Kletva zbog koje se treslo podzemlje: Osveta je počela, ali nikada nije završena i to zbog jednog čoveka (FOTO)

U Ulici vojvode Stepe na Voždovcu kratežom je ubijen Radovan Lagundžin Žabac. Njegov najbolji drug - Aleksandar Knežević Knele, član "voždovačkog klana", održao je govor i zakleo se da će ga osvetiti. Nije stigao jer je 28. oktobra 1992. godine ubijen u hotelu "Hajat".

Ubistvo Žapca, 1. decembra 1990. godine, kao jednog od žestokih momaka sa Voždovca potvrdila je da će naredne godine biti strašne i da će na asfaltu biti mnogo krvi. Odmah je i otkriveno ko je, usred belog dana, likvidirao Žapca. To je učinio D. J. koji je izručen iz Nemačke tek 10. novembra 1998. godine. 

Žrtva bila brža

Ubica D. J. je bio u društvu M. Š. i I. J. kada ga je Lagundžin, koji se vozio u taksiju po povratku sa mitinga Srpskog pokreta obnove, spazio i izašao iz vozila. Došlo je do rasprave i Lagundžin je izvadio pištolj, a D. J. kratež iz koga je ispalio dva hica - jedan Voždovčaninu u glavu, drugi u prepone. Žabac je sutradan preminuo u Urgentnom centru. Na suđenju je ubica pričao da je Žapca pogodio u glavu i prepone. Branio se da je pucao u nužnoj odbrani jer je i Žabac izvukao pištolj.

Napadač je izručen iz Nemačke 10. novembra 1998. godine. Sud je utvrdio je da je D. J. pucao prekoračujući nužnu odbranu. Ranije je u Okružnom sudu osuđen na pet godina zatvora, ali je Vrhovni sud Srbije presudu ukinuo i predmet vratio na novo suđenje pa je nova presuda glasila tri godine.

Žabac je ubijen u 20. godini života. Bio je situiran, ništa mu nije nedostajalo. Već u osnovnoj školi je bio poznat po ekcesima. U tinejdžerskim godinama je upoznao Aleksandra Kneževića Kneleta i uskoro su postali čuveni po neverovatnim akcijama i hrabrosti koja se graničila sa ludilom.

- Duboko smo potreseni činjenicom da te više nema i da te neće ni biti. Rasli smo zajedno, shvatili smo koliko je ceo život surov i borili smo se protiv njega. Prve utakmice, prve tuče, prve ljubavi, prva razočaranja, prve boli, prošli smo zajedno. Znao sam da ništa ne može da nas rastavi, ali ovo je više od onoga što mi možemo i protiv čega niko nikada nije mogao - izgovorio je Knele iznad rake najboljeg prijatelja.

Na suprotnim stranama, a uvek zajedno

Knele i Žabac su u mnogo čemu suprotni, ali su se odlično slagali. Knele i Žabac dva potpuno različita karaktera, besprekorno su se slagali u mnogim opasnim situacijama. Koliko su bili vezani pokazali su time što su velikim slovima tetovirali imena jedno drugog na ramenima. Knele je bio vatreni navijač Crvene zvezde, a Žabac Partizana. Knele je bio za fer tuče, dok je Žabac bio zakleti protivnik. Knele je uživao da ima bezbroj prijatelja, drugova, poznanika dok se Žabac ograničio na njega. Knele je imao Gišku kao uzor, a Žabac Ranko. 

Printscreen/YouTube/Rudar7

Žabcu po imovinskom pitanju nista nije falilo. Još u Osnovnoj školi "Jovan Jovanović Zmaj" bio je poznat kao incidentan tip i u tom dobu je imao neke fascinantne akcije po kojima se pročuo. 
Stariji mangupi su ga zbog njegovog nepredvidivog i neobuzdanog duha poredili sa Rankom Rubežićem, beogradskim Dačom Šulcem. Govorilo se sa strahopoštovanjem da je on (u to vreme) jedini ozbiljni Rankov naslednik. 

Žabac je krajem osamdesetih godina iz krateža teško ranio Z. B. ispred zgrade 70 u Braće Jerkovića. Ostao je upamćen i po masovnoj tuči na bazenu na Banjici. 

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi