravi ljubavni trougao.

Uloge tumače naturščici, pravi stanovnici tog doma Marijana Novakov, Valentino Zenuni i Tijana Marković, dok uloge vaspitača tumače jedini profesionalni glumci u filmu Goran Bogdan i Maruša Mejer.

O detaljnim pripremama za snimanje ostvarenja putem rada sa neprofesionalcima, Ikić kaže da ipak nije bilo improvizacije, već da je gotovo 100 posto izrečenih replika već napisano u scenariju. Reditelj naglašava da su okolnosti odrastanja u domu sasvim drugačije nego napolju i da su mu ti odnosi troje glavnih likova i pomogli da zamisli kako bi sve trebalo da izgleda u scenariju.

– Marijana, Valentino i Tijana imaju veliko međusobno poverenje, koje su odavno izgradili, imali su ga i na snimanju, a bilo je potrebno da ostvare i poverenje prema meni. Njima je bilo jako zanimljivo da sebe vide u karakterima nekih drugih ljudi, a da to nisu oni. Iako nisu profesionalci, znali su tokom snimanja da li su nešto uradili dobro ili ne, što je bilo fascinantno, imali su intuiciju ili jednostavno svoj privatni osećaj tokom realizacije – zaključio je Ikić.

Nemanja Ćeranić, reditelj filma „Lihvar”, govorio je o osobenostima zelenaša Mundira, glavnog lika u tom ostvarenju.

– U pitanju je poprilično težak posao, koji je poprimio neku drugačiju formu danas. U tom poslu postoji tradicija kroz istoriju, ali sada je to potpuno drugačije. On želi da se promeni, ali mu okolnosti ne dozvoljavaju. On je u sivoj zoni, u kojoj pokušava da se izvuče, ali očigledno ga put vodi na neku potpuno drugu stranu – kaže Ćeranić.

O doživljaju svetske premijere na Festu, reditelj je rekao:

– Treme nema, ali tu je uzbuđenje. Super je što smo u Glavnom takmičarskom programu, na čemu smo zahvalni Festu.

Glavnog junaka Mundira tumači naturščik Dušan Petković, koji je već igrao u kratkim filmovima Ćeranića, a upoznali su se pre 15 godina.

– Dušan je bio moj kondicioni trener u košarkaskom klubu. Njegova pojava, fotogeničnost i habitus doprineli su da film ima još veću autentičnost. Upravo se on bavio tim poslom zelenaša, ali je izašao iz toga pre 10 godina – otkrio je zanimljivu pojedinost montažer i reditelj, i dodao da je ovaj film na neki način omaž Dušanu, a sama priča je u stvari fikcija koja predstavlja taj svet lihvara koji je njemu blizak i kome je nekada pripadao.

Sve traženiji glumac Jovo Maksić tumači inspektora u “Lihvaru”, koji je na granici korupcije, a za likove u filmu kaže da niko od njih nije ni crn, ni beo.

– Policajci u toj sivoj zoni imaju još malo morala ili moralne svesti, posebno kada im lična egzistencija bude dovedena u pitanje – opisao je Maksić.

Glumac Strahinja Blažić kaže da je njegov lik Mundira „tih, miran, povučen, ali da iz te introvertnostii izbija mrak koji se pretvara u ekstrovertnost“.

Dramski umetnik Zlatan Vidović, inače član Narodnog pozorišta u Banja Luci, igra veoma problematičnog anti-junaka.

– Svaki živ čovek se može odbraniti, pa tako i moj višeslojan lik u ovom filmu – istakao je Vidović koji je film i svoj karakter uporedio sa romanom “Zločin i kazna” Dostojevskog, dok mu izreka “Cilj opravdava sredstvo” Makijavelija donekle definiše film.

Rediteljka Natalija Avramović je govorila o iskustvu rada na filmu „Prolećna pesma”, u kome je učestovala i kao producentkinja i koscenaristkinja.

– Samo pisanje scenarija je bilo jako katarzično, i ono me je oslobodilo svih emocija koje sam imala u prethodnom periodu. Znala sam da ovaj film treba da snimim što pre, dok je sve to još uvek živo i stvarno u meni. Snimanje je trajalo samo devet dana, u tri grada i dve države. Tempo je bio naporan, ali ja sam verovala u ovaj film i priču, i s puno entuzijazma sam radila sve što je trebalo da se uradi – ističe Avramovićeva.

“Prolećna pesma” predstavlja junakinju Petru, na neki način alter ego autorke, jer je i ona u filmu mlada rediteljka, samohrana majka, koja pokušava da normalizuje svoj život posle razvoda i koja se sprema da snimi film o pesnikinji Desanki Maksimović. Ipak, iznenadna smrt oca uzburka u njoj osećanja kojih nije bila svesna. Biva pozvana na proslavu 15 godina mature u rodnom gradu, a njena najbolja prijateljica se venčava na Adi Bojani. Pošto se veže za izvesnog Vuka, njen život postaje emotivno veoma haotičan.

Danica Maksimović brani svoj lik u filmu za koji kaže da ne postoji majka koja ne voli svoje dete, već može samo da tako izgleda.

– Rediteljka je od samog starta bila savršeno spremna, sve vreme je tačno znala šta želi i tu nije bilo greške, nikad nismo lutali. Imala je životnu dramu koju je želela da ispriča na filmu, kao i dovoljno snage i umeća da tako nešto uspešno realizuje. Volim što su u ovom filmu sve mlade devojke iza kamere – rediteljka, scenaristkinja, montažerka, i što nisu odstupale od svoje ideje šta žele od ovog ostvarenja – navela je glumica.

Mladi glumac na početku karijere Milan Kolak tumači brata junakinje Petre, sa kojim ona nije baš bliska, niti se slažu.

– Film je rađen iz ženskog ugla, dakle iz vizure glavne junakinje. Moj karakter njenog brata je na neki način antipod Petri, koji dolazi iz nerazumevanja, jer nije pronašao zajednički jezik sa njom. To mi je bilo zaista neobično i neverovatno, da tako bliske osobe kao što su rođeni brat i sestra ne mogu da se slože. Ali i to se dešava, sve je to život. Od početka je sve bilo u glavi rediteljke i ovo je istovremeno njena lična, a opet i veoma univerzalna priča – kaže glumac.

On smatra da film predstavlja idealan primer kako jedna ideja koja dugo tinja u čoveku može naći svoj put ka realizaciji tako lako i brzo, što mu je bilo nezamislivo.

U filmu još igraju i Mihaela Stamenković, Ivan Ðorđević Džudi, Ðorđe Ðoković, Svetozar Cvetković, Ana Mandić, Gavrilo Avramović, Dušan Stanikić, Miloš Milovanović i Radovan Vujović.

Sva tri filma će se nakon Festa naći na redovnom repertoaru domaćih bioskopa.

Pročitajte još

“PostFESTum”: Čak 33 filma u repriznom programu festivala

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi