Pobuna JSO od koje je sve počelo: Šta se sve krilo iza protesta "crvenih beretki" kada se cela država digla na noge!

Čuvena pobuna Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije, poznatije kao "crvene beretke" trajala je od 9. do 17. novembra 2001. godine u sedištima Jedinice za specijalne operacije u Kuli, kao i na auto-putu kod Vrbasa i u Beogradu. Povod za pobunu bilo je navodno hapšenje braće Banović, optuženih pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Navodni povod za pobunu bilo je hapšenje Predraga i Nenada Banovića, koji su bili optuženi za ratne zločine u logoru „Keraterm“ u Bosni i Hercegovini, i njihovo prebacivanje u MKSBJ. Hapšenje su izveli pripadnici JSO, ali navodno ne znajući da će Banovići biti odvedeni u MKSBJ, što su smatrali nezakonitim.

Pravi povod po svemu sudeći bila je činjenica da su braća Banović ratovala u BiH zajedno sa paravojnom jedinicom "Vukovi", koja se smatra pretečom JSO. To je izazvalo strah da bi i neki pripadnici JSO mogli da budu uhapšeni.

Drugi mogući povod, kako se spekulisalo, bilo je to što je bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija, koji je želeo da zadrži uticaj nad jedinicom, hteo i da izbegne eventualno hapšenje prilikom svedočenja na suđenju za ubistvo četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali. Njegovo svedočenje bilo je zakazano u Okružnom sudu u Beogradu za 12. novembar 2001. godine.

U trenutku izbijanja pobune, premijer Srbije Zoran Đinđić i ministar policije Dušan Mihajlović bili su na službenim putevima, a Goran Petrović, načelnik Resora državne bezbednosti, bio je na godišnjem odmoru.

Uveče, 9. novembra 2001. godine, JSO je otkazala poslušnost Resoru državne bezbednosti i većina njenih pripadnika se povukla sa svojih radnih mesta, uključujući i vozače i telohranitelje funkcionera Vlade Srbije.

JSO je iste večeri održala konferenciju za novinare u svom sedištu u Kuli. Na konferenciji su izneti zahtevi Jedinice i to: donošenje zakona o saradnji s MKSBJ-om i smena ministra policije Dušana Mihajlovića.

YouTube

Osim javnih zahteva, međutim, postojali su i tajni. Traženo je da budu razrešeni čelni ljudi Resora DB, kao i da iz pritvora bude pušten Mile Luković Kum i još nekoliko članova "zemunskog klana".

Tog i narednog dana, JSO je odbijala svu komunikaciju sa institucijama vlasti, a 10. novembra je na dva sata blokirala i petlju auto-puta E75 kod Vrbasa.

Premijer Zoran Đinđić se tog jutra vratio sa službenog putovanja, a popodne je predsedavao sastankom održanim u MUP Srbije. Đinđić je, na tom sastanku, od Lukića tražio direktan odgovor na pitanje da li bi policija mogla da spreči JSO u njenom eventualnom pokušaju zaposedanja sedišta republičke Vlade i dobio je negativan odgovor.

Pobunjenici u "hamerima"

Oko 70 uniformisanih pripadnika JSO-a iz baze u Kuli, u ponedeljak 12. novembra oko 5.20 časova, blokiralo je, 21 vozilom marke „hamvi“, auto-put kroz Beograd kod Centra „Sava“, u smeru ka mostu Gazela. Među pobunjenicima su bili Dušan Maričić Gumar tadašnji komandant JSO, kao i Zvezdan Jovanović, pomoćnik za rezervni sastav JSO-a, a u vozilima su bile automatske puške.

Profimedia

Goran Petrović, načelnik Resora DB-a, oko 7.30 sati, pozvao je svog zamenika Zorana Mijatovića i naložio mu da pregovara sa "pobunjenicima", što je bila prva načelnikova reakcija od početka pobune. Mijatović je oko 8 časova došao do blokade gde je razgovarao sa Maričićem i preneo mu, pored ostalog, netačnu informaciju da mnoge pripadnike JSO-a traži sud u Hagu.

Legija je, tog popodneva, svedočio na suđenju za zločin na Ibarskoj magistrali. On je došao u sud zajedno s nekoliko naoružanih osoba, što je uticalo na ostale svedoke koji se na tom ročištu nisu usudili da iznesu svedočenja. Takođe, po izlasku iz sudnice Ulemek je medijima izjavio da podržava pobunu i da svako ima pravo da protestuje u svojim uniformama.

Tokom pregovora na auto-putu, Mijatović je Maričiću takođe predočio da stanovništvo u okolnim zgradama čine uglavnom bivši i sadašnji oficiri vojske, od kojih mnogi poseduju oružje. S druge strane, Specijalna antiteroristička jedinica MUP-a je tog i prethodnog dana bila u stanju pune pripravnosti.

M.M./ATAImages

Te večeri, na pregovore o okončanju pobune u Kulu su otišli Čedomir Jovanović i Dušan Mihajlović i ponovo su ih pripadnici JSO razdvojili u različite prostorije. JSO je zahtevala da Mihajlović napiše ostavku na mesto ministra, što je on i učinio. Kad se sreo sa Mihajlovićem u hodniku, Jovanović mu je uzeo napisanu ostavku iz ruku i pocepao je.

Legija pretio da će sebi odseći prst

Posle novih pregovora odlučeno je da Mihajlović napiše drugačiju verziju ostavke koju bi ponudio predsedniku Vlade. Dok je pisao, pored stola je klečao Ulemek i kroz suze tvrdio da on nije hteo da do toga dođe, a takođe je zapretio da će sebi odseći prst. Na opasku Jovanovića da bi mnogi u Srbiji više voleli da Ulemek počini samoubistvo, na Jovanovića je nožem nasrnuo Zvezdan Jovanović, ali ga je u tome sprečio Maričić.

Sledećeg dana u Kulu su stigli Čedomir Jovanović i premijer Zoran Đinđić.

Pobuna je okončana 17. novembra 2001. oko 7 časova ujutru kada su sa ulaza u bazu JSO-a sklonjeni oklopni transporteri i naoružani stražari koji su  tu bili tokom čitave pobune.

Profimedia

Deset godina kasnije pred Sudom za organizovani kriminal počelo je suđenje grupi pripadnika rasformirane rasforisane JSO za oružanu pobunu.

Iako je autor krivične prijave, advokat Srđa Popović, po punomoćju Đinđićeve majke i sestre, izneo sumnje da je to bila oružana pobuna s ciljem urušavanja ustavnog poretka izvedena u sadejstvu s vođama zemunskog klana, odnosno da je to bio uvod u ubistvo premijera uz podršku dela tadašnjeg političkog i vojnog vrha, na optužnici su osvanula imena samo aktera pobune, "crvenih beretki" i njihovog komandnog sastava. Odbacivši krivične prijave protiv tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice i načelnika Vojno-bezbednosne agencije Ace Tomića, navode iz prijave oborio je bivši specijalni tužilac Miljko Radisavljević, ustvrdivši da "u toku istrage nije utvrđeno da je bilo ko, osim optuženih, učestvovao u toj pobuni, izuzev ubijenog vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića".

Tužilaštvo je konstatovalo da, iako iz dokaza ne može da se zaključi da je u vreme pobune JSO postojala ideja ili plan o kasnijem atentatu na premijera Đinđića, ta dva događaja povezuju akteri, jer su Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Spasojević i u pobuni i u atentatu imali glavne uloge.

RTS printscreen

Sudski process trajao je sedam godina  okončan je oslobađajućom presudom za sve optužene, ali je tokom suđenja, saslušanjem svedoka i prezentovanjem dokumenata, otkriveno mnogo zanimljivosti iz kojih se zaista krije politička pozadina ubistva premiejra Đinđića.

Zavera, ali čija?

Na primer, da su pripadnici JSO čuvali vođu zemunskog klana Dušana Spasojevića, a neko vreme i biznismena Miroslava Miškovića i njegovog sina. Zatim, da su se u januaru 2001, nekoliko dana pre imenovanja novog premijera, u kancelariji firme "Spektra" Bebe Popovića, sreli Đinđić, Popović i Ljubiša Buha Čume, tada vođa surčinskog klana, kasnije svedok saradnik. Đinđić je tada Buhi rekao da postaje premijer, da više nema "mafijanja" i da svi poslovi moraju da se legalizuju. To mu je saopštio kako sutra ne bi ispalo "da je neko nekoga izneverio".

Čedu demantovali snimci

Zanimljivo je bilo i svedočenje Čede Jovanovića i pobijanje njegovih navoda od strane advokata odbrane. Jovanović je tvrdio da je tokom pobune došao u bazu jedinice u Kuli zajedno s premijerom, ali da su ga na ulazu "beretke" nasilno razdvojile. Međutim, u sudnici je prikazan snimak na kojem se vidi vreme kada premijer sa svojim obezbeđenjem dolazi u Kulu i da mu tadašnji komandant JSO Dušan Maričić Gumar predaje raport. Jovanović stiže dvadesetak minuta kasnije i bez upotrebe sile se upućuje u oficirski dom.

Ljubiša Buha Čume sahranio “zemunski klan” Tanjug

Ljubiša Buha Čume je tokom unakrsnog ispitivanja rekao da je o pobuni i njenoj pozadini imao indirektna saznanja od Spasojevića. Optuženi Zvezdan Jovanović ga je pitao da li je organizovao šverc droge, kao i da li je bio hospitalizovan u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa. Čume je odgovorio "da".

Otkriveni su i falsifikati. Na početku suđenja 2011. sudsko veće tražilo je od BIA određena dokumenta. Odgovoreno je da takva ne postoje. Nekoliko godina kasnije iz BIA je stigla dokumentacija na čijim delovima je bio potpis komandanta JSO Dušana Maričića. Grafološko veštačenje je utvrdilo da su potpisi falsifikovani.

Bonus video

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi