Jadransko more i sećanje na prva kupanja, porodične večernje šetnje uz sladoled i miris čempresa: Pođite na "Trajni odmor" (FOTO)

U galeriji i umetničkoj rezidenciji Hestia, otvorena je izložba multimedijalnog umetnika iz Slovenije, Marka Požlepa, pod nazivom “Trajni odmor” (Permanent Vacation), u produkciji galerije Cukrarne iz Ljubljane i uz podršku slovenačkog Ministarstva kulture i Gradske opštine Celje.

- “Trajni odmor” je priča o izgradnji puta koji je uticao na izgradnju jednog društva, njegovih navika, slike o sebi koju je slalo svetu. Put je bio i metafora i sredstvo za koheziju i spajanje više različitih etniciteta u jedinstveni ideal i teritoriju, a razvoj turizma na Jadranu njegova je željena posledica na region i privredu zemlje - otkriva kustoskinja galerije Hestia Andreja Drobnjak.

Promo/Preventer

Idemo na more!

U uvodnom tekstu za katalog, direktorka galerije Hestia, Anja Obradović kaže:

- Mark Požlep je tu da osveži naše sećanje na mesto koje je duboko ukorenjeno u našim uspomenama iz detinjstva, ali koje smo, sa pojavom globalnog turizma zaboravili. U vreme kada je lakše i jeftinije stići do egipatskih i turskih letovališta nego do obale bliže našem domu, s Markom se vraćamo u prošlost na more naših prvih kupanja, porodičnih večernjih šetnji uz sladoled i, naravno, neizostavni miris lubenice i čempresa.

Promo/Preventer

Jadranska leta našeg detinjstva imala su prizvuk multietničkog kosmopolitizma, obeležena položajem mora kao granice između komunističke i kapitalističke Evrope, između latiniteta i slovenske kulture. Markov projekat „Permanent Vacation“ vodi nas na putovanje u otkrivanje ere u kojoj je Jadran bio na svom vrhuncu, saznanje šta je simbolizovao ne samo za svoje stanovnike već i za ostatak sveta, i kako je polako otišao u zaborav. Jedna stvar koju Jadran ima, a nijedno drugo more neće čuti, jeste čuvena rečenica iz našeg detinjstva: „Idemo na more!“.

Legendarna cesta 

Izložbu čini blizu stotinu crteža ugljenom i video performans, koji oživljavaju legendarnu cestu od Trsta do Ade Bojane i koji tematizuju sedam projektnih celina: “Jadranska magistrala”, “Dinamitaši”, “Hotel Haludovo”, “Nudizam”, “Gastarbajteri”, “Jadrolinija” i “Izbeglice”.

Promo/Preventer

- Upravo ovo fragmentiranje jedne političke ideje, utopističkog ideala, na njegove kulturološke manifestacije i devijacije, pa i na simbole i posledice njegovog kraha, motivi su po kojima je pesnik Muanis Sinanović napisao pesme koje je Požlep, uz pratnju muzičara Gašpera Piana izveo duž obale Jadrana, na izabranim lokacijama. Nastanak projekta “Permanent Vacation” duguje upravo sećanju iz detinjstva na kulturni fenomen vezan za razvoj primorskog turizma, pojavu letnjih terasa hotela istočne obale Jadrana, na kojima su svirali mnogi muzički bendovi (popularni VIS-ovi) - dodaje Andreja Drobnjak.

Promo/Preventer

Večita težnja da se na moru ostane zauvek

- Ideja za naziv “Trajni odmor” je večita težnja da se na odmoru, na moru, na Jadranskom moru ostane zauvek. Jer u sezoni tamo je najlepše. A mene je uvek zanimalo šta se dešava kad svi turisti odu. Ili šta se dešavalo pre nego što dođu. Zanimalo me je šta se dešavalo dok je izgradnja hotela i apartmana trajala, dok traje izgradnja puteva - kaže Požlep i dodaje:

- Fokus moje pažnje i rada na ovoj izložbi je upravo na Jadranskoj magistrali, zbog toga što predstavlja jedan put od 1006 km od Trsta do granice između Crne Gore i Albanije, koji je otvorio različite mogućnosti, od ekonomskog razvoja do važnih socijalnih promena u vreme kad je nastao.

Promo/Preventer

Pored crteža tu su i tekstovi koji, poput nemog pripovedača, posetioce vode na put magistralom čija je izgradnja počela 1945. godine, što označava početke ekonomskog razvoja primorskog dela bivše Jugoslavije, a posledično i početke obalnog turizma.

- Požlepovi radovi prerastaju u svojevrsne dokumente koji za funkciju imaju da vizuelnim i muzičko-performativnim sredstvima interpretiraju predmete istraživanja ali i preispitaju granice interpretacije korišćenih umetničkih medija. Šta se može reći crtežom ili pesmom? Treba li se istorija jedne ideje (1945-1992) objasniti ovim medijima ili je dovoljno zaustaviti se na apsurdu i njenim kontradiktornostima putem humora? Crtežima ugljenom, ne pretenduje da stvori živu sliku Jadrana, koja će nas zaseniti svojim plavetnilom, već stvara metaforu prirode našeg pamćenja i istorije - može da se izbriše i zamrlja - zaključuje Andreja Drobnjak.

Promo/Preventer

Izložba traje do 6.oktobra 2024.godine.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi