Prokletstvo Itana Hoka: Slavni američki glumac o lomu u duši i slavi u najnovijem romanu

Slavni američki glumac nam je u svom četvrtom romanu ponudio svoju ideju umetnosti, smisla života, ljubavi i roditeljstva.

Voleo bih da volim umetnost onako kako to čini Itan Hok. Kada gledate neki film u kome igra ovaj američki glumac, naprosto morate da osetite koliko je posvećen tome što radi. Koliko je u sebe utkao svaku poru dela. Reči koje izgovara, ulogu koju igra, atmosferu filma…

Jasno je da je u pitanju osoba koja je duboko naklonjena onome što radi. Da to što radi čini dobro samo je posledica njegovog pregalaštva (kao i godine učenja, iskustva i nešto malo (više) talenta), piše Milan Aranđelović.

Profimedia

Hok je imao svega četiri godine kada su mu se roditelji razveli. Imao je sreće te je ostao da živi sa majkom koja je negovala njegove umetničke senizbilitete i ohrabrivala velike snove svog malog sina. Njegov otac je, sa druge strane, bio klasičan Teksašanin. Konzervativan, duboko religiozan, skroman, sa sve onim južnjačkim akcentom poznatim nam iz filmova.

Hokovo prokletstvo je bilo što je voleo svog oca. I što je sve uloge igrao da bi zadovoljio svog oca.

Sa druge strane, svu svoju empatiju, bogatu maštu, šarm, posvećenost duguje majci. Ona mu je otkrivala čudesne svetova muzike, literature, filma…

A on je uloge posvećivao priprostoj seljačini sa američkog Zapada.

I činilo se da ništa što je uradio i postigao, četiri nominacije za Oskara, nominacije za Zlatni globus, Toni, BAFTA-u, četiri romana, zbirka priča, scenarija za dve grafičke novele, tri režirana filma, tri režije pozorišnih predstava, uloge u filmovima kao što su Društvo mrtvih pesnika, Gataka, Odrastanje, trilogija Pre… ništa nije dovoljno da u njegovoj svesti zadovolji svog otuđenog oca.

Profimedia

Ovo će biti i centralna tema njegovog četvrtog, a kod nas prvog prevedenog, romana Svetli tračak tame (Geopoetika, prevod Lusi Stivens).

U pitanju je priča o mladom glumcu čiji se život i karijera, u tim Isusovim godinama, nalaze na raskrsnici. Nakon nekoliko zapaženih filmskih uloga koje su ga i proslavile, sada se okreće pozorištu i debitovanju na Brodveju u Šekspirovom Henriju Četvrtom.

Istovremeno, njegov brak sa prelepom muzičkom zvezdom sa kojom ima dvoje male dece, doživljava slom.

Pokušavajući da se dovede u red on se naprosto sudara sa kolegama, čuvenim dramaturzima, rediteljima, decom, majkom i, na koncu, i sa ocem… Svako mu priča neku svoju varijantu smisla života. I ma koliko poruke bile različite ili suprotstavljanje, sve će one voditi istom cilju. Shvatanju života, svemira i svega ostalog i pronalaženju svog mesta u tom ludilu i haosu nastalom posle Velikog praska.

Geopoetika/Promo

Kažu da su najbolje knjige one u kojima autor piše o stvarima koje zna. Hok je u svojoj knjizi pisao o razvodu od Ume Turman, filmskim i pozorišnim iskustvima, odnosu sa majkom i ocem, avanturama sa alkoholom i drogama…

Ono što je najvažnije jeste da je knjizi pristupio kao što pristupa filmovima koje smo imali prilike da gledamo. Do daske i bez zadrške.

U pitanju je predivno napisana knjiga o umetnosti i ljubavi, o slavi, o roditeljstvu (i iz uloge oca i iz ugla sina). Knjiga koja nam jednostavnim jezikom i pitkim stilom dočarava svet glume, umetničke posvećenosti, pa i zabludama i greškama sa kojima se svaki umetnik (suprug, otac, sin…) suočava.

U pitanju je posveta, ne samo pozorištu već i svakoj umetnosti. Onoj koja leči. Koja traži apsolutnu posvećenost i naplaćuje veliku cenu, ali koja pruža nešto što ni jedna druga profesija ne može da ponudi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi