Moj roman je grebanje po ranama: Stevo Grabovac, dobitnik NIN-ove nagrade, o zločinu koji se dogodio

Pisac Stevo Grabovac rekao je da svoj roman "Poslije zabave", za kog je dobio NIN-ovu nagradu, ne bi nazvao terapijom, već grebanjem po ranama.

Zorana Mandic/ATAImages

- Kopanje tih starih rana dovodi do još dubljih, koje se dalje inficiraju i prave veći problem. Pisanje o traumama, koje imaju nečeg ličnog u sebi, jeste veliki izazov - rekao je Grabovac u intervjuu nedeljniku NIN.

Deca žrtve trgovine organima

Grabovac je dodao da je uvek verovao da "književnost mora da zalazi duboko u dubinu tame i mraka, u sfere unutrašnjih previranja i borbi", jer ako to književnost ne radi "čemu je njena poenta?"

Napomenuvši da se zločin opisan u "Poslije zabave" stvarno dogodio, Grabovac je dodao da mu je bila neverovatna činjenica da se "takve stvari uopšte mogu desiti - da neko hladno bez trunke savesti, na najbrutajniji mogući način ubija napuštenu decu".

Zorana Mandic/ATAImages

Grabovac je rekao da nije mogao da pomiri u sebi spoznaju da su ta deca "prepuštena zaboravu, čak i u sopstvenoj smrti", a da zločin nije bio interesantan nijednoj od zaraćenih strana, jer deca nisu pripadala nikome i bila su žrtva trgovine organima.

Rane iz prošlosti nas uče

Prema njegovim rečima, rane iz prošlosti nas uče da "idemo u potpuno suprotnom civilizacijskom smeru - idemo u sunovrat", a rešenje velike većine problema je "da počnemo da mislimo i na drugo ljudsko biće".

Grabovac je podsetio da je "posle Drugog svetskog rata bilo nezamislivo da će ponovo doći vreme da ljudi prave logore i ubijaju druge".

Tanjug/Rade Prelić

- Neshvatljivo je da ljudsko biće može na najsvirepiji način da muči i ubije drugo ljudsko biće. Nažalost, mi smo tome svedočili u ratu na prostoru bivše Jugoslavije, gde postoje neverovatni broj svirepih zločina. To je pitanje bez odgovora - naveo je pisac.

Svako može biti književni kritičar

Grabovac je, između ostalog, ocenio i da živimo ubrzano, u svetu u kome svaka vest traje pet minuta, svako može biti književni kritičar ili bilo što drugo, i "dobili smo slobodu govora koja ne znači apsolutno ništa".

- Zato mene više zanima pitanje šta možemo da promenimo. Možemo li da mislimo na nekog drugog, a ne samo za sebe...Nadam se da možemo. Želim da verujem da u ljudima ima dobrote - naveo je Grabovac.

Tanjug/Rade Prelić

Navevši da se u svakodnevnom poslu sreće sa ljudima od kojih "većina ima bahat odnos jer su nekulturni", Grabovac je ocenio da "to potiče iz toga što načelno kultura ne postoji - ne postoji kultura čitanja, gledanja filmova, slušanja muzike".

- Nema više obrazovanja koje će nas naučiti bontonu. Ovde načelno nema više mesta za kulturu. Kultura je, koliko god mislili da je nebitna, jedna od ključnih stvari, jer čovek nije na zemlji da bi zadovoljio osnovne potrebe -  ocenio je Grabovac.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi