Zločini bande sa Pravnog: Ubili direktora, napali poštare, a prodavačicu zbog torbe zlata

Tragična smrt Branislava Karadžića (41), direktora firme "Mladost turista", koji je likvidiran u aprilu 1992. ispred svoje zgrade u Novom Beogradu, dugo je ostala bez jasnog motiva i počinilaca. Tek nakon nekoliko meseci istrage, slučaj je dobio epilog - zahvaljujući istrajnosti policije i tragičnom nizu povezanih zločina, otkriveno je da su za ubistvo odgovorni studenti beogradskog Pravnog fakulteta, kasnije u medijima označeni kao "banda sa Pravnog fakulteta".

Serija napada na poštare

Ubistvu Karadžića prethodila je neobična serija napada na poštare širom Beograda, koja je počela krajem 1991. godine. Prvi slučaj dogodio se 17. decembra na Voždovcu, kada su dvojica napadača pretukla poštara i odnela torbu punu gotovine namenjene za isplatu penzija. Sledeći napad zabeležen je 1. februara 1992, a scenario je bio gotovo identičan.

Kulminacija napada usledila je 2. marta iste godine kada su razbojnici, naoružani automatom "škorpion", brutalno ranili poštara koji im se suprotstavio. Iako pogođen sa sedam metaka, preživeo ali je ostao trajni invalid. Policija, suočena sa nizom sličnih zločina, pokušavala je da pronađe vezu među njima, ali bez konkretnih rezultata.

Samo nekoliko nedelja kasnije, 6. aprila, Branislav Karadžić je ubijen dok je pokušavao da parkira automobil ispred svoje zgrade. Ubica mu je prišao i ispalio više hitaca. Motiv nije bio jasan, a istraga se kretala u više pravaca, ali konkretnih tragova nije bilo. Dodatnu pometnju u istrazi izazvao je još jedan napad na poštara, 13. aprila u Zemunu, koji je takođe počinjen istim tipom oružja.

Pljačka zlatare "Majdanpek"

Prekretnica u istrazi, međutim, dogodila se 23. jula 1992, kada je u samom centru Beograda izvršena brutalna pljačka zlatare "Majdanpek". Naoružani razbojnik upao je u radnju i ubio prodavačicu Borjanku Tatić, odnoseći oko četiri kilograma zlatnog nakita vrednih tadašnjih 140.000 nemačkih maraka. Saučesnik ga je čekao ispred zlatare na motoru, što je ukazivalo na pažljivo isplaniranu akciju.

Ubistvo u zlatari bilo je okidač za policiju. Uključene su sve bezbednosne strukture tadašnje SR Jugoslavije, a poseban fokus stavljen je na praćenje crnog tržišta zlata. Policija je imala jasan cilj - pronaći ko pokušava da preproda ukradeni nakit. Presudan momenat dogodio se 11. septembra kada je policija dobila dojavu da neko nudi zlatni nakit na prodaju.

Uhapšen je B.G, koji je u policiji priznao da mu je nakit dao V.B. Njegovim hapšenjem klupko zločina počinje da se odmotava. Prvoosumnjičeni V.B. je tokom ispitivanja otkrio celu mrežu saučesnika i priznao učešće u više krivičnih dela, uključujući i ubistvo Branislava Karadžića.

Studenti u središtu kriminala

Istragom je utvrđeno da su svi osumnjičeni studenti Pravnog fakulteta u Beogradu. Mediji su ih ubrzo prozvali "banda sa Pravnog fakulteta", a njihova imena punila su naslovne strane.

Glavni izvršilac ubistva Karadžića, V. B. priznao je krivicu tokom suđenja i naveo da je motiv bio krađa automobila. On je osuđen na 20 godina zatvora, iako je tužilaštvo tražilo smrtnu kaznu. Kako je bio mlađi punoletnik, međutim, tadašnji zakoni nisu dozvoljavali izricanje smrtne presude.

Ostali članovi bande osuđeni su na različite kazne: D. G. je dobio 14 godina zatvora, M. Ž. tri godine, dok je M. R. P. osuđen na godinu dana. Uslovne kazne izrečene su A. Ž, Z. V, B. G. i S. R.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi