Ruta Svetog Ćirila i Metodija uvrštena u kulturno nasleđe Evrope
Dan slovenske pismenosti i kulture je znak sećanja na misionare i kulturne i političke diplomate, koji su ujedno i tvorci prvog slovenskog pisma, glagoljice,
Savet Evrope je, povodom obeležavanja Dana slovenske pismenosti i kulture, uvrstio Rutu Svetog Ćirila i Metodija u kulturno nasleđe Evrope, izjavio je Viktor Savić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja Republike Srbije, kompanija „Color Media Comunications“ organizovala je konferenciju pod nazivom „Dan slovenske pismenosti i kulture – Od ere Ćirila i Metodija do ere ekspanzije društvenih mreža – gde je danas srpski jezik“.
Dan slovenske pismenosti i kulture u čitavom slovenskom svetu se obeležava 24. maja, a odlukom Vlade Republike Srbije se od 2019. godine proslavlja i kod nas. Ovaj dan znak je sećanja na misionare i kulturne i političke diplomate Ćirila i Metodija, koji su ujedno i tvorci prvog slovenskog pisma, glagoljice, i utemeljivači slovenske pismenosti.
Beoinfo
Profesor Savić, koji je takođe i jedan od saradnika Instituta za srpski jezik SANU, naveo je ovom prilikom neke od najvažnijih lokaliteta Rute svetog Ćirila i Metodija. Na prvom mestu izdvojio je Sirmijum (današnja Sremska Mitrovica), potom Sabornu crkvu sa zgradom Srpske patrijaršije i Muzejom Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, Sremske Karlovce, kao i manastire na Fruškoj Gori i Kosovu i Metohiji.
Savić je istakao da moramo više brinuti o srpskom jeziku, kao i o tome da on dobije dostojno mesto u obrazovnom sistemu.
– Srpski jezik ne podleže ideološkim i političkim promenama, nego se razvija u skladu s prirodnim zakonitostima o kojima, pre svega, vode računa stručnjaci za srpski jezik – između ostalog, to su istoričari jezika, jer i oni obezbeđuju stabilnost u jezičkom sistemu izučavajući istoriju, jezičku vertikalu. I ovo će u nekom trenutku biti prošlost kojom se zanimaju istoričari jezika. Da zaključim, srpski jezik, kao i svi jezici, zaslužuje dužno poštovanje – rekao je Savić.
Radovan Jokić, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije u Ministarstvu kulture i informisanja, kazao je na otvaranju da je ovaj datum značajan za sve slovenske jezike, ali naročito za srpski jezik.
– Na neki način, umni ljudi svoj jezik i pismo doživljavaju kao svoju domovinu, čije granice treba da čuvamo, širimo, nepokolebljivom potrebom za širenjem znanja i umeća za dobrobit čitave srpske nacije – izjavio je Jokić.
Pixabay
Pored ovoga, podsećanje na temelje slovenske pismenost navodi nas na razmišljanje o pismenosti danas, u vremenu brzih promena i sve većeg uticaja društvenih mreža.
Tom prilikom, na pitanje da li se jezik menja i koliko je to važno, Jokić je objasnio da prihvatanje teze „jezik jednako mišljenje i obrnuto“ samo po sebi upozorava da nema mišljenja bez razvoja i očuvanja jezika, i da mi sada imamo tu priliku i luksuz da vidimo tempo, karakter i način jezičke promene uz promenu mišljenja, kulture i načina života.
Dr Marina Nikolić, Šef Odseka za standardni jezik u Institutu za srpski jezik SANU, istakla je da se najviše promena dešava u oblasti leksike.
– Pitanje leksičkih promena je najuočljivije, jer novim pojavama moramo dati neko ime. Društvene mreže uvele su čitav dijapazon novih reči – kazala je dr Nikolić i kao primere navela žargone „sinovanje“ i „lajkovanje“.
Pročitajte još
Dr Lidija Mirkov sa Fakulteta političkih nauka istakla je potrebu za odgovornošću medijskog sistema jer on, osim informisanja, ima i prosvetiteljsku ulogu.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari