"Uličari" koji osvajaju pozorišnu scenu: "Tamo negde u centru sveta, kada je narod Jugoslavije bio jedan"
Da li prošlost zaista može da promeni budućnost?
Njih dvadesetak, skupljeno u jednoj sobi, na sredini karoserija čuvenog bordo golfa. Uvežbavaju poslednje scene pred sutrašnje izvođenje. Tu su novinari, Dana, Jovan, Fatiha... raspon godina od 15 do 51. Svako ima neku svoju priču, prošlost i budućnost. Isprepletane niti generacija koje međusobno jedna drugoj mogu da pomognu.
Ovo priča nastala je "Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu", a pripovedaju je glumci "Teatra Ulica".
Ovo je priča o raspadu Jugoslavije sa akcentom na - Da li ipak prošlost može da promeni budućnost?
Grupa od 10 entuzijasta
Pozorišni ansambl "Teatar Ulica" nastao je pre tri godine na inicijativu deset entuzijasta. Odnosno, kada je Kondžu ostavila devojka, a on odlučio da emociju koju oseća pretoči u nešto.
Pročitajte još:
Jer to se zove umetnost.
- Sve je nastalo velikom željom deset ljudi. Tačnije, Kondžu je "šutnula“ devojka, on se javio meni i pitao "hoćemo da radimo neki tekst", ja rekoh neću, neću i na kraju evo nas. Prikupili smo još šestoro ljudi, pridružilo nam se još dvoje i tako je sve počelo. A sada naš ansambl čini šezdesetak ljudi, uzrasta od 15 do 51 – priča za 24sedam Novak Puletić glumac i autor teksta pozorišnog komada "Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu".
Čar je baš u tome što osoba koja ima 15 godina, čuje moj pogled na svet sa mojih 28 i obrnuto. Razumevanje - ono što je potrebno tokom celog života (Novak)
Teatar Ulica/ Katarina Kaplanec i Teodora Jovanović
Pogledaj galeriju
Teatar Ulica/ Katarina Kaplanec i Teodora Jovanović
Pogledaj galeriju
Teatar Ulica/ Katarina Kaplanec i Teodora Jovanović
Pogledaj galeriju
Teatar Ulica/ Katarina Kaplanec i Teodora Jovanović
Pogledaj galeriju
Teatar Ulica/ Katarina Kaplanec i Teodora Jovanović
Pogledaj galeriju
Njihov sastav čine glumci sa diplomom, do studenata glume i onih bez papira. I to ih čini posebnima.
- Ono što je, po mom mišljenju, ultimativna istina, jeste da diploma ne čini profesionalca već odnos prema radu i ono što je najbitnije – dela koja ti ljudi stvaraju jer su ona ta koja izlaze na ulicu i onda ljudi kažu da li je dobro ili nije. Mi se sjajno slažemo, ali nismo ni prijatelji ni porodica, mi smo uličari – kaže Novak.
Zašto baš uličari... krije su u samom nazivu pozorišnog ansambla.
- Odlučili smo se za ovaj naziv baš zato što je na ulici umetnost i tamo je najčistija. Svi su kritičari i niko nije zaštićen. Nema tu laži, ljudima se ili dopada ili ne – priča Novak.
Esencijalne teme
Koliko često dobijate pitanje "Kako ste", a koliko je toga krenulo nizbrdo uz "E da ti kažem“ i na kraju se završavalo sa kratko "Preživeću“?
Ovo su nazivi pozorišnih predstava Teatra Ulica, ali zašto baš ove teme?
Možda zato, što su baš one esencijalne za svako živo biće. Možda zato što ne moraju biti samo tragične, već umotane u papirić humora sa jasnom porukom – Uz tebe smo, sa naglaskom na "mi to možemo".
"Preživeću" 24.marta
Pandemija koronavirusa uticala je i na njih. Kako i sam kaže, verovatno je subjektivan, ali Novak svoji tim smatra jednim od najambicioznijih, ako ne i najambiciozniji u Srbiji.
- Iz mene izlazi velika ljubav iz svega ovoga. Biću subjektivan, mi smo možda i jedna od najambicioznijih organizacija u Srbiji. Mi smo nezavisna organizacija, koja živi sama od sebe i kad se sve sabere i oduzme, na kraju se uvek traži neki priliv novca.. najteže je ovo vreme sa pandemijom koronavirusa jer je smanjen kapacitet publike, zatim mnogi rezervišu pa na kraju otkažu karte... - priča Novak.
Nakon sutrašnjeg igranja "Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu", 24. marta ih očekuje i igranje komada "Preživeću"
- Na samom početku smo se dogovorili da naše teme nikada neće imati primese politike. Nije bila poenta izabrati teško – lako, več ono što je najbitnije za društvo, a to je život. To je poenta nas kao teatra. Bavimo se temama koje su suština jednog čoveka... sve te neke životne situacije počinju sa rečenicom „E da ti kažem“. Predstava „Preživeću“ govori o nasilju nad ženama, a čitavu postavu čini ženski deo grupe. Tu je da kaže "možete – odnosno možemo zajedno“ -priča Novak.
Kakva je priča o njoj i njemu?
U Akademiji 28 sutra će igrati komad "Tamo negde u centru sveta gde nas nema više, priča o njoj i njemu" rediteljke Katarine Jovanović. O čoveku koji se nakon dvadeset godina vraća u svoj rodni grad i započinje stalnim gostima kafane svoju priču.
Priču o raspadu jedne zemlje - priču o njoj i njemu.
- Vratio sam se kući, to je moja sudbina, moj put, moja priča, moj početak i moj kraj.
- Ja glumim Danu Đurić, lik baziran na ženi Almi koja je pomagala svima u tom ratnom periodu, a na kraju i stradala od tih istih ljudi. Kako sam iz tog vremena, mogla sam da im sugerišem da li idu u pravom smeru. I mislim da su uspeli da približe to doba. Sećam se, bila sam tada završna godina srednje škole i mnogi moji prijatelji su otišli na ratište - priča glumica Zagorka Kaplanec.
Predstava se igra još od 2019. godine, a do sada je zbog pandemije koronavirusa imala samo šest izvođenja.
- Cilj nam je da jednog dana imamo svoje pozorište. Sećam se kada smo radili prvu predstavu "Da ti kažem", svi smo za tri dana naučili tekst. Mesec i po dana kasnije, imali smo gotov komad. Izašli smo na pozornicu Akademije 28 i na kraju je svih 400 ljudi ustalo i aplaudiralo. Tada smo znali da moramo da uobličimo to naše nešto - dodaje glumac i jedan od osnivača Teatra Ulica Dušan Veselinović.
Teatar Ulica/ Katarina Kaplanec i Teodora Jovanović
Posle jednog igranja predstave "Kako ste", održana je tribina sa psihologm Stefanom Menkovićem. Jer ovi mladi ljudi, zaista veruju u "možemo zajedno sve".
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari