Deset godina od smrti Živana Saramandića: Sećanje na srpskog Šaljapina u Narodnom pozorištu

Povodom deset godina od smrti čuvenog operskog umetnika Živana Saramandića (1939-2012), u nedelju 30. januara (20,00) na Sceni „Raša Plaović“ biće održan program pod nazivom „Sećanje na Živana Saramandića srpskog Šaljapina“.

O Saramandiću, koji je osvojio ne samo domaće, nego i svetske operske scene, pevajući najveće role basovskog faha i na taj način ostavio veliki trag ne samo u našoj, nego i svetskoj operskoj umetnosti, govoriće njegova supruga, primadona Milka Stojanović, dok će tekstove o slavnom umetniku, objavljene u monografiji „Živan Saramandić“, autorke Dušice Milanović, čitati glumac Narodnog pozorišta u Beogradu Lepomir Ivković.

Narodno pozorište /24sedam/ Goran Sivački

U okviru programa, u režiji Ivane Dragutinović Maričić, biće prikazani i video inserti iz nekih od brojnih Saramandićevih predstava, u izboru Petra Antonovića.

Besplatne ulaznice mogu da se preuzmu na blagajni Narodnog pozorišta.

Saramandić je rođen 2. aprila 1939. godine u Beogradu.

Zbog bombardovanja, 1941. godine cela porodica se seli u Aranđelovac, rodni grad njegovih roditelja.

Kompletna Živanova familija, i po očevoj i majčinoj strani, bila je veoma muzički obdarena i talentovana, pa je i on u ranoj mladosti zakoračio u svet muzike. Još kao učenik aranđelovačke Gimnazije, osniva zabavni orkestar, a bio je i najistaknutiji član hora.

Po povratku u Beograd, kao apsolvent Ekonomskog fakulteta (1962), dobija poziv da peva u velikom varijeteu „Orfeum“, koji je u to vreme bio značajna kulturna institucija.

Pixabay

Prvi korak na putu ka velikim operskim ulogama, bilo je školovanje kod jedne od najvećih operskih pevačica tog vremena, Zdenke Zikove, posle čega polaže audiciju za prijem u Operu Narodnog pozorišta, 30. marta 1966, pred komisijom koju su činila velika muzička imena: Miroslav Čangalović, Oskar Danon, Branko Pivnički...

Debitovao je na otvaranju sezone, 21. septembra 1966, u ulozi Kralja Egipta u Verdijevoj „Aidi“, da bi 14. februara 1968. bio primljen u stalni angažman.

Tokom duge i bogate karije ostvario je niz značajnih uloga basovskog faha u operama „Knez Igor“ (Končak, Galicki), „Moć sudbine“ (Gvardijan), „Faust“ (Mefisto), „Nabuko“ (Zaharija), „Seviljski berberin“ (Don Bazilio), „Knez od Zete“ (Ivo Crnojević), „Ernani“ (De Silva), „Don Karlos“ (Filip, Veliki Inkvizitor), „Porgi i Bes“ (Kraun), „Evgenije Onjegin“ (Knez Grjemin), naslovne uloge u operama „Boris Godunov“, „Ivan Susanjin“, „Don Kihot“...

Ovaj veliki umetnik, gotovo do asketizma posvećen umetnosti, nastupao je na najlepšim i najznačajnijim operskim scenama u svetu, poput Boljšoj teatra i Karnegi hola, te na prestižnim scenama u Sofiji, Atini, Budimpešti, Pragu, Varšavi, Kijevu, Odesi, Lenjingradu, Barseloni, Berlinu, Parizu, Dablinu...

Pixabay

Bio je i vrstan interpretator crnačkih duhovnih pesama, a naročito je bio poznat po svojim interpretacijama ruskih narodnih pesama iz repertoara Šaljapina, koje je pevao i u SSSR-u, na više od 500 koncerata.

Dobitnik je velikog broja značajnih nagrada kao i Posebnog priznanja za doprinos kulturi Republike Srbije.

Na sceni je bio do poslednjeg daha – pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu „Don Karlosa“ koji je izveden 4. februara 2012. godine, a nekoliko dana kasnije, 13. februara, trebalo je da ponovo nastupi u solo-recitalu „Toržestvo Šaljapinu“, koji je godinama pevao na Sceni „Raša Plaović“.

Nažalost, smrt je bila brža - preminuo je 30. januara u Beogradu, u 73. godini.

Sahranjen je 2. februara u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi