Opojne priče iz “Hiljadu i jedne noći”: Sve Šeherezadine tajne

Retke su priče ili zbirke priča sa toliko avanture, ljubavi i lutanja kao što je „Hiljadu i jedna noć“. Stoga nije čudo što su priče  koje se nalaze u knjizi poznate i danas.

„Ali Baba i četrdeset razbojnika“, „Aladinova čarobna lampa“ i „Priča o mornaru Sinbadu“ su samo neke priče satkane u pustinjama Bliskog istoka, koje su preživele zahvaljujući zbirci.

Ali da li znate kako su nastale? Znate li zašto se zovu  baš „Hiljadu i jedna noć“, a ne neka noć manje?

Naša priča počinje u Indiji u Sasanidskom carstvu, gde je mudri i pravedni kralj Šahrijar našao svoju ženu u krevetu sa slugom. Slomljenog srca zbog ženine prevare, osudio ih je oboje na smrt. Posle nekog vremena odlazi kod svog brata šaha Zamana, u potrazi za predahom i izlečenjem od emocionalne rane koju je zadobio. Ali on taj odmor ne pronalazi.

Dok je šah Zaman bio u lovu, Šahrijar otkriva da je i žena njegovog brat neverna. Po povratku Zaman ubija svoju ženu i kuvara sa kojim je ona pronađena u krevetu.

Profimedia

Ogorčen zbog neverstava kojima je bio svedok, Šahrijar je izjavio da se nijednoj ženi nikada ne može verovati.

Tokom naredne tri godine, kralj ženi device i spava sa njima, da bi ih sledećeg jutra pogubili, kako one ne bi dobile priliku da ga prevare. Tako je Sasanidsko carstvo počelo da se raspada jer su stotine žena ubijene zbog Šahrijarovog nepoverenja.

Činilo se da će se sve završiti tragedijom zbog ludila koje je okupiralo njegov um, i to ne samo za njega, već i za njegove podanike. Tako je bilo sve dok ćerka velikog vezira, Šeherezada, nije ponudila da se uda za kralja.

Znajući za nevolju koja je pogodila i kralja i njegov narod, obećala je da će pomoći. Vezir, njen otac, protivio se toj ideji, jednostavno nije mogao da podnese da njegova ćerka izgubi život na takav način. Ipak, Šeherezada je posedovala ne samo veliku lepotu i hrabrost, već je bila i mudra. 

Profimedia

Tokom prve bračne noći, neposredno pre nego što je Šahrijar trebalo da legne sa svojom novom nevestom u krevet, ona je počela da plače. Sa očima punim suza, Šeherezada je rekla svom mužu da zna za sudbinu koja čeka sve njegove žene.

Jedina stvar koju je njegova nova mlada poželela je da vidi svoju sestru poslednji put. Iako lud, Šahrijar nije bio sasvim bez srca i dozvolio je Šeherezadi ispunjenje poslednje želje. Nije znao da je i njena sestra Dunijezada uključena u plan.

Ubrzo nakon što je stigla, Dunijezada je zamolila Šeherezadu da ispriča priču za koju je mislila da bi i kralj voleo da je čuje.

Prva priča koju je ispričala varira od izdanja do izdanja knjige, ali po predanju, Šeherezada je odabrala da prvo ispriča „Priču o trgovcu i džinu“. Do zore, oba njena slušaoca su bila opčinjena pričom, ali lukava Šeherezada je zatajila kraj od kralja. Objasnila je da će završiti priču iste večeri, ako on to milostivo dozvoli. Šahrijar, željan da čuje kraj, pristao je na njene uslove. Na kraju krajeva, mogao bi da je pogubi sledećeg jutra.

Te noći je završila svoju priču, ali je započela iznova. Iz noći u noć, i hiljadu noći kasnije, ovo će se nastaviti, a njih dvoje su počeli da se zaljubljuju jedno u drugo. 

Tako je Šeherezada promenila rasplet sopstvene priče, ispričavši mu sve pripovesti iz čuvene knjige „Hiljadu i jedna noć“. Kad je završila, kako legenda kaže, imali su dvoje dece i nova zora je obasjala Sasanidsko carstvo.

Hiljadu i jedna noć/Profimedia

Nažalost, istina je bila malo manje romantična. Prvi rukopis nastao je oko 9. veka nove ere, u Bagdadu.

Čini se da su priče napisane vekovima nakon pada Sasanidskog carstva, početkom 7. veka, iako naučnici sugerišu da je većina njih nastala na Bliskom istoku tokom Islamskog zlatnog doba koje je trajalo od 8. do 13.veka.  

Zbog veličine samog Arapskog carstva, priče sadrže elemente iz indijskog, grčkog i persijskog pripovedanja. Takođe se pominju Mongoli, krstaški ratovi i mnogi drugi stvarni istorijski događaji.

Nekako su ove priče izmicale Evropljanima sve do 18. veka, kada ih je Antoan Galan preveo na francuski. Naravno, usledili su mnogi drugi prevodi i varijacije, ali izdanje koje je preveo ser Ričard Barton danas najbolje poznajemo.

Hiljadu i jedna noć/Profimedia

Takođe se smatra da je on skovao naziv „Arapske noći“, ali nema pravih dokaza da li je to tačno ili ne.

Prvi prevod na srpski (srpskohrvatski) jezik bio je onaj M. Vidojkovića (1949), koji je knjigu preveo sa ruskog jezika. Poznat je i prevod Stanislava Vinavera koji je koristio francuski prevod. 

Iako njena geneza možda nije tako romantična kao što možemo poverovati iz priče o  Šeherezadi, knjiga i dalje ima nemerljiv doprinos svetskoj kulturnoj baštini.

Bezvremenskim temama i simbolikom ova knjiga prepliće svoje priče i povezuje nas sve u avanturu, emocije i prozu kao nijedna druga.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi