Ko je "Mona Liza": Najnovija otkrića konačno rešavaju enigmu najslavnije slike na svetu?
02.05.2022 | 08:35
Ihnofosili su ključ rešenja zagonetke
Copyright Profimedia
Sudeći prema najnovijim istraživanjima u Italiji, čini se da bi uskoro mogla biti zauvek rešena viševekovna enigma najslavnije slike na svetu, Leonardove Mona Lize, odnosno pitanje ko je žena na slici.
- Sigurna sam da je žena poznata kao Mona Liza ili Đokonda bila Bjanka Đovana Sforca, najstarija kći Ludovika II Mora i supruga Galeaca Sanseverina, koji je bio veliki prijatelj i pokrovitelj Leonarda da Vinčija. A u pozadini su brežuljci u Bobiu, u okolini Pjaćence, koji se vide iz dvorca Malaspina Dal Verme. Godina nastanka? 1496. - malo pre Bjankine smrti - rekla je za italijanski list Corriere della Sera samostalni istraživač iz Savone Karla Glori.
Grupa italijanskih naučnika potvrdila je ovih dana da ihnofosili koje Leonardo da Vinči spominje u „Kodeksu Lester“ potiču s područja Pierfrancesco di Gropparello, u blizini gradića Bobia. Glori, koja Leonarda proučava zadnjih trideset godina, kako kaže, "praktično ceo život", u tom paleontološkom otkriću vidi potvrdu svoje teze iz 2011. godine da se iza zagonetnog osmeha krije Bjanka Sforca, a most u pozadini je onaj kojim se prelazilo preko reke Trebie u Bobiu.
Za nju novo istraživanje pruža ključni dokaz da je Leonardo boravio u tom kraju. Sve drugo, odnosno ko je žena na slici, može se iz te činjenice lako povezati, smatra Karla Glori.
- Studije provedene na ihnofosilima (tragovi drevnih živih bića), o čemu je Ansa izvestila prošlog meseca, pokazale su da je iste oblike u kamenu proučavao i reprodukovao Leonardo u “Kodeksu Lester“. Dobila sam potvrdu od paleontologa da se ti ihnofosili nalaze u Bobiu - rekla je Karla i dodala:
- Ta teritorija je za Leonarda bila od velikog geološkog interesa, o čemu sam pisala još 2011, ali nedavno otkriće koje je objavio RIPS, časopis za paleontologiju, ima apsolutnu naučnu vrednost.
Ihnofosili su ključ rešenja zagonetke
Glori svoje verovanje da je Leonardo u pozadini Mona Lize naslikao Bobio zasniva na 13 zajedničkih tačaka između sadašnjeg pejzaža i onog prikazanog na slici.
- Danas, gledajući u tom smeru, pogled malo ometa veliko rastinje, ali u stvarnosti nema velikih razlika - kazala je i dodala da je na slici Bjanka Sforca, pozivajući se na analizu remek-dela koje je sproveo naučink Paskal Kote, 2014. godine, kojom je utvrđeno nešto što je, tvrdi, ona već pretpostavljala, a to je da se ispod ženske figure nalazila još jedna mlađa.
- Ono što vidimo nije pravo Bjankino lice, već modifikovano, ostarelo. Razlog je verovatno taj što je slika, moguće, bila Leonardov poklon, možda čak i za venčanje, a kad se situacija za mladu ženu i Ludovika Mora pogoršala, kao da danas imate fotografiju Putina i njegove ćerke, Leonardo je intervenisao kako bi promenio njene crte lica. To objašnjava zašto se portret smatra tako zagonetnim - pojasnila je Glori.
Dodala je i da je poznata veza Sanseverina, markiza od Bobia, sa Leonardom. U Bobiu je bila i knjižara porodice Sforca u koju je Leonardo zasigurno zalazio.
- Ihnofosili su udaljeni osam sati hoda od Bobia, a s obzirom na to da se Leonardo kretao jašući mazgu, vreme je bilo još kraće. Za mene je bitno povezati ga sa tim mestom, a sve ostalo dolazi automatski - ističe Glori i dodaje:
- Naravno, da je on svoje kretanje beležio u dokumentima, sve bi postalo jednostavnije, ali je Leonardo, zapravo, bio neuhvatljiva figura. Mislim da se tako ponašao jer je živeo u vremenima i mestima s toliko intriga i sukoba, zbog čega je koristio i određene šifre koje je trebalo odgonetnuti - zaključuje Karla.
Prema drugoj teoriji radi se o portretu Lize del Đokondo
Karlinu tezu je još 2011. godine demantovao ugledni britanski istoričar umetnosti i penzionisani profesor sa Oksofrda Martin Kemp koji se smatra jednim od najvećih stručnjaka za Da Vinčija.
- Reč je gotovo sigurno o portretu Lize del Đokondo, koliko god ta ideja bila neromantična i nemisteriozna. Bilo je mnogo pokušaja da se pejzaž identifikuje kao neko specifično mesto, ali ne nalazim baš toliko sličnosti s onim u Bobiu. Imam velike rezerve prema svim pokušajima pronalaženja nekog skrivenog značenja u renesansnim umetničkim delima - rekao je tada Kemp.
On smatra da se radi o Lizi, supruzi bogatog firentinskog trgovca svilom Frančeska del Đokonda, i to najviše zbog opisa Đorđa Vazarija. Naslov slike, Mona Liza, dolazi iz opisa tog renesansnog istoričara umetnosti.
- Leonardo se obavezao da za Frančeska naslika portret Mona Lize, njegove žene - zapisao je Vazari u Leonardovoj biografiji koja je objavljena 1550. godine.
Sliku je nakon Leonardove smrti posedovao njegov pomoćnik Salaì te je u njegovim ličnim dokumentima evidentirana kao „La Gioconda“, slika koju mu je Da Vinči ostavio u nasleđe. Da je Leonardo naslikao takvo delo i datum njegovog nastanka, potvrđeni su 2005. godine kada je naučnik sa Univerziteta u Hajdelberg otkrio marginalnu belešku u izdanju Ciceronove knjige iz 1477. godine.
Belešku je u oktobru 1503. godine napisao Leonardov savremenik Agostino Vespuči, a u njoj se navodi da je Leonardo u to vreme radio na slici Lize del Đokondo.