Pornografija ili umetnost? Uzavrele strasti oko škakljive golotinje Mikelanđelovog Davida (FOTO)

Profesorka u osnovnoj školi na Floridi dobila je otkaz jer je deci u šestom razredu na času istorije umetnosti prikazala najčuveniju skulpturu na svetu Mikelanđelovog Davida.

Troje roditelja je prijavilo ovu profesorku, zbog "uznemirujućeg sadržaja" kao i pornografije.

Kada je 1501. godine počeo da oblikuje Davida, legendarni Mikelanđelo je imao samo 26 godina, ali je već bio jedan od najpoznatijih i najbolje plaćenih umetnika svog vremena.

Profimedia

Prihvatio je zadatak sa entuzijazmom i bez prekida je radio gotovo tri godine.

Kontroverze zbog golotinje

Skulptura Davida predstavlja simbol snage i nezavisnosti Firentinaca i postala je jedno od najdragocenijih i najprepoznatljivijih umetničkih dela na svetu.

Međutim od trenutka kada je Mikelanđelo isklesao iz samo jednog komada italijanskog mermera, ovu skulpturu prate kontroverze zbog njene golotinje. Najnoviji slučaj profesorke koja je dobila otkaz pokazuje  da se "strasti" oko ove skulpture nikada nisu smirivale.

Tek što je ova skulptura potpuno nagog Davida izložena na Pjaci dela Sinjorija u Firenci 1504. godine ona je zgranula pobožne Mikelanđelove sugrađane i predstavnike katoličkog klera.

Nedugo zatim vlasti su zahtevale da falus na skulpturi bude prekriven bronzanim listom smokve.

Profimedia

Oko 60 godina kasnije, samo nekoliko meseci pre Mikelanđelove smrti, Crkva je izdala edikt kojim je naredila da se figure ne smeju "slikati ili izrađivati sa lepotom koja pobuđuje požudu".

Cenzura nazvana "kampanja lista smokve"

Kler je zadao sebi zadatak da kamuflira sva međunožja na umetničkim delima širom Italije.

A to su činili nekada komadom odeće, nekada lišćem, a najčešće smokvinm listom. Jedan od najvažnijih primera cenzure u istoriji umetnosti postao je poznat pod imenom "Kampanja lista smokve".

Nešto kasnije Vatikan je pozvao Mikelanđela da oslika čuvenu Sikstinsku kapelu, međutim ubrzo  ga je taj isti Vatikan prozvao da je "prešao granicu pristojnosti".

Tradicionalno, scena Strašnog suda je prikazivala potpuno odevene ljude, međutim Mikelanđelo je slikao bez odeće.

Kardinal Karaca i Monsinjor Sernini tražili su da se remek-delo cenzuriše, dok je papin šef protokola fresku nazvao "prikladnom za javna kupatila i kafane", ali ne i za kapelu.

Profimedia

Po njegom mišljenju, bilo je "sramotno da se na tako svetom mestu predstavljaju nage figure, izložene u svoj svojoj besramnosti".

 

Fenomen smokvinog lišća prešao je granice Italije.

Kada je veliki vojvoda Toskane poklonio odliv Mikelađelovog "Davida" kraljici Viktoriji 1857. veliki list smokve izvajan je kako bi "poštedeo posetiteljke da ne pocrvene". Srećom, list je napravljen tako da se mogao lako odstraniti, a da se mermer ne ošteti.

Danas ovaj odliv stoji potpuno nag u muzeju Viktorije i Alberta, dok se u vitrini pored nalazi veliki list.

Profimedia

Očigledno i u 20. i 21. veku tragovi "Kampanje lista smokve" i dalje provejavaju.
Godine 1995. grad Jerusalim odbio je poklon od Firence - drugu repliku Mikelanđelovog "Davida".

Nakon dugih pregovora konačno su prihvatili kopiju jednog od najpoznatijih skulptora na svetu - ali tek nakon što je Davidu dodat donji veš.

Danas kopije skulpture Davida postoje širom sveta.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi