Petoro ubio, a 22 ranio! Masakr u Žitištu počinjen iz ljubomore, kad je Siniša uočio bivšu ženu sa dečkom i osuo paljbu iz "kalašnjikova"

Siniša Zlatić, na današnji dan pre tačno sedam godina, počinio je masakr koji je zaprepastio čitavu Srbiju. On je, podstaknut ljubomorom i naoružan "kalašnjikovim", upao u kafić u Žitištu i ubio svoju bivšu suprugu Dijanu Zlatić, njenog dečka Stevana Jojića, kao i Vladimira Mijatovića, svi iz Žitišta, Vladimira Kosovića iz Ravnog Topolovca i Jovanu Popović iz Banatskog Karađorđeva, a ranio je još 22 ljudi, od kojih su neki ostali invalidi. Od tog momenta u ovom banatskom selu više ništa nije bilo isto.

Viši sud u Zrenjaninu, godinu dana kasnije, osudio je Zlatića na 40 godina robije, što je kasnije potvrdio i Apelacioni sud, pa je Zlatić poslat na izdržavanje kazne u novi zatvor u Padinskoj Skeli.

Printscreen/Youtube*Dosije

Tog 2. jula 2016. godine, Siniša Zlatić naoružan jurišnom puškom AK-47, oko 1.40 časova iza ponoći, otvorio je vatru u bašti kafea "Late Makijato” u Žitištu, u kojoj je u tom momentu bilo stotinak gostiju. Sve se dogodilo tokom manifestacije "Pile fest", koju su žitelji Žitišta do te godine željno iščekivali.

Zlatić je, kako su tada ispričali očevici, u kafiću video svoju suprugu, sa kojom je imao pokrenutu brakorazvodnu parnicu, kako sedi sa dečkom i društvom. Otišao je kući i sa tavana uzeo "kalašnjikov" i dva okvira municije. Ubrzo je sa puškom ušao u kafić i osuo paljbu. Prvo je ubio Dijanu i njenog dečka Stevana i njenu prijateljicu, a zatim je nastavio da puca po gostima lokala.

Odzvanjali su urlici, ljudi su besciljno trčali, jedni su se sudarli s drugima, nastao je žamor praćen vriscima. Unezvereni meštani okretali su one koji su ležali na podu, dozivali upomoć. Metež je bio obavijen strahom, a ubica je u tim trenucima slobodno, s rukama podignutim uvis, odlazio sa mesta zločina.

"To ni u filmovima nema"

Mladić koji se nalazio u kafiću u trenutku pucnjave ispričao je kasnije novinarima da se sve desilo iznenada.

- Dečko je izvadio automatsku pušku, odjednom je krenula pucnjava - tri puta u vazduh. Mi smo mislili kao da neko baca petarde. Mene je neko bacio na zemlju, jedna devojka je pala pored mene, druga isto pade, ranjena. To je opšti haos bio, odjednom. To ni u filmovima nema - opisao je tada uznemireni mladić.

Printscreen/YouTube/RTV Santos Zrenjanin

Dve žene ubijene su na licu mesta, dok su trojica muškaraca preminula u zrenjaninskoj bolnici. Među njima bio je i Stevan Jojić. Iako teško ranjen hicima iz automatske puške, koji su mu probili ruku i stomak, jedino o čemu je Jojić razmišljao bilo je da li je Dijana živa i kako da joj pomogne. Poslednje Jojićeve reči koje je izrekao u bolnici u Zrenjaninu bile su upućene prijateljima i lekarima.

- Da li je Dijana živa? Ako je mrtva, ni meni života nema - izgovorio je pre nego što je preminuo.

Siniša je na suđenju izneo šturu odbranu, pravdajući se da mu je teško, da ne može da misli i da priča o onome što se dogodilo. On je rođacima žrtava izjavio saučešće, ali ne i porodicama bivše supruge Dijane i njenog dečka Stevana Jojića. 

- Nije mi bila namera da nekoga ubijem. Da mogu da vratim vreme, ne bih to uradio. Poneo sam pušku u kafić samo da zaplašim Dijanu, jer je htela da mi uzme tada devetogodišnjeg sina i da ga odvede u inostranstvo - rekao je Zlatić u sudnici bez trunke emocija i iskrenog pokajanja.

Printscreen/YouTube/RTV Santos Zrenjanin

Sveta Savanović iz Žitišta, Dijanin otac, izjavio je na petogodišnjicu od ubistva da bol ne prolazi i da je svakim danom sve jača.

- Vreme ne leči rane, Siniša Zlatić nam je zauvek uništio živote. Nema te kazne kojom on može da okaje grehe što mi je pre pet godina ubio ćerku Dijanu i još četvoro ljudi. Čuo sam da je u zatvoru radio kao kuvar, to je sramota. Da se ja pitam, za njega bi i rad u kamenolomu bio preblaga kazna - ispričao je tada Savanović.

Uništio slike sa ocem

Dijanin i Sinišin sin Nemanja sada ima 16 godina i centar je dedinog sveta, ali u sebi nosi veliku bol.

Printscreen/Facebook

- Pazimo na unuka, gledamo da mu udovoljimo. On je dobar dečak, odličan je đak, voli fudbal. Faktički je ostao bez oba roditelja, a takav gubitak se ne može nadoknaditi. Tuga mu se jasno vidi u očima, naročito kad mu je rođendan ili kad je rođendan njegove pokojne majke Dijane - objasnio je Sveta. 

Dodao je da njegov unuk, koji je u trenutku zločina imao devet godina, ne želi da ima ništa sa Sinišinom familijom.

- On neće da ih vidi i to je njegova odluka. Na to ne mogu da utičem, prosto dete neće. Uništio je ranije sve slike sa ocem, jer ne želi da ima uspomenu na njega. A sve zna, veliki je! Nije bio mali ni kada se desio zločin, sve je zapamtio - napomenuo je ranije Savanović.

Sinišin otac Radoslav Zlatić u jednoj izjavi za medije otkrio je da je njegov sin radio u zatvorskoj kuhinji u "Novoj skeli".

- Pošto je u vojsci bio kuvar, radio je u zatvorskoj kuhinji. Gulio je krompir i jedan kratak period raznosio hranu po ćelijama, ali je zbog neprijatnih kontakata sa ostalim osuđenicima to ubrzo prestao da radi. Siniša je psihički stabilan, ali samo on zna šta mu je u duši. Nekako podnosi zadirkivanja ostalih zatvorenika. Kada mu nešto ispadne iz ruku, pitaju ga: "Je l' ti to ispao kalašnjikov?"  - ispričao je ranije Radoslav.

Siniši, inače, u posetu dolazi jedino otac, a ima pravo i na nekoliko telefonskih poziva.

Nedelju dana posle masakra u Žitištu, taćno u podne, sve je stalo i oglasile su se sirene u pomen žrtvama. Svi će taj stravični drugi dan jula zauvek pamtiti. Rane na duši, poput onih na telima vremenom će se pretvoriti u ožiljke, ali i danas, sedam godina kasnije, još krvare.

Bonus video

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi