Alan Ford trči počasni krug: Izložba povodom 50 godina od izlaska prvog broja

16.11.2020

11:00 >> 18:37

0

Autor: Mona Cukić

U Muzeju Jugoslavije biće prikazane 152 originalne table iz ranog perioda, kada je na izradi radio dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifar

Alan Ford trči počasni krug: Izložba povodom 50 godina od izlaska prvog broja
Promo / Muzej Jugoslavije

Gostujuća izložba “Alan Ford trči počasni krug”, koja je bila jedan od najposećenijih slovenačkih kulturnih događaja u 2019. godini, biće otvorena 2. decembra u Muzeju Jugoslavije povodom 50 godina od izlaska prvog broja.

Ovom postavkom će, ujedno, uz brojne druge programe, od 28. novembra do 2. decembra biti obeležen ovogodišnji Dan Muzeja.

U okviru izložbe biće prikazane 152 originalne table iz ranog perioda (1969–1975), kada je na izradi stripa radio prepoznatljivi italijanski autorski dvojac Magnus-Bunker, kao i tri naslovna crteža Paola Pifarerija.

Kako podsećaju iz Muzeja, prvi broj „Alana Forda” izašao je u maju 1969. godine. Osmislili su ga Lučano Seki – Maks Bunker, kao scenarista, i crtač Roberto Raviola Magnus. Već godinu dana kasnije ovaj satirični strip je zbog upečatljivih crteža, duhovitih dijaloga i spretne ironije, kao i izuzetnog prevoda Nenada Briksija, pridobio naklonost publike širom Jugoslavije.

– Strip je ismevao sve korumpirane, nesposobne i izmanipulisane ljude na svetu. Nikoga nije poštedeo. Obradio je lepe i ružne, bogate i siromašne, poštene i lopove. Događaji u stripu su apsurdni, iznenađujući, duhoviti i apsolutno politički nekorektni. Neki citati postali su deo svakodnevnog govora, pa njegov uticaj možemo prepoznati i u muzici („Prljavo kazalište”), i na filmu („Maratonci trče počasni krug”, „Ko to tamo peva”, „Smogovci”). Danas je strip jednako zanimljiv usled aktuelne društveno-političke situacije, pa ga mnogi doživljavaju gotovo proročki – objašnjava autor izložbe, Rok Glavan, kolekcionar stripova iz Slovenije.

Izložbu organizuju Muzej Jugoslavije i Institut za kulturu i obrazovanje iz Ljubljane, u saradnji sa Nacionalnom galerijom Slovenije, Italijanskim institutom za kulturu u Beogradu i Jugoslovenskom kinotekom.

Stručni saradnici na izložbi su dr Andrej Smrekar i Samo Pureber, kao i Lazar Džamić, autor „Cvjećarnice u Kući cveća”, popularne studije o fenomenu jugoslovenskog uspeha stripa „Alan Ford”. Dizajn originalne postavke radio je Ranko Novak, dok su za adaptaciju beogradske izložbe zaduženi Marica Bucek i Dejan Todorović.

– Alan Ford je jedan od vrlo retkih primera kako se strani kulturni artefakt ‛primi՚ u novoj stredini i, štaviše, postane neodvojivi deo kulturne baštine zemlje primaoca; kulturni ekvivalent voćnog kalemljenja. Istina je da je „Alan Ford” u bivšoj Jugoslaviji postao popularniji i značajniji nego u rodnoj Italiji, dok je u svim ostalim zemljama, gde je prevod pokušan, ugašen nakon samo nekoliko izdanja. Nikada, na primer, nije preveden na engleski – navodi Lazar Džamić.

U okviru izložbe, koja će trajati do 31. januara 2021. godine, biće prikazana i retka izdanja stripa „Alan Ford” iz kolekcije Marijana Matića i Marija Reljanovića, kao i brojni prateći programi.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti