Ona je Dragiši vratila osmeh na lice: Posle stravičnog ubistva ćerke jedinice, desilo se čudo! (FOTO/VIDEO)
29.11.2022 | 19:45
Bol na srcu i duši za ubijenom ćerkom Violetom Jošić Dragiši leči dvogodišnja Lena koju je supruga Ljiljana jedva donela na svet
Copyright 24sedam/Goran Sivački
- Uđite, more, izvolite - ovim rečima je ekipu 24sedam dočekao pred kućom Dragiša Jošić iz sela Batalage kod Koceljeve, čija je strašna sudbina potresla Srbiju.
- Sad će Lena, još spava, taman dok se skuva kafa - dodaje njegova supruga, ali voda se na "smederevcu" nije ni umlačila kada je iz sobe, sva u roze, istrčala preslatka devojčica, kovrdžave kosice i krupnih, tamnih očiju.
Odmah uzima daljinski da gleda utakmicu, kažu, obožava fudbal. Iz sobe nepoznatim gostima iznosi jednu po jednu loptu, slaže ih, baca, daje žuti karton... Ukućani prate svaki njen šeretski gest koji mami osmehe.
Prstićem pokazuje fotografije na zidu, svoje, kad je bila beba, i sekinu, sa punoletstva, u crvenoj haljini. Lepa kao san.
Dragiša na tren obori pogled, ali ga Lena začas zaokupira, hoće u krilo, pokazuje gde će joj izrasti repić ako bude pila kafu. Opet je svima izmamila osmeh.
Neopisiva tuga i bol okovali su srce domaćina Dragiše Jošića 13. oktobra 2019. godine kada mu je Dušan Petronijević (37) monstruozno, baš u ovoj kući, ubio devetnaestogodišnju ćerku Violetu.
-Nisam ni znao da su u svađi, a bili su pre toga oko godinu dana u vezi. Vidim ga to jutro pred kućom, Vikica još nije došla s posla, iz treće smene. Pustih ga u kuću, popričasmo malo. Dođe i Vikica, i on ode za njom u sobu. Ubrzo se začuo vrisak: "Nemoj, Dušane, molim te." U sobu je utrčala moja žena, Violetina maćeha, i ugledala krvnika kako leži na njoj i ubada je. Istrčala je da me dozove u pomoć. Stavismo Vikicu u kola i put ambulante. I on sede pozadi, s nožem u ruci. U tom momentu ja nisam bio svestan šta se dogodilo. Izdahnula mi na rukama, priča Dragiša.
Iako je, kaže, Dušan uvek delovao kao hladnokrvna osoba, nikada, nijednim gestom, nije mogao posumnjati da je spreman da napravi ovakav zločin, da Violetu ubode gotovo 40 puta u vrat i telo, samo zato što nije mogao da podnese raskid.
- On je, maltene, peške došao od Koceljeve do nas, i svaka ljutnja i afekat bi ga usput prošla. Ali ne, on je jednostavno monstrum. Na suđenju, kad mu je izricana presuda od 40 godina robije, trepnuo nije. Posle zločina je otišao kući, oprao nož i sačekao policiju da ga uhapsi - priseća se bolnih trenutaka ovaj čestiti srpski seljak, koji živi od svog rada na zemlji.
Ne zna u kom zatvoru robija, a oca mu je nedavno sreo u Koceljevi, mimoišli se, bez reči.
- Nikada niko od te porodice, ni roditelji, nije došao saučešće da izjavi. Telefon nisu okrenuli - sležući ramenima priča Dragiša, kome je ćerka Violeta bila sve na svetu, i on njoj, jer ju je majka napustila kad joj je bilo samo tri meseca. Podigao je uz pomoć svojih roditelja.
Završila je školu, proslavila punoletstvo, zaposlila se i htela dalje da se doškoluje, da napreduje. Planirao je da joj kupi auto, da ne mora da se muči do Koceljeve, do posla. Sve se srušilo tog 13. oktobra, Dragiša je svom bolu kopnio, ali je Bog imao neki drugi plan za njega.
Pre dve godine, pred kraj decembra, i pored visokorizične trudnoće, supruga Ljiljana na svet je donela Lenu, i ona je sve promenila.
Tatina je mezimica, ne odvajaju se, niko ne sme da je grdi, da je popreko pogleda.
U sobi, gde joj je krvnik zaustavio život, i čiji prag Dragiša dugo nije mogao da pređe, sve je onako kako je Violeta ostavila. Najdraže igračke, ukrasni jastuci, uramljene fotografije po zidu, u ormaru najfinija garderoba koju joj je tata kupovao. Odnedavno, i Lenin parkirani bickli.