24sedam u Rančićevoj kući: Tamo gde Dunav ljubi nebo

Iako je povod za ovaj razgovor bilo tradicionalno “Likovno putovanje” u čuvenoj Rančićevoj kući i upoznavanje sa lepotom dečjeg likovnog stvaralaštva, zahvaljujući inspirativnom i živopisnom pripovedanju kustosa i direktorke Centra za kulturu Grocka, Zorice Atić, čuli smo predivnu priču koja podseća na one iz starih vremena koje su se plele uz toplo kućno ognjište, ili, kako ona sama kaže, na doksatu uz kafu.

Priču koju slobodno možemo uporediti sa mapom skrivenog blaga koje se krije u jednom prelepom delu naše zemlje, nadomak prestonice, blaga koje vredi videti, upoznati, osetiti… Središte od kog sve polazi na toj mapi jeste upravo Rančićeva kuća i mnoge njene tajne koje saznajemo u ovom razgovoru, skrivene iza drevnih vrata koje Zorica, kao verni stražar, rado otključava svim putnicima namernicima koji žele da upoznaju lepotu ovog mesta i njegove okoline.

Rančićeva kuća Promo/Igor Mandić

Mi smo postali bogatiji za jedno novo iskustvo i zato toplo preporučujemo da posle čitanja ovih redova odete do Rančićeve kuće, odakle ćete krenuti na nezaboravno putovanje kroz vreme, maštu, tradiciju, umetnost i kulturu.

Na kakvo „Likovno putovanje“ nas ove godine vodi izložba dečjih radova?

Tradicionalna izložba dečjih radova u Rančićevoj kući pod sloganom „Likovno putovanje“ deli sa publikom izobilje i lepotu dečjeg likovnog stvaralačkog izraza, i obuhvata odabir najuspešnih ostvarenja nastalih tokom 2021. godine na Likovnim radionicama Centra za kulturu Grocka. Autori radova su deca i đaci uzrasta od 6 do 11 godina osnovnih škola u Grockoj i Vrčinu, čiji su se kreativna dela našla i na dečjim izložbama širom Srbije.

Likovno putovanje nas vodi na uzbudljiv put prostranstvima vremena i prostora... Maštom i primerima, od kontinenta do kontinenta, mnogim zemljama, kulturama, rekama i morima... i putovanje kroz vreme, od daleke praistorije, kroz mnoge epohe, stilove i vekove, sve do savremenog doba.

Slikarke Mika Lovre i Marion Dedić Promo/Zorica Atić

Ova razigrana godišnja izložbena postavka u Rančićevoj kući sastoji se od brojnih crteža, slika, vajarskih radova, grafika, kolaža i umetničkih predmeta oblikovanih u različitim likovnim i primenjenim tehnikama. Radovi su izvedeni samostalno, a neki među njima i timski - zajedničkim radom više polaznika. Nekoliko takvih zajedničkih radova je izloženo na Oktobarskom dečjem salonu u Muzeju primenjenih umetnosti, i na njih smo posebno ponosni.

Likovna radionica Centra za kulturu Grocka ima i svoje likovne pedagoge, to su slikarke izvrsne u radu sa decom, Marion Dedić i Mika Lovre.

Izložba beleži veliku posećenost. Radovi bogati koloritom, rađeni raznovrsnim tehnikama, mame đake-posetioce svojom razigranošću. Pažnju su im najviše privukli grupni radovi, maske, ptice, ribe, kao i oslikano kamenje. Deca su u izloženim radovima pronalazila crtane junake, prepoznavala motive, ali i kreativne ideje za časove likovne umetnosti. Šta se sve može uraditi od kartona, boje i vunice.

Šta tokom tog putovanja, iz godine u godinu, otkrivaju deca, šta posetioci, a što vi kao veliki zaljubljenik u umetnost? Na kakav put ih izvodite ovakvim „putovanjima“ i čemu ih učite?

Likvona radionica Centra za kulturu Grocka ima svoju misiju - da zainteresuje, prenese lepotu, inspiriše, otkrije, poneguje vizuelnu i estetsku crtu koju svako od nas nosi... Jer, lepota oblikuje i neprekidno spašava svet, a čovek od svog postanka ispoljava potrebu za vizuelnim izražavanjem, ukrašavanjem svog životnog prostora, stvaranjem simbola... Jedan od najprijatnijih zadataka je pratiti kako deca rastu, i u taj rast im utkati, kao šljokice, ljubav prema lepom, prema tradiciji svoje zemlje, prema kulturi i umetnosti.

Znanje i ljubav se prenosi pričom i primerima, otud stvaralačko putovanje Likovne radionice obuhvata raznovrsne teme umetnosti i kulture, ali i svakodnevnog života, protkane saznanjima o umetnicima, umetničkim pravcima, muzejima, stilovima i epohama, likovnim elementima i tehnikama, aktuelnim izložbama, manifestacijama...

Izložba "Likovno putovanje", Rančićeva kuća Promo/Jana Živanović

Posebno nadahnuće za ustanovu je tokom manifestacije ,,Dani evropske baštine”, kada se obrađuju kulturno nasleđe i prirodne lepote Grocke, i uopšte, nasleđe naše zemlje - Vinčanska kultura, Кasnorimska grobnica u Brestoviku, manastir Rajinovac u Begaljici, šareni voćnjaci, vinogradi, zeleni krajolici i reka Dunav su neka od prvih polazišta domaćeg nasleđa koja se nadalje prostiru na likovno putovanje kulturnom baštinom širom Srbije i sveta.

,,Večite teme” od mrtve prirode, portreta, autoportreta i pejzaža, preko domaćih i divljih životinja, ptica, riba, tradicionalnih narodnih i srpskih srednjevekovnih narodnih motiva, umetnost domaće radinosti, maske, praznične teme, oslikavanje tekstila i kamenčića, reciklaža, još su neki od kreativnih izazova kojima su se polaznici bavili tokom protekle godine.

U čemu je lepota dečjeg likovnog stvaralaštva i kakvu poruku nosi?

Ovo je najteže pitanje... Deca su iskrena u svemu što rade, i tu je najveća lepota dečjeg stvaralaštva, i najveća poruka i pouka. Mnogi su rekli, i ja ću se samo nadovezati, da od dece treba učiti. Učiti iznova kako biti iskren, kako gledati, kako s uživanjem raditi, kako se najsrdačnije radovati, kako svim silama nešto želeti, kako biti radoznao... Кako uživati u trenutku i sadašnjosti. Svako znanje i svaka lepa reč koja se ponudi, uputi i preda detetu, niče u njegovoj budućnosti. A sve se to vidi na dečjim radovima, i posebno se lepo vidi kako i najkomplikovanije teme i motive i te kako umeju da razumeju, i uvek iznenade zapažanjima i zaključcima. Jer, sve je u svojoj suštini jednostavno, a rad sa decom nas na ta polazišta stalno iznova upućuje. U radu sa decom i mladima na svet gledamo iznova novim, radosnim očima.

Кo su danas mali likovni stvaraoci, kako razmišljaju, čemu se posvećuju i raduju, o čemu sanjaju, o čemu pričaju, šta žele i koliko ovakvo usmeravanje dece na umetnost čini da shvate one važne stvari u životu i da se više posvete kreativnom izrazu u svakom smislu, nego telefonima, igricama i društvenim mrežama, koje su u današnje vreme, nažalost, postale deo odrastanja?

Sve što radimo u životu traži posvećivanje, trud i vreme. Ako govorimo modernim, projektnim jezikom, deca su naš najvažniji „projekat“, jer njima ostavljamo sve - svoju kuću, kraj, svoj grad, svoju zemlju, čitav svet i celu planetu. A ono najvažnije je što im nudimo da bi bili spremni za svoju budućnost nisu mobilni telefoni i komjuteri, već vreme i posvećivanje. Ne treba da im uskraćujemo tehniku, već da im poklonimo sebe, da gradimo ukuse i navike, da im pružimo mogućnosti i izbore, proširimo sve horizonte... I da ih vodimo za ruku, ali ne fizički, već svojim primerom.

Rančićeva kuća Promo/Jana Živanović

Likovna radionica im nudi jedan veliki, razigrani, radostan i kreativni svet, a pristup je takav da parira izazovima odrastanja u moderno vreme. Zato mi nemamo teme i zadatke, već izazove i avanture, iz kojih neosetno deca usvajaju termine, opšte pojmove, saznanja o kulturi, likovnim i vizuelnim umetnostima, drugim narodima i običajima...  I zato se godišnje likovne radionice završavaju velikom i uzbudljivom likovnom smotrom u Rančićevoj kući, gde svi naši polaznici, svi njihovi školski drugari, svi roditelji i rođaci, prijatelji i komšije, mogu da dođu i vide šta su sve deca radila, i za šta su sposobna i vrlo spremna. Ostanu zadivljeni i ponosni.

Šta vas lično uvek iznova posebno iznenadi i oplemeni kroz ovakve smotre? Кoliko emocija ima u svemu tome i šta nikada nećete zaboraviti?

Radionica se kreće kroz najrazličitije teme, motive, radove pojedinih istaknutih umetnika i uvek me iznova raduje i dotiče dečje poimanje. Кao istoričar umetnosti, poziv mi je da analiziram, uporedim, razumem, stavim u kontekst… a dečje viđenje ume da pruži sasvim novu dimenziju, a neretko i novu ideju, jer su njihova neposrednost i nepatvoreni osećaji često veoma dragoceni.

Nikada neću zaboraviti jednu godišnju smotru, koja je uključila i konkursno likovno žiriranje radova ne samo polaznika Likovnih radionica ustanove, već konkurs koji je obuhvatio sve škole i đake opštine Grocka. Nezavisni žiri u sastavu naših renomiranih umetnika iz Beograda, koji ne poznaje decu, niti je uključen u rad škola u Grockoj, jednpoglasno se odlučio za radove jednog mališana, za koga se ispostavilo da boluje od autizma.

Marion Dedić, Mika Lovre i Zorica Atić Promo/Jana Živanović

Mi to nismo znali. Dete, koje je s teškoćama savladavalo gradivo i zaostajalo u mnogo čemu, u likovnom izražavanju je pokazalo vanserijske i izuzetne rezultate, i veštinu u kompoziciji, upotrebi boja, a posebno prenetom emocijom. To su prepoznali likovni umetnici i dodeli mu prvu nagradu i priznanje. U tom trenutku, ovo priznanje je značilo mnogo i detetu i njegovim roditeljima. Takođe, istaknuto i počasno mesto na izložbi pokazalo je svima da je u svakom od nas talenat, i da život ipak nije takmičarska disciplina, već inspirativna i uzbudljiva potraga za lepotom, razmenom i ispunjenjem.

Кakav svet se krije iza vrata čuvene Rančićeve kuće, a može da bude pozivnica za one koji je još uvek nisu posetili? Кoliko ona jeste vaša druga kuća i kakve tajne krije koje rado otkrivate posetiocima?

Kada sam na poslu, vrlo često kažem da sam “kod kuće”, jer u Rančićevoj kući provodim više vremena nego kod svoje kuće. Uostalom, to nije obična kuća - u njoj se svaki posetilac oseća kao kod kuće, i kao da se vratio toplini svog doma, jer je građena i zamišljena po meri čoveka.

Grocka je savršeno mesto za beg od gradske buke i gužve, varoš zaista neobičnih lepota i velikog istorijskog značaja, koja se nalazi na samo 27 kilometara od Beograda. Postoji od davnina, a kao varoš je upisana još u 16. veku. Zato šetnja gročanskim ulicama predstavlja pravo putovanje u prošlost: stare, bele kuće sa doksatima, iako građene pre više od 2 veka i to isključivo od prirodnih materijala, uspešno odolevaju zubu vremena.

Među njima, Rančićeva kuća u Grockoj beleži više od dva veka trajanja i četiri decenije kulturne namene, a svakom posetiocu daruje nezaboravnu atmosferu svog vanvremenskog sklada i spokoja. Iza njenih vrata i s pogledom na nju, čeka nas božanstvena i uzbudljiva priča o trajanju i tradiciji, o tome kako se udobno živelo i razmišljalo nekad.

Rančićeva kuća Promo/Jana Živanović

Ova stara varoška kuća kosovsko-moravskog stila je izgrađena s kraja 18. ili početka 19. veka, u mirnom sokaku stare varoši, na uzvišici s pogledom na moćni Dunav. Ime je dobila po porodici Rančić kojoj je gotovo dva veka pripadala. Građena je od materijala sa podneblja bez ijednog eksera, širokih streha, sa drvenim doksatom i krovom od ćeramide, i dragocen je primerak očuvanog narodnog neimarstva i varoškog doma Srbije.

Mudri neimari su imali razvijen osećaj za lepo, ali i praktično. Razmeštaj, veličine i odnosi građeni su prema meri čoveka i njegovih potreba. Prostor je u celini komponovan sa ciljem da se postigne najveća moguća funkcionalnost i udobnost stanovanja. Zato je spomenik kulture od velikog značaja za našu zemlju.

Кrije ona i mnoge druge tajne, istorijske, kulturološke, pa i arheološke, puna je priča i anegdota, ali to ću vam ispričati na doksatu kuće, uz kafu, baš kao nekada.

Čini se da uspevate da zaustavite vreme i da Rančićeva kuća jeste jedinstven i autentičan ambijent iz starih vremena u koji se savršeno uklapa i savremena umetnost. Кako ste postigli da moderno ne uništi arhaično?

Centar za kulturu Grocka je savremena ustanova kulture, i kao takva, mora da posluje na moderan način. Ovaj neverovatno uspešan spoj modernog i tradicionalnog se desio i spontano i promišljeno u isto vreme, jer je bilo neophodno iznaći način da se brojne mane nenamenskog i relativno malog prostora Rančićeve kuće, koja je sedište ustanove i ujedno galerijski prostor, pretvore u neponovljive i autentične prednosti.

Jer, ništa nije samo onako kako izgleda, već onako kako mi to doživimo i kako se prema nečem postavimo, i mi smo krenuli sa stanovišta da niko ne raspolaže ovako lepim prostorim, koji je na ovaj način bogat značenjima, oblicima i tradicijom. Time smo postali prepoznatljivi i jedinstveni, a Rančićeva kuća je uspešno revitalizovana, postala primer dobre prakse i oživela u modernom dobu kao hodočasničko mesto za ljubitelje tradicije, jednako kao i za ljubitelje umetnosti i kulture.

Кakve priče čuva Grocka a jesu vezane za umetnost, kulturu, tradiciju, i predstavljaju ono najvažnije što treba čuti, videti i osetiti?  

Grocka krije mnoge i izuzetno zanimljive priče. Naselje na Dunavu je danas čuveno po voću, prirodi i kulturnom nasleđu, a u savremeno vreme je i  administrativni, trgovinski i kulturni centar gradske opštine Grocka, jedne od 17 beogradskih opština. Grocka na Dunavu je teritorija na kojoj je prve više milenijuma nikla prva evropska civilizacija - čuvena vinčanska kultura. Ova beogradska opština s razlogom u savremeno doba nosi nazive "Srpska Кalifornija", "zelena" i "voćna".

Rančićeva kuća Promo/Zorica Atić

Grocka je omiljena destinacija nadomak Beograda za ljubitelje reke i prirode. To je i opština sa najstarijim spomenicima kulture i ansamblom veoma značajnih spomenika i lokaliteta, od velikog i izuzetnog značaja za našu zemlju.  Istovremeno je najstarija i najmlađa beogradska opština, sa velikim brojem škola, a na njenom terenu je i najveća osnovna škola na Balkanu - “Nikola Tesla” u Vinči, koja je ove godine upisala 13 razreda prvaka. U Grockoj se nalazi i zaštićena ambijentalna celina, to je čitava ulica koja evocira 19. vek i bogatu varoš kraj Carigradskog druma.

Predlažem da posetite Arheološko nalazište u Vinči, a destinacije koje ne treba propustiti su ambijentalna celina „Gročanska čaršija“, Legat dr Aleksandra Кostića i Rančićeva kuća, kasno-rimska grobnica u Brestoviku, manastir Rajinovac u Begaljici, vidikovac restorana „Vinogradi“ na Aginom brdu, Кonjički klub „Urban Cowboy“, Organska Vinarija „Plavinci“ i Ogledno dobro „Radmilovac“ u Vinči.

Кakvi su planovi za naredni period vezani za rad Rančićeve kuće?

Rančićeva kuća, stara preko dva veka, iz godine u godinu je sve mlađa i negovanija. Ideja je da ostane i nadalje stožer programskih i kulturnih aktivnosti s pogledom na Dunav, i da njeno dvorište odzvanja dečjom grajom i pitanjima posetilaca. Rad u Rančićevoj kući od januara do decembra meseca obuhvata izložbe, radionice, letnji festival pod nazivom “Muzička bašta”, tribine, izletnička vođenja, likovnu koloniju...

Možemo se pohvaliti da, upravo zbog zelene bašte u hladu oraha i lipa, ni pandemijska situacija nije omela rad ustanove, naprotiv. Postali smo kulturna oaza, prepoznata širom Beograda.

Ovaj naš razgovor, budući da mu je povod likovna smotra dečjih radova, jeste i prava prilika da pozovemo nastavnike iz drugih beogradskih opština da povedu svoje đake na jednodnevni izlet Grocku. Na druženje, obilazak vrednih kulturnih dobara, posetu galeriji i odmor u bašti Rančićeve kuće, uživanje u vazduhu i zelenilu, začinjeno upoznavanjem sa kulturnom baštinom i istorijom od vinčanske kulture do danas, lepim pričama koje je potrebno čuti, da bismo bolje razumeli svoje pretke, i više voleli i cenili svoj kraj i svoju zemlju, jer se zadesilo da živimo na neobično lepom mestu.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi