Smrt bivšeg debeovca i najboljeg prijatelja Mila Đukanovića: Mija Gavran presudio sebi!
Miodrag Batričević, direktor hotela "Mažestik" i vlasnik diskoteke u istoimenom hotelu pucao sebi u glavu
U stanu u novobeogradskoj Ulici Omladinskih brigada, pre tačno 26 godina, presudio je sebi Miodrag Batričević, poznatiji kao Mija Gavran, direktor hotela "Mažestik" i vlasnik diskoteke u istoimenom hotelu. On je bio operativac Državne bezbednosti, ali i najbolji prijatelj Mila Đukanovića, dugogodišnjeg predsednika Crne Gore.
Batričević je rođen je 1951. godine kao sin potpukovnika JNA, veoma strogog i patrijarhalnog čoveka. Upravo zbog čelične discipline koja je morala da vlada u kući, Mija je odlučio da se osamostali, napusti fakultet koji je do tog trenutka završavao sa desetkama, i počne da putuje po Evropi.
Tokom tih putovanja po Evropi, Mija se, navodno, povezao sa Službom državne bezbednosti za koju je počeo da obavlja poslove. Ovaj podatak zvanično nikad nije potvrđen, niti je sam Mija o tome pričao, ali u knjizi nekadašnjeg obvaveštajca Bože Spasića, kao i novinara Marka Lopušine, opisane su veze Gavrana sa SDB.
On je tu okarakterisan kao "vrsni operativac, veoma inteligentan i sa velikom petljom, izuzetno koristan za državu". Kako je objašnjeno, sam je uspevao da obavi neke od najzahtevnijih zadataka.
Do 7. septembra 1990. Gavran je bio šef recepcije hotela "Toplice". Ipak, on time nije bio zadovoljan, jer je sebe video na mestu direktora uglednog i prestižnog beogradskog hotela "Mažestik". Kako je imao veliku želju da se nađe u toj "fotelji" uz pomoć anonimnih a moćnih prijatleja veoma brzo je to i postao.
Živeo na visokoj nozi
Od momenta kad se samopostavio za direktora "Mažestika", pa sve do smrti, Mija Gavran živeo je na visokoj nozi. Izgradio je stan u potkrovlju zgrade preko puta "Mažestika", iznad Kluba prosvetne zajednice, kupio skup automobil i uvek se nalazio u biranom društvu. U krug Mije Gavrana svake večeri svraćali su ljudi iz podzemlja, estradne zvezde, novopečeni bogataši, ljudi iz policije i političari.
Početak ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije, na Miju je imao jak uticaj. Imao je veliki uticaj na spoljnu politiku Jugoslavije, i dolazio je u velike sukobe tada sa ljudima na određenim pozicijama zbog situacije u kojoj se zemlja, a pre svega naš narod u Hrvatskoj i BiH našao.
Arkan i Manda u "Mažestiku"
U vreme dok je "Mažestik" držao Miodrag Batričević, tamo je odlazio i Željko Ražnatović Arkan. Tamo je snimljena i fotografija Arkana i Milenka Mandića Mande mnogo pre nego što su zajedno ubijeni u hotelu "Interkontinental".
Kad je 1993. šef "Mažestika" Mija Gavran video Mandin račun samo za tu godinu, nije mogao da veruje. Radilo se o 960.000 maraka, jer je Mandić čašćavao sve šakom i kapom.
Kako nije mogao da donosi političke odluke, preduzeo je stvari koje je mogao. Slao je konstantno šlepere pune hrane našem narodu u ratom zahvaćenom području. Isto tako, u hotel "Mažestik" mogle su da dođu naše izbeglice i garantovao im je smeštaj i hranu na nekoliko dana dok se dalje ne snađu.
Mija Gavran gajio je blisko prijateljstvo sa porodicom Milošević, a navodno je Marija Milošević na njega gledala kao na starijeg brata. Pored predsedničke porodice, bio je prijatelj i sa Miloradom Dodikom, kome je nesebično pomagao kada mu je pomoć bila potrebna. Družio se i sa Miloradom Vučelićem, Momom Kaporom, Željkom Ražnatovićem Arkanom, ali mu je najbolji i nerazdvojni prijatelj bio Milo Đukanović.
Milo slao avione
Đukanović je, kako pričaju obavešteni, često slao privatne vladine avione po Batričevića, kao što je bio slučaj i kad je aktuelnom predsedniku Crne Gore preminula majka.
Batričević je, kao i mnogi moćnici tog doba, bio strastven kockar, a postoje priče da je upravo zbog ovog poroka upao u ogromne dugove. Prema rečima onih koji sebe smatraju upućenim, upao je i u dugove da bi kupio nekoliko šlepera cigareta i dopremio ih za Srbiju. Ti šleperi su, iz nekog razloga, zadržani na carini na kojoj su stajali jako dugo. Kad se sve sabere, veruje se da su ukupni dugovi koje je Gavran uspeo da napravi bili oko tri miliona tadašnjih nemačkih maraka.
Tog 17. decembra 1995. godine u porodičnoj kući, posle ručka kome je prisustvovala njegova porodica, Miodrag Batričević doneo je radikalnu odluku i ispalio sebi hitac u glavu iz revolvera.
Svakako je zanimljiv podatak da su šleperi koji su danima stajali na carini pušteni svega nekoliko dana posle njegove smrti, kao i da se niko od njemu bliskih a moćnih ljudi kojima je svojevremeno pomagao, nije našao blizu njega kad je pomoć njemu bila neophodna.
Mediji su, odmah posle samoubistva, kao motiv naveli činjenicu da se Mija Gavran bavio švercom nafte i cigareta i da je zbog jedne propale isporuke dugovao veliki novac.
Bonus video
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari