Prišao policajcima, predstavio se i tražio da ga uhapse, a oni se razbežali: Najtraženiji srpski begunac predao se zbog nagodbe ili griže savesti

02.05.2021

08:00 >> 13:08

0

Autor: Lj. Keković

Oni koji su bolje poznavali Legiju veruju da se predao zbog pripadnika JSO koji su već bili osuđeni na dugogodišnje robije, a pre svega zbog Nenada Bujoševi

Prišao policajcima, predstavio se i tražio da ga uhapse, a oni se razbežali: Najtraženiji srpski begunac predao se zbog nagodbe ili griže savesti
Profimedia

Nije bio Uskrs, ali je bio 2. maj 2004. godine, oko devet sati uveče, kada je čuvarima ispred kuće na Ceraku prišao čovek, bradat, s kosom do pola leđa. Delovalo je da je pripit. Predstavio se:

– Ja sam Milorad Ulemek Legija, hoću da se predam.

U prvi mah pomislili su da je neka šala, ali već sledećeg trenutka, svesni da je pred njima bivši komandant Jedinice za specijalne operacije i najtraženiji begunac zbog ubistva tadašnjeg premijera Srbije, razbežali su se i pozvali komandanta beogradskog odreda žandarmerije, a ovaj svog pretpostavljenog, Gorana Radosavljevića Gurija.

Printscreen/youtube

– Čuo sam se sa žandarmima na licu mesta. Jedan od njih mi je rekao da je tu Legija i da hoće da se preda. Tražio sam da ga čujem telefonom, da proverim da li je to istina. Prepoznao sam mu glas. Tada sam naredio komandantu odreda da ode po njega. – Nije se on predao meni. Tada nisam bio u Beogradu. On je prvo došao do ljudi iz Žandarmerije koji su čuvali njegovu kuću. Ti momci su pozvali komandanta Beogradskog odreda, a on je onda mene obavestio šta se dešava i predložio mi da se čujem sa žandarmima koji su na licu mesta. Jedan od njih mi je rekao da je tu Legija i da hoće da se preda. Tražio sam da ga čujem telefonom kako bih proverio da li je to istina. Prepoznao sam mu glas. Naredio sam komandantu Beogradskog odreda da ode po njega, pozvao ministra Dragana Jočića i načelnika Resora javne bezebednosti Miroslava Miloševića. Dogovor je bio da ga dovedemo u MUP Srbije – ispričao je svojevremeno nekadašnji komandant žandarmerije Goran Radosavljević.

Legija im je, kako je rekao, ispričao da se nakon 14 meseci bekstva predao da svoju porodicu ne bi doveo u opasnost.

Nakon predaje, u MUP Srbije stigao je i tadašnji šef BIA Rade Bulatović i on je, zajedno sa tadašnjim ministrom policije Draganom Jočićem, više od dva sata razgovarao sa Legijom iza zatvorenih vrata. Sadržaj tog razgovora ostao je tajna, a nakon Ulemekove predaje nagađalo se zbog čega je u stvari to uradio.

Mnogi su u to vreme zastupali tezu da je Legijina predaja još ranije ugovorena sa tadašnjim vladajućim DSS-om, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica, i da je u pitanju nagodba. Da li je izigran ili ne, od nagodbe nije bilo ništa jer je Ulemek dobio maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora.

Profimedia

Oni koji su bolje poznavali Legiju veruju da se predao zbog pripadnika JSO koji su već bili osuđeni na dugogodišnje robije, a pre svega zbog Nenada Bujoševića Ramba.

– Posle promene vlasti petog oktobra i dolaska demokrata na vlast, koji su pokrenuli istrage o političkim ubistvima u Srbiji u vreme vladavine Slobodana Miloševića, na Legijin nagovor dvojica pripadnika JSO pristali su na nagodbu da dobiju novi identitet i presele se u inostranstvo, a da zauzvrat ispričaju kako su na Ibarskoj hteli da ubiju lidera SPO Vuka Draškovića, koji je slučajno preživeo, a ubili su četvoricu funkcionera te stranke. Pristali su, ali od novog života nije bilo ništa, obojica služe dugogodišnje kazne, a deo krivice snosi i sam Ulemek, koji je, možda previše, verovao da će sve biti u redu.

Jedan od njih, Nenad Bujošević Rambo, na ratištu je nekoliko puta Legiji bukvalno spasao život. Ulemeka je verovatno pekla savest što je na slobodi, a oni robijaju – smatra jedan od nekadašnjih Legijinih saboraca.

Posle atentata na tadašnjeg predsednika Vlade Zorana Đinđića, za Legijom i za pripadnicima „zemunskog klana“ bila je raspisana poternica, a mediji su pisali da je viđen u Švajcarskoj, Bosni, na Tajlandu.

Sam Ulemek je rekao da nigde nije bežao i da je tokom 14 meseci potrage boravio u svojoj kući na Ceraku.

pročitajte još:
pročitajte još:

Milorad Ulemek Legija (55) sredinom osamdesetih je pobegao u Francusku i pristupio Legiji stranaca, u kojoj je proveo sedam godina, ratujuci u raznim krajevima svijeta – u Čadu, Libiji, Bejrutu, Francuskoj Gvajani, u Persijskom zalivu…

U Srbiju se vratio kada je počeo rat, 1992, i priključio se Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, Arkanovim “Tigrovima” i u njihovoj bazi u Erdutu obučavao je dobrovoljce za front.

Kao jedan od komandanata, sa Arkanom je ratovao u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Kada je rasformirana garda, prešao je u Jedinicu za specijalne operacije Službe državne bezbednosti Srbije, “crvene beretke“.

Pored osuđujuće presude za učešće u atentatu na premijera, osuđen je i za saučesništvo u četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali, kao i za ubistvo Ivana Stambolića.

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi