Sve "Gospođe ministarke" 92 godine kasnije: Najveće glumačke dive u kultnoj ulozi

Čuvena predstava “Gospođa ministarka” nastala prema komediji Branislava Nušića, prvi put je izvedena u Narodnom pozorištu na današnji dan 1929. godine, a glavni lik tumačila je Žanka Stokić.

Nušić je komediju počeo da piše pred sam početak Prvog svetskog rata, dok je bio upravnik novoosnovanog teatra u Skoplju. Napisao je prvi i stigao do pred kraj drugog čina kada ga je zaustavio rat. Započet rukopis je izgubljen, kao i svi drugi koje je tada morao da ostavi u Skoplju.

Mnogo kasnije, 1929. godine, setio se svoje nedovršene komedije i počeo da je piše ponovo, po sećanju. Po sopstvenom priznanju, lik glavne junakinje, Živke Popović, pisao je imajući u vidu glumicu koja se tih godina nalazila na vrhuncu slave: “jedru, vedru, energičnu ženu eruptivne snage, nepresušne scenske mašte, zaraznog, beskrajno iskrenog smeha, nepogrešive scenske intuicije” – Žanku Stokić.

Istovremeno, Nušić je objašnjavao kako ga nijedna konkretna ličnost iz tadašnjeg, a ni prošlog političkog života nije inspirisala u kreiranju ovog lika, ali, ako je mogao šta od koje da pozajmi, to je i učinio. Posle svega devet proba koje je vodio glumac-reditelj Vitomir Bogić, premijera je odigrana 25. maja 1929. godine, i doživela neverovatan uspeh kod publike, dok su kritičari bili nezadovoljni.

Prebacivali su piscu sve što se prebaciti moglo: neinventivnost, prizemnost, korišćenje jeftinim, do vulgarnosti, čak do pornografije spuštenim vicem – sve u cilju pridobijanja popularnosti, slave, honorara… Ali publika se na to nije obazirala. Ona se grohotima smejala i rečima svog voljenog Nušića i neodoljivoj glumi omiljene Žanke, a uz nju i ostalim velikanima našeg međuratnog pozorišta koji su s radošću igrali epizodne uloge. Bujica smeha i aplauza počela je posle premijere i trajala sve do okupacije.

Za to vreme, predstava je oborila sve, do tada, poznate rekorde: pedesetu predstavu “Ministarka” je proslavila pre prvog rođendana, a za trinaest sezona odigrana je bezmalo 200 puta. Od toga, preko 150 puta Živka je bila Žanka Stokić.

Radnja komedije smeštena je u Beograd, krajem 19. i početkom 20. veka. Komad se sastoji od četiri čina i prati društveni uspon i sunovrat žene ministra koja iz svakodnevnice jedne male sredine naglo dospeva u elitne društvene krugove i koja opijena vlašću donosi pregršt loših odluka. U predgovoru komedije, o motivima da istakne Živku kao glavni lik, Nušić je kazao:

– Ako ste kadgod pažljivije posmatrali sve što biva oko vas, ako ste se pogdekad upustili i udubili u odnose koji regulišu život jednoga društva i pokrete koje izaziva taj regulator — vi ste morali zapaziti da se, kroz život svakoga društva, jasno beleži jedna jaka i ravna linija. Tom ravnom linijom kreće se život skoro celokupnoga našega društva. Iznad te linije penju se samo pojedinci, koji imaju duševne snage i hrabrosti da se uznesu iznad obzira, iznad tradicija i iznad malodušnosti. Mnogo je teže, međutim, tražiti i naći materijal u maloj sredini, u onome društvu, među onim ljudima, koji nemaju ni snage ni hrabrosti da se odvoje od ravne linije životne, pa bilo naviše ili naniže. I, eto, iz te i takve sredine ja sam uzeo za fuku jednu dobru ženu i dobru domaćicu — gospođu Živku Popović — i izneo je naglo, neočekivano i iznenadno, iznad njene normalne linije života. Takav jedan poremećaj na terazijama života kadar je učiniti, kod ljudi iz male sredine, da izgube ravnotežu te da ne umeju da se drže na nogama. I eto, u tome je sadržina “Gospođe ministarke”, u tome sva jednostavnost problema koji taj komad sadrži – pisao je Branislav Nušić.

Uz Žanku Stokić, ovu ulogu je igrala i Jovanka Jovanović Dvorniković, kažu izvanredno, ali je ipak ostala u senci neprikosnovene Žanke, koja je ovom svojom kreacijom postavila okvire za tumačenje tog lika, svojoj, ali i generacijama koje su dolazile.

Odmah posle oslobođenja, kako pišu na sajtu Narodnog pozorišta, “Gospođa ministarka” je obnovljena, 10. oktobra 1945. godine, u režiji Dragoljuba Gošića. Kao što je već dobro poznato, nepravdom sudbine i tadašnje vlasti, velika Ministarka, Žanka Stokić, u to vreme bila je teško bolesna u kućnoj izolaciji, oduzete građanske časti i prava da se bavi jedinim što je umela – glumom.

Njenu ulogu preuzele su Nevenka Mikulić i Mileva Bošnjaković (u ranijoj podeli sluškinja Anka i Živkina ćerka Dara), takođe vrsne glumice, ali bez izgleda da dosegnu nezapamćen uspeh svoje prethodnice. U ovoj podeli, predstava je igrana tri godine, a onda se desilo nešto neočekivano: bivši Ministarkin sin Raka, sićušna Ljubinka Bobić, sušta Žankina suprotnost, počinje da igra Živku, i igra je 70 puta, sve do kraja života ove, druge postavke “Gospođe ministarke”, koja se uz jednu obnovu (1952), na repertoaru zadržala osam godina.

Ostaće zabeleženo da je u naslovnoj ulozi jednom gostovala i Mila Dimitrijević, prvakinja HNK iz Zagreba, 17. februara 1948. godine. Beograd nije želeo da bude dugo bez svoje omiljene komedije. Već 1955. godine režije se prihvata Dušan Vladisavljević. Premijera je igrana 20. maja.

Ova postavka nije imala mnogo uspeha, doživela je tri sezone, odnosno 27 repriza. Ulogu Živke Popović ravnopravno su delile Ljubinka Bobić i Dara Vukotić (Plaović).

Novi život “Gospođa ministarka”, je započela u okviru proslave 100 godina od rođenja Nušića i 75 godina njegovog prisustva na sceni Narodnog pozorišta. U režiji Braslava Borozana, sa Ljubinkom Bobić kao Živkom, ova predstava će dostići, a po nekima i prestići slavu one prve.

Predstava je, uvek pred punim gledalištem koje je odzvanjalo od veselog smeha i burnih aplauza, igrana sve do dva meseca pred Ljubinkinu smrt, 1978. godine, preko 200 puta. Tokom trideset godina neprekidnog igranja, njena najdraža uloga se razvijala zajedno sa njom, i donela i glumici, i publici, i kolegama na sceni mnogo radosti. U kasnijim godinama, pomenula je kako joj je jednom prilikom Nušić prorekao da će naslediti Žanku, na šta se ona zaprepastila – u to vreme bila je savim mlada i igrala potpuno drugačiji repertoar.

Pa ipak, kao nekad Žanku, i nju su prolaznici na ulici oslovljavali sa “Živka” ili “Ministarka”. Na sceni, bila je Ministarka preko 300 puta, u Beogradu i čitavoj zemlji, ali i u Sofiji, Bukureštu i Moskvi. Za tu ulogu, dobila je i veliko priznanje, Plaketu Narodnog pozorišta, od čega joj je, po sopstvenim rečima, smeh i aplauz publike bio mnogo draža nagrada. Aplauzom su je zahvalni Beograđani ispratili i na večni počinak.

Retko se desi da neka predstava i neka uloga u njoj obeleže epohu. U slučaju “Gospođe ministarke” to se desilo čak dva puta. Nije zato čudo što je od tada u Narodnom pozorištu igrana samo jednom. Ali, ni dobar poznavalac Nušića, dr Milenko Misailović, ni velika Olivera Marković nisu uspeli da nadjačaju mit o Žanki i mit o Ljubinki. Predstava je igrana samo dve sezone, od 22. novembra 1982. do juna 1984 – doduše čitavih 50 puta, ali onda je posustala.

U novom veku i novom milenijumu, posle punih dvadeset godina odsustvovanja sa scene na kojoj je doživela praizvedbu i dva puta ušla u legendu, “Gospođa ministarka” se vratila, u režiji Jagoša Markovića sa Radmilom Živković u naslovnoj ulozi, 10. marta 2004. godine. Predstava je već tokom prva četiri meseca, učestvovala na brojnim festivalima i osvojila vredne nagrade.

Van Narodnog pozorišta, treba svakako izdvojiti maestralnu izvedbu Radmile Savićević. U Kruševcu je premijerno igrala “Ministarku” dva puta, 1946. i 1948. u režiji Bore Mihailovića. U Nišu takođe u dva navrata, u režiji Aleksandra Ace Đorđevića i Dušana Rodića, posle čega se pisalo: “Pronađena je Gospođa ministarka.”

Pročitajte još

Sećanje na Radu Savićević: „Mislim da ne bih ni mogla da igram neku lošu ili zlu žensku, osmeh bi me izdao“

Žanka Stokić: Simbol vanserijskog talenta i nevinog stradanja umetnika

Zbog te uloge se 1969. godine našla na listi kandidata za narodnog poslanika. Premijerno je igra i u Šabačkom narodnom pozorištu u režiji Aleksandra Saše Glovackog i u Beogradskom dramskom u režiji Aleksandra Ognjanovića.

“Gospođu ministarku” igrale su i Mira Stupica (1958. JDP), Mirjana Karanović (1996, JDP), Ljiljana Stjepanović (2001. nezavisna produkcija), kao i Svetlana Bojković (2006. Narodno pozorište Republike Srpske).

Takođe, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, na dan rođenja Branislava Nušića, 8. oktobra 2013. godine, u pozorištu “Boško Buha” premijerno je izvedena “Gospođa ministarka” u jednom novom ruhu. Sve uloge u komadu glume muškarci, osim Živkinog sina Rake, čiju ulogu tumači žena i predstavlja opoziciju ostatku likova. Lik Živke tumači Goran Jevtić, dok lik Rake tumači Katarina Marković. I ova predstava doživljava veliki uspeh i naklonost publike.

Što se tiče televizijskih adaptacija najpoznatija je ona sa Milenom Dravić iz 1989, ali i sa Ružicom Sokić 1978, dok se Jelisaveta Seka Sablić okušala u televizijskoj seriji “Drugarica ministarka”.

Sva je prilika da je došlo vreme za novu, savremenu Živku Ministarku, o kojoj će neka buduća pokoljenja govoriti kao što mi danas govorimo o ovim maestralnim izvedbama.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi