Kako su stari Egipćani ukrotili Nil: Drevni papirusi kriju tajnu bitke protiv poplava (FOTO)

Specijalna izložba pod nazivom „Poklon Nila. Moć vode u starom Egiptu“ u muzeju papirusa Austrijske nacionalne biblioteke predstavlja jedinstvene papiruse iz grčko-rimskog perioda koji su posvećeni reci Nil odnosno održivoj upotrebi dragocenog resursa vode.

Izložba u Beču  je otvorena do 5. maja 2024. godine, prenosi Kancelarija Grada Beča u Beogradu.

©Österreichische Nationalbibliothek

U vreme faraona, baš kao i danas, ulagali su se veliki napori za dodatno obradivo zemljište, čistu pijaću vodu, dovoljno vode za navodnjavanje i borbu protiv pustinje.

Svaki Egipćanin je morao da radi pet dana

Svaki Egipćanin je morao da radi pet dana u godini na održavanju složenog sistema kanala, brana i nasipa koji je omogućio uspon Egipta do jedne od prvih velikih poljoprivrednih kultura čovečanstva.

©Österreichische Nationalbibliothek

Nil je bio jedini izvor vode u pustinjskoj zemlji u kojoj je žetva zavisila od godišnjih poplava.

Originalni dokumenti iz faraonskog perioda

U zbirci papirusa u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci nalaze se brojni originalni dokumenti iz faraonskog, grčkog, rimskog i ranog arapskog perioda koji se mogu iskoristiti za razumevanje različitih aspekata na temu upravljanja vodama. Izložba će prikazati preko stotinu eksponata od kojih se mnogi prvi put javno izlažu.

©Österreichische Nationalbibliothek

Tekstovi izveštavaju o korišćenju vode koje kontroliše i nadgleda država i o održavanju visoko razvijenog sistema navodnjavanja kako bi nadolaženje Nila svake godine moglo da zahvati što više poljoprivrednih površina bez nanošenja štete prekomernim plavljenjem.

Eksponati dokumentuju i propise o pravima na vodu, poreske olakšice u sušnim periodima i mere vlade protiv širenja pustinje.

Godišnje poplave u Egiptu su okončane otvaranjem velike Asuanske brane 1970. godine.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi