U Veneciji otkrivena jedna od najvećih misterija Holivuda: Prikazani delovi filma Džerija Luisa koji niko nikada neće videti (FOTO)
U pitanju je potresna priča o Holokaustu
Niko nikada nije trebalo da vidi film „Dan kada je klovn plakao“. Međutim, ove godine na Venecijanskom festivalu prikazani su delovi ovog ostvarenja Džerija Luisa o klovnu u koncentracionom logoru.
Legendarni američki komičar 1972. počeo je da snima film koji nikada nije stigao u bioskope. „Dan kada je klovn plakao“ (The Day The Clown Cried) je priča o nemačkom cirkuskom klovnu koji vređa Hitlera zbog čega završava u koncentracionom logoru gde onda „uveseljava“ decu koja se šalju u gasnu komoru. Radnja filma o Holokaustu jeste teška, ali problemi tokom produkcije i to što je to delo kasnije praktično nestalo, napravili su od njega mit među ljubiteljima filma.
Kada ljudima kažete da je Luis delom napisao, režirao i glumio u ovoj potresnoj drami oni kažu: ’Šta? Zašto nikad nisam čuo za ovaj film? Zašto ga nikad do sada nisam video?’“ - priča za DW novinar i filmski kritičar Šon Levi, autor knjige „Kralj komedije: Život i umetnost Džerija Luisa“.
Dokumentarac nemačko-australijskog autora Erika Fridlera „Od tame do svetla“ (From Darkness to Light), koji je juče prikazan na Mostri, osvetljava istoriju nastanka i višedecenijsku borbu Džerija Luisa za taj film. U dokumentarcu je i nekoliko minuta originalnih snimaka, kao i jedan od poslednjih intervjua slavnog glumca u kojem je pričao o tom filmu.
Džeri Luis je preminuo 2017. u 91. godini. Bio je legenda američkog šou biznisa. Postao je svetski poznat po svojim slepstik-komedijama kao što su „Pepeljuga“ i „Ludi profesor“. Početkom 1970-ih karijera mu je bila u zastoju, jer je želeo da ga shvate ozbiljnije. Ponuđena mu je glavna uloga u filmu „Dan kada je klovn plakao“, zasnovanom na scenariju publicistkinje i kasnije TV-producentkinje Džoan O’Brajen i Čarlsa Dentona, tadašnjeg televizijskog kritičara lista „Los Anđeles egzaminer“.
Ovaj film nikada neće biti objavljen
Ionako surova priča trebalo je da se završi tako što klovn jednog dana odluči da otprati decu na putu do gasnih komora i da umre zajedno sa njima. Imajte pritom na umu da je to trebalo da bude komedija. Luisu, koji je bio Jevrejin, priča se dopala. I bacio se na posao. Otputovao je u Dahau i Aušvic da istražuje, držao je dijetu kako bi smršao za ulogu. Takođe je prepravio scenario kako bi bolje odgovarao njegovom komičarskom stilu. Dodao je šale i viceve, i promenio je ime glavnog lika: Karl Šmit je postao Helmut Dork. „Dork“ na engleskom znači idiot ili budala.
Producenti filma su od samog početka muku mučili i sa pravnim problemima, a i sa finansijama. Luis je lično izdvojio dva miliona dolara od svog sve manjeg bogatstva. Tokom snimanja u Švedskoj i Parizu, kuburilo se s novcem. Kada je snimanje završeno, švedski studio je zadržao neke od snimaka i originalnih negativa, jer su tvrdili da im Luis duguje 600.000 dolara.
On se ipak vratio u Sjedinjene Države sa prvim sirovim materijalom. Pokazao ga je Džoan O’Brajen, koja je kao scenaristkinja imala poslednju reč. Ali, to uopšte nije dobro prošlo. Bila je užasnuta promenama koje je komičar napravio u originalnom scenariju.
- Izašla je iz sobe uplakana. Rekla je: "Ovaj film nikada neće biti objavljen, nikada vam neću dati prava na njega." - priča Šon Levi.
Samo nekoliko ljudi videlo je sirovu verziju ovog ostvarenja, a reakcije su bile različite. Francuskom filmskom kritičaru Žan-Mišelu Frodonu film se dopao i u svom filmskom blogu „Sences Of Cinema“ 2016. godine je napisao: „Bizarna priroda tog filma nije njegova slabost, već njegova snaga.“ Američki komičar Hari Širer, koji je pozajmio glas za nekoliko likova u crtanoj seriji „Simpsonovi“, to je video drugačije. U intervjuu za magazin Spaj iz 1992. godine, opisao je film kao „drastično pogrešan“ i rekao da su njegov „patos i komedija totalno deplasirani“.
Pogrešio sam, stidim se
Sam Luis je tokom života iznosio pomešana osećanja o svom radu na tom filmu.
"Taj film se mora videti“, napisao je u svojoj autobiografiji iz 1982. godine. A 2013. je na Filmskom festivalu u Kanu rekao: „Stidim se lošeg rada… Bilo je loše, loše, loše. Pogrešio sam.“
Erik Fridler je pregledao brojne originalne filmske scene tokom istraživanja za dokumentarac „Od tame do svetla“.
- Mislim da su mnoge scene sjajne, ali ima i onih koje su loše, loše su snimljene, i u kojima je Luis bio loš - rekao je Fridler 2016, nakon premijere „Klovna“, jednog ranijeg dokumentarca o snimanju filma „Dana kada je klovn plakao“.
- Mislim da se Džeri pogubio. Da je imao više vremena, možda je mogao da pronađe način da materijal pretvori u tragediju ili tragikomediju - ocenio je Fridler.
Luis je 2015, dve godine pre svoje smrti, Kongresnoj biblioteci poklonio svoju ličnu arhivu, uključujući i materijal iz filma „Dana kada je klovn plakao“. Uslov je, međutim, bio da filmski materijal ne može biti prikazan najmanje deset godina.
Oni koji očekuju objavljivanje 2025. biće razočarani, jer film ne može biti objavljen iz pravnih razloga - pokojna scenaristkinja Džoan O’Brajen tako je to odredila svojim testamentom. U intervjuu za DW, Luisov biograf Šon Levi naziva film „istorijskim dokumentom“ i dodaje:
- To nikada neće biti komercijalni film.
Možda je tako bolje. Bilo je nekoliko pokušaja da se prepravi originalni scenario O’Brajen i Dentona. Nova verzija je navodno u pripremi i biće snimana u Evropi, a za glavnu ulogu je predviđen Čevi Čejs. Ali, Levi veruje da je misterija oko „izgubljene komedije o Holokaustu Džerija Luisa“ možda i vrednija od samog filma. I da će tako ostati jedna od najvećih misterija Holivuda, prenosi DW.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari