Likvidacija inspektora koji je mnogo znao: Bižu poštovali i kriminalci i policajci!

Čovek o kome su ispredani urbani mitovi, policijski inspektor koji je početkom devedesetih određivao ko od kriminalaca sme da uđe u čuveni klub "Nana", a ko ne, onaj koga su jednako poštovali i policajci i kriminalci, koji je tvrdio da u svakom trenutku ima vojsku od više od 100 čvrstih momaka, ubijen je na stepenicama starog Merkatora pre 26 godina. Bivši inspektor beogradske policije Miroslav Bižić važio je za policajca koji je previše znao i morao je da bude likvidiran "jer mrtva usta ne govore", a sa sobom je mnoge tajne o policajcima, ali i političarima tog vremena.

Bižić je ubijen 21. maja 1996. godine, ali je zavera oko njegove smrti počela još u noći između 24. i 25. marta 1990. u noćnom klubu "Nana". Tokom policijske karijere Bižić se zamerio mnogima, ali pre svega se našao u središtu sukoba dve moćne tajne službe, Savezne i Republičke državne bezbednosti. Prvo je ponižen a potom isteran iz policije zbog svoje uloge posle ubistva Andrije Lakonića Lakija, poznatog kriminalca, saradnika DB-a, koji je likvidiran u "Nani" u martu 1990. godine.

Dok je radio u policiji, Bižić je imao veliki autoritet među kriminalcima, pogotovo kada mu je u zaduženje pripao i zadatak da vrbuje kriminalce za potrebe tadašnje Savezne državne bezbednosti. Pojedine kolege su ga opisivale kao "kauboja koji je obožavao i kriminalce i policajce", igrao se pištoljima i voleo da paradira prepričavajući dogodovštine sa kriminalcima i njihovim "akcijama" u inostranstvu.

Ubica Miroslava Bižića ostao je nepoznat do danas. Ono što je poznato je da je prišao Bižiću, koji je bio sa još jednim saradnikom, ispred starog Merkatora. Ispod belog mantila izvadio je automatski pištolj sa prigušivačem.

"Nemoj, Bog te mazo", bilo je sve što je Biža stigao da kaže, pre nego što je izrešetan. Ubica njegovog poznanika nije ni pogledao. Tada je usledilo nešto neobično. Umesto da odmah počne da beži, egzekutor je, po pričama svedoka, odigrao neku vrstu plesa iznad tela ubijenog policajca, a zatim je nestao.

Vraćao ukradene automobile

Miroslav Bižić je u to vreme bio vlasnik privatne agencije "Biža", koju je otvorio po odlasku iz policije, nekoliko meseci pre nego što je likvidiran. Agencija se, između ostalog, bavila i pronalaženjem ukradenih skupocenih automobila. Prema nekim pričama, koristio je svoje dobre veze u podzemlju da bi dolazio do nestalih vozila i vraćao ih vlasnicima uz dobru nadoknadu.

Policija je pretpostavljala da je Bižić prepoznao ubicu, a da li ga je hapsio dok je bio policajac, ili ga je znao kao kontakt Državne bezbednosti, nikada nije utvrđeno.

YouTube/RUDAR 7

Pad Bižića počeo je posle ubistva Andrije Lakonića, nekadašnjeg uspešnog boksera, koji je uplovio u kriminalne vode, uz asistenciju Savezne državne bezbednosti. On je vrbovan da, kao i mnogi kriminalci, radi za službu u inostranstvu na likvidaciji političkih emigranata. Pričalo se da je upravo Lakonić bio jedan od aktera likvidacije Envera Hadrija, Albanca sa Kosova i Metohije, koji je likvidiran u Briselu, glavnom gradu Belgije 1990. godine.

U noći ubistva u "Nani" u istom separeu sedeli su Andrija Lakonić i njegova dva dobra prijatelja, takođe zvučna imena podzemlja i sa dobrim vezama sa tajnim službama, Darko Ašanin i Veselin Vesko Vukotić. U jednom trenutku izbila je svađa, a potom i pucnjava u kojoj je Lakonić ubijen. Kasnije je ustanovljeno da je pucano iz dva oružja.

U beogradskom podzemlju, ali i policiji nastao je haos te martovske noći. Osim policajaca u uniformi koji su obezbeđivali mesto zločina, pojavili su se inspektori Odeljenja za krvne delikte. Pojavio se, međutim, i neko ko nije trebalo da bude prisutan i počeo da se interesuje za slučaj. Bio je to upravo Miroslav Bižić Biža. U to vreme bio je načelnik Odeljenja za maloletnike i nije imao šta da traži ispred "Nane", jer, makar zvanično, nije trebalo da ima bilo kakve veze sa tom istragom.

Obračun dve službe

Svojevremno se pominjalo da je pomogao Ašaninu i Vukotiću da pobegnu, kao i da je uklanjao neke dokaze. Navodno je bio i u Lakonićevom stanu, kako bi i odatle sklonio neki kompromitujući materijal koji bi povezao ubijenog sa Saveznom službom.

Usledio obračun dve službe, Savezne i Republičke. Ispostavilo se da su kriminalci vrbovani "u dvorištu" srpske službe, u gradskoj policiji. Ceh je platio Bižić, koji je završio i na sudu, na optuženičkoj klupi zbog pomaganja ubicama Andrije Lakonića. Ašanin je oslobođen, a Bižić je osuđen za prekoračenje službene dužnosti i prikrivanje ubistva i dobio je uslovnu kaznu. Po njenom isteku praktično je bio prisiljen da napusti policiju. Vukotić je pobegao u inostranstvo, ali nikada nije bio optužen, jer je istraga prekinuta. Sva trojica su radili za SDB.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Posle suđenja u "slučaju Nana", Miroslav Bižić bio je veoma kivan na sve što ga je zadesilo, s čim su se složile i njegove kolege: "Ono što sam radio, rade svi policajci sveta. Da bi se dobile informacije, kriminalcu mora da se plati ili da mu se učini sitna usluga. Nijedan kriminalac ne voli policiju i neće s njom da sarađuje ako ne mora. Osuđen sam na tri meseca, uslovno na godinu dana, kao poslednji šaner koji je ukrao sto grama kafe".

U istrazi njegovog ubistva nije se daleko otišlo. Ubica nije otkriven, motiv zločina nije utvrđen. Zbog, kako je to definisao jedan inspektor, "simboličnog truda policije da rasvetli ubistvo", ostale su sumnje da je motiv likvidacije mogao da ima i drugačiju pozadinu.

Miroslav Bižić je sahranjen na Zemunskokm groblju, uz pratnju tamburaškog orkestra koji je svirao "Tiho noći".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi