Strašna sudbina balerina: Slavni francuski slikar Edgar Dega na svojim delima krio tužnu istinu
Obično su ih nazivali "Les Petits Rats što" što bi u prevodu značilo "mali pacovi iz opere"
Slavni francuski slikar Edgar Dega bio je potpuno opčinjen balerinama, njihovim pokretima i životom iza scene. Slikao ih je na pauzi, iza kulisa i na sceni. Dega se njima na svojim slikama bavio gotovo fotografski.
- Smatraju me slikarem balerina. A nikad im nije palo na pamet da me kod slikanja balerina najviše zanima da zabeležim pokret i naslikam lepu odeću - govorio je Dega.
Kako mu je za života vid počeo sve više da slabi, počeo je da pravi male skulpture balerina od voska.
Prva od tih skulptura, bila je „Mala četrnaestogodišnja igračica” koja je dovela do velikog skandala jer je za mnoge bila suviše realistična i Dega više nikad za života nije izložio nijednu od oko četrdeset skulptura koje je napravio.
Pročitajte još:
Profimedia
Krajem osamdesetih godina 19. veka američka kolekcionarka umetničkih dela Luiz Hevmajer upitala je umetnika: "Zašto slikate balerine?"
- Zato što je to jedini način da ponovo otkrijem pokret starih Grka - odgovorio je Dega.
Balet je danas vrhunska umetnička igra ali nije oduvek bilo tako. U 19. veku balerine su bile na lošem glasu. Baletom su se bavile siromašne devojčice ne bi li svojim porodicama obezbedile egzistenciju.
Obično su ih nazivali "Les Petits Rats što" što bi u prevodu značilo "Mali pacovi iz opere".
- Plesačica u Degaovom delu nije otelotverenje ženskog šarma, već borbe za preživljavanje žene iz niže srednje klase, opterećene i izobličene radom - govorio je Pol Valeri, savremenik francuskog slikara.
Profimedia
Ako se bolje zagledamo u slike velikog mastora primetićemo uz lepe balerine starije muškarce u crnim skupim odelima. A tu se zapravo krije priča o tužnoj sudbini balerina u 19. veku.
Oko 1830. godine lekar Louis Véron, postao je novi upravnik opere u Parizu. Ovaj lekar se obogatio na prodaji kapi protiv kašlja, ali je želeo još više novca. Rešio je da operu u Parizu pretvori u bordel.
Imućnim pretplatnicima omogućio je sezonske ulaznice. One su podrazumevale ne samo privatne lože već i pristup balerinama.
Kako bi što lakše svojim klijentima omogućio dolazak u operu, izgradio je za njih poseban ulaz u operu, kao i raskošno uređen prostor iza pozornice.
Taj je prostor nazvan Foyer de la danseu, i u njemu su privilegovani muškarci mogli imati sasvim poseban pogled na balerine. Ta je prostorija trebala biti mesto zagrevanja i uvežbavanja scenskih pokreta pre i tokom nastupa.
Graciozne balerine bile su zvezde na pozornici, međutim kada bi se zavesa spustila i svetla pogasila, daleko od očiju javnosti, dolazilo bi do zamene uloga, u kojima bi stariji muškarci postajali oni koji igraju glavne uloge.
Među privilegovanim muškarcima postojali su i oni koji su bili više privilegovani od ostalih, a ti su ujedno bili i članovi konjičkog kluba koji je okupljao isključivo plemstvo. Ovi “zlatni članovi” bili su izvrsni znalci kvalitetnih konja, dobrih cigara i vrhunskih žena.
U operu su dolazili ne zbog baleta već balerina, pri čemu su u prvom delu opere imali osiguranu večeru nakon koje bi se pojavili u ložama krajem plesa te bi brzo krenuli u raskošno uređen prostor da dočekuju balerine koje su poželeli.
Novi upravnik Véron je imao još jednu strategiju zarađivanja, a ona se sastojala od smanjivanja plata, kako bi devojke bile prisiljene prihvatiti ponudu nekog bogatog zaštitnika.
Opera u Parizu je pretvorena u bordel, u kojem su devojke provodile dvanaest sati dnevno, šest dana u nedelji.
Najčešće su morale živeti u blizini opere jer si nisu mogle platiti prevoz do posla odnosno u škole.
Samo je manjina vrhunskih balerina zarađivala platu dovoljnu za preživljavanje.
U školu bi buduće balerine dolazile kao male devojčice, naporno su trenirale dok ne bi uspele dobiti željenu poziciju u baletu. Međutim, da bi se osigurale morale su opet imati zaštitnike ili možda bolje menadžere koji bi im omogućili napredovanje u karijeri jer ukoliko biste odbili nekog od moćnika mogli ste zaboraviti i da ste imali planove za karijeru.
- Epske scene su se događale iza pozornice! - napisao je grof de Mugny, koji je luksuznu prostoriju nazivao tržnicom mesa.
Profimedia
Dega je zahvaljujući poznanstvima dobio mogućnost slikanja iz kulisa pa je imao savršen uvid u situaciju iza scene.
Takva situacija u operi u Parizu je potrajala čak do 1927. godine. Od tog trenutka nestaju iza pozornice bogati finansijeri i opera u Parizu postaje prava umetnička meka. A nama iz tog perioda danas ostaju slike slavnog slikara da nas podsećaju na vrhunsku umetnost balerina ali i na njihovu tužnu sudbinu.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari