Ko je bila Betovenova Eliza: Misterija iza jedne od najlepših kompozicija u istoriji

27.06.2021

18:34 >> 18:42

0

Iako danas znamo mnogo detalja o Betovenovom životu, i dalje niko sa sigurnošću ne može reći ko je bila Eliza kojoj je kompozitor posvetio jedno od svojih

Ko je bila Betovenova Eliza: Misterija iza jedne od najlepših kompozicija u istoriji
Betoven / Profimedia

Kompozicija “Za Elizu” objavljena je tek 1865. godine – 38 godina nakon smrti Ludviga van Betovena. Delo je pronašao muziolog i pisac Ludvig Nol, koji je tvrdio da je originalni rukopis potpisan Betovenovom rukom bio datiran na 27. april 1810. godine.

Iako danas znamo mnogo detalja o Betovenovom životu, i dalje niko sa sigurnošću ne može reći ko je bila Eliza kojoj je kompozitor posvetio jedno od svojih najpoznatijih dela. Brojni istraživači lika i dela jednog najvećih genija u istoriji muzike došli su, međutim, do nekolicine imena i priča o ljubavnom životu čuvenog kompozitora koji bi mogli da razjasne ko je bila Eliza.

Betoven / Profimedia

Muzikolog Maks Unger, koji se bavio istraživanjem života i stvaralaštva Ludviga van Betovena, bio je uveren da je Ludvig Nol pogrešio prilikom prepisivanja rukopisa i da je u originalu naslov kompozicije zapravo glasio “Za Terezu”. Verovao je da je ovo delo inspirisala Tereza Malfati, Betovenova prijateljica i učenica koju je slavni umetnik zaprosio upravo te 1810. godine. Ona je, međutim, odbila njegovu bračnu ponudu i nekoliko godina kasnije postala supruga austrijskog plemića barona Vilhelma fon Drosdika. Štaviše, kompozicija je pronađena među njenim privatnim predmetima.

Tereza Malfati / Profimedia

Interesantno je, međutim, da postoji Betovenovo delo koje se ponekad naziva baš – “Za Terezu”. U pitanju je Klavirska sonata br. 24, koju je čuveni umetnik posvetio grofici Terezi fon Brunsvik, još jednoj od svojih učenica. Neki Betovenovi biografi kasnije su spekulisali da to ukazuje da je upravo grofica “Besmrtna draga” koja je inspirisala “Odu radosti” i kojoj se kompozitor obraća jednim ljubavnim pismom.

– Ah, ima trenutaka kad mislim da jezik ne znači baš ništa. Razvedri se, ostani moja jedina verna draga, moje sve – piše, između ostalog, Betoven.

To, međutim, nikada nije potvrđeno, budući da su ugledni istraživači Besmrtnom dragom smatrali i brojne druge Betovenove prijateljice i ljubavnice.

Nemački kompozitor i muzikolog Klaus Martin Kopic, s druge strane, ne veruje da je Eliza greškom zamenila Terezu, već je siguran da je u pitanju nadimak jedne Elizabet.

Profimedia

– Već godinama radim na ediciji ‘Betoven u očima njegovih savremenika’. Skupljam dnevnike, pisma, priče, sećanja svih osoba koje su poznavale Betovena. U tom istraživanju bilo je nemoguće izbeći neke ženska imena. Jedno od njih je i Elizabet Rekel – istakao je jednom prilikom Kopic.

Elizabet Rekel, rođena 1793. godine, bila je operska pevačica i mlađa sestra Džozefa Rekea, operskog pevača koji je 1806. igrao Florestana u “Fideliju”, jedinoj Betovenovoj operi. U godini kada je pod Betovenovom dirigentskom palicom izvedena premijera, Elizabet se doselila u Beč, gde je sa svojim bratom živela na spratu iznad “Teatra an der Vin”.

Pročitajte još

Ipak, četiri godine kasnije, baš u aprilu 1810, kada je nastala kompozicija “Za Elizu”, Elizabet je prihvatila ponudu da u jednom bamberškom pozorištu igra lik Done Ane u Mocartovoj operi “Don Đovani”. Mnogi, među njima i Kopic, veruju da je Betoven komponovao “Za Elizu” u danima kada se Elizabet Rekel opraštala od Beča.

Dokazom za to da je baš ona Betovenova Eliza smatra se to što se Rekelovoj njena prijateljica Ana Midler-Hauptman u pismima obraćala ovim nadimkom. Talentovana pevačica kasnije je postala supruga kompozitora i pijaniste Johana Nepomuka Humela, ali je godinama ostala bliska prijateljica Ludviga van Betovena. Štaviše, u poslednjim danima njegovog života, u pratnji supruga ga je posetila više puta i odsekla uvojak Betovenove kose koji se danas čuva u Centru “Betoven” Državnog univerziteta San Hose.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam