Veliki skandal: Kako je Čarli Čaplin dospeo na crnu holivudsku listu

04.05.2022

18:30

0

Iako je decenijama živeo u Sjedinjenim Državama, glumac rođen u Britaniji nikada nije dobio američko državljanstvo

Veliki skandal: Kako je Čarli Čaplin dospeo na crnu holivudsku listu
Profimedia

Kansel kultura odnosno crne liste u Holivudu nisu nikakva novost. Postojale su i ranije, a na jednoj od njih našao se i najveći komičar 20. veka Čarli Čaplin.

 
Za vreme trajanja Hladnog rata u Holivudu je kreirana crna lista - spisak onih kojima je bilo zabranjeno da rade u industriji zabave pod sumnjom da su naklonjeni komunistima. Od premijere njegovog prvog filma 1914. godine, pa u narednih 38 godina, Čarli Čaplin je neprestano bio prisutan u Holivudu.
Profimedia
 

Iako je decenijama živeo u Sjedinjenim Državama, glumac rođen u Britaniji nikada nije dobio američko državljanstvo.

To ga je možda spasilo od najtežih posledica lova na veštice -makartizama koji je sredinom dvadesetog veka rasturio Holivud. Činjenica da Čaplin nije bio Amerikanac je takođe imala još jednu iznenadnu i zapanjujuću posledicu. U septembru 1952. godine, američka vlada je praktično prisilila Čaplina na izgnanstvo.

Na vrhuncu karijere 1952. godine, šezdesettrogodišnji Čaplin je bio cenjen i poznat, ali nije mu bilo strano ni javno sramoćenje, piše Daily Beast.

Najčešće je bio kritikovan zbog sklonosti ka razvodima i novim ženidbama sa maloletnim, ili jedva punoletnim devojkama.

Profimedia
 

Dva puta je oženio šesnaestogodišnjakinje, a treći put je zamalo izbegao prekršaj, jer je sačekao da njegova četvrta žena Una, napuni 18 godina.

Možda najžešće kritike su usledile kada su novine počele da izveštavaju o njegovoj umešanosti u tužbu za utvrđivanje očinstva, skoro deceniju pre nego što je proteran iz zemlje.

Najekstremniji događaj bilo je suđenje Holivudskoj desetorici 1948. godine koje se završilo zatvaranjem 10 reditelja, scenarista i producenata zbog odbijanja saradnje sa Komitetom za neameričke aktivnosti Predstavničkog doma.

Pre prognanstva i Čaplina su istraživali. Njegovo ime je 1948. godine dodato FBI-evom bezbednosnom indeksu i zvanično je dodat na holivudsku crnu listu jer nije sarađivao sa istragom Kongresa.

Čarli Čaplin sa Sofijom Loren Profimedia
 

S druge strane Čarli Čaplin je negirao bilo kakvu vezu sa komunizmom.

- Ne želim da pravim nikakvu revoluciju, sve što želim je da napravim još nekoliko filmova. Možda bih zabavio ljude. Nadam se - govorio je.

Tokom prethodne decenije, neki od Čaplinovih filmova imali su politički ton."Veliki diktator" je 1940. godine, kritikovao Hitlera i Musolinija.

- Želim da vidim povratak pristojnosti i ljubaznosti. Ja sam samo ljudsko biće koje želi da vidi u ovoj zemlji pravu demokratiju - rekao je Čaplin povodom filmova.

Čaplinovo sveukupno nemoralno ponašanje svakako nije pomagalo, a pojedinci su ukazivali na njegov film "Moderna vremena" iz 1938. godine, koji je bio satira na račun industrijalizacije. Taj film je pojedince naveo da zaključe kako Čaplin simpatiše komunizam.

Sve je počelo da kulminira kada je predstavnik Džon E. Rankin iz Misisipija počeo da poziva na njegovo proterivanje, tvrdeći da je Čaplin "štetan za moralnu strukturu Amerike".

U čitavu priču bila je uključena i Heda Hoper, uticajna kolumniskinja, bliska sa direktorom FBI-ja J. Edgarom Huverom. "Hoper i Huver su sarađivali.

Profiemdia
 

- Ona mu je prosleđivala dokaze iz trač rubrika, a on njoj informacije koje je želeo da budu objavljene. Bili su ujedinjeni u cilju da unište Čaplina za koga su verovali da je opasno uticajan jevrejski komunista - kaže Karina Longvort u svom podkastu You Must Remember This.

Porodica Čaplin je 17. septembra 1952. isplovila iz Njujorka na, kako je trebalo, šestomesečno putovanje u domovinu koju nije posetio više od 20 godina. Dva dana nakon isplovljavanja, na brod Kvin Elizabet je stigao telegram. Čarli Čaplin je obavešten da mu je ulazak u Sjedinjene Države zabranjen.

Čaplin je odbijao da sarađuje. Pre nego što je krenuo na put, obezbedio je da njegova žena Una, kao američki državljanin, ima pristup svim njegovim bankovnim računima. Sjedinjene Države su možda bile njegov dom skoro četiri decenije, ali nije želeo da sarađuje u lovu na veštice.

Profimedia
 

Čaplin je, pristao u Sautemptonu pet dana nakon što je obavešten zabrani ulaska. U luci ga je dočekala publika koja je skandirala. Kasnije tog dana, ponovo je negirao bilo kakvu pripadnost komunistima.

Iako Čaplin nije bio zvanično prognan iz Sjedinjenih Država, nije mu preostala ništa drugo nego da se kloni zemlje koju je nazvao domom. Ovo samoizgnanstvo je trajalo do 1972. godine, kada se Čaplin poslednji put vratio u Ameriku u 83. godini gde je uz gromoglasan aplauz primio počasnu nagradu.

Nešto više od pet godina kasnije, umro je u svom domu u Švajcarskoj, nikada više nije kročio u Ameriku.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti