"Bojim se da ne zaboravim njegov glas, pokrete..." Neutešna majka ubijenog Petra, jedne od žrtava Uroša Blažića

Biljana Mitrović, majka ubijenog Petra Mitrovića (25) iz Malog Orašja, kog je 4. maja prošle godine bez ikakvog razloga ubio Uroš Blažić (21) zajedno sa još osam žrtava, dok je 12 ljudi teško ranio u svom krvavom piru, kaže da se plaši da će zaboraviti glas i lik svoga sina.

- Bojim se da ne zaboravim njegov glas, ono slovo "r" koje je specifično izgovarao, pokrete, sliku i figuru. Svaki dan gledam snimke da ga ne zaboravim, jer to ne bi mogla da podnesem - kaže na početku razgovora Biljana Mitrović.

Podsetimo,  Uroš Blažić i njegov otac Radiša Blažić, pukovnik Vojske Srbije u četvrtak 12. decembra osuđeni su prvostepenom presudom Višeg suda u Smederevu na po 20 godina zatvora. Dobili su Blažići maksimalne kazne zatvora po našem Krivičnom zakonu, ali ta jednoglasna odluka petočlanog sudskog veća nije adekvatna, ni pravična kako je sudija Lidija Jovanovski i navela u obrazloženju presude.

24sedam/Katarina Mihajlović

Sa presudom se ne slažu ni ožalošćeni članovi porodica žrtava, ali ni ostali građani zemlje koji su i dalje nemi nakon zločina koji je počinio masovni ubica Uroš Blažić te večeri.

- Presuda koja je donesena ubici je mala, tačnije premala. Znam da našu decu niko i ništa ne može da vrati, ali ovo je nepravedna odluka za sve one koji su ubijeni. Ta deca su bila divna, a neko im je oduzeo budućnost - kaže drhtavim glasom Biljana, koja je 50 dana sa ostalim članovima porodice bdila nad Petrom i molila se za njegovo zdravlje.

Nažalost, Petar Mitrović izdahnuo je i pored lavovske borbe za život.

- Suđenje sam pratila koliko god ono bilo bolno. Nikada ne bi mogla da propustim tako nešto, iako je bilo teško. Suđenje se završilo, ali naša bol je iz dana u dan sve veća. Mi živimo, tačnije životarimo. Imam dva sina i unučad i zbog njih moram da živim. Kada je kuća puna, nekako dišem i funkcionišem, čim njih nema obuzme me tuga koja je konstantno prisutna. Ja moje dete nikada neću ni zaboraviti, ni prežaliti - priča majka Petra Mitrovića.

Svakog trenutka od tog 4. maja 2023. Biljana je tužna, lomi je bol koju oseća za sinom Petrom i misli da bi se on ljutio kada bi je video u takvom stanju.

24sedam/Goran Sivački

- Sećam se dok je bio u bolnici, pitao me je da li sam plakala, odgovorila sam negativno, ali on je znao, video je da sam plakala... I tog dana kada je umro, verovatno je hteo da ne budem tu, da ga ne vidim u tom stanju. Ali ja sam bila tu - kaže ova hrabra majka koja dodaje da je od tog dana ništa nije isto.

- Petar je imao brojne planove, koje nažalost nije uspeo da ispuni. Trudimo se da ih mi realizujemo, da pokrenemo sve za šta je on živeo, radio i mučio se. I moji sinovi Nikola i Jovan se trude da rade sve što je Peca voleo. Trebalo je u septembru da se pokrene i folklorna grupa koju je Petar vodio u selu, ali do toga još nije došlo. Bio je omiljeni u društvu. Nije što je moj, ali je bio takav, najbolji - priča Biljana.

Biljana se potom osvrnula i na to što uskoro idu novogodišnji i božićni praznici.

- Sledi bolan period godine. Nedostaje nam svaki dan, a posebno kad su praznici, svi smo tu, a njega nema. Moj Peca je voleo sneg, voleo je da pusti svoje lovačke pse da trčkaraju... Sad kad vidim da padne prva pahulja, tako me boli, slomi me - kaže ona sa knedlom u grlu.

Neutešna majka mladića koji je uvek bio nasmejan, neko ko je uvek bio vedrog duha, incijator svega što se dešavalo u smederevskom selu Malo Orašje, kaže da je ponosna na to što je on bio baš njen sin.

Takođe, Biljana dodaje i da se nekako najbolje razume sa drugim članovima ožalošćenih porodica koje su, kao i ona, izgubili decu u krvavom piru pomahnitalog Uroša Blažića, koji ni tokom istrage, ali ni ročišta nije otkrio motiv zločina. 

- Ista nam je tuga, pa se nekako najbolje razumemo - zaključuje  sagovornica, piše Kurir.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi