Arkanov kum Bombona i prijatelji izrešetani sa 30 hitaca: Telom zaštitio sina, ubijen jer je znao previše!

Opasan svedok mnogobrojnih zločina u Beogradu, čovek koji je znao prave razloge likvidacije svog kuma Željka Ražnatovića Arakana, a pre toga bivši, ipak nezgodan, saradnik Službe državne bezbednosti. Sve ovo navodno je bio Milan Đorđević Bombona, koji je na spektakularan način likvidiran pre tačno 21 godinu. Da bi ubili Bombonu, zločinci su napravili pravi masakr. Sa njim su u smrt otišli i njegovi prijatelji Dušan Milovanović i Miloš Roknić. Sreća, i telo oca, spasli su Đorđevićevog tada petnaestogodišnjeg sina Nenada, koji je u pucnjavi teže ranjen.

Toliko krvi bilo je potrebno da bi se ubio čovek koji je čitavu deceniju i po živeo mirno i povučeno, van svih dešavanja u beogradskom podzemlju. Da li je ista ruka vukla niti likvidacije Arkana i njegovog kuma, može samo da se nagađa, jer ubice Milana Đorđevića nikad nisu nađene.

Radio je svojevremeno, kažu, i za Arkana i za DB, tiho, bez buke i efikasno, bez ostavljenih tragova. Odevao se u najpoznatijim modnim kućama Italije i bio uvek elegantan, ali neupadljiv. Srednjeg rasta, sa šezdesetak kilograma i običnim tamnoputim licem, poput Italijana, nije privlačio posebnu pažnju.

Tog 11. marta 2001. godine, u 21.10, na Bombonu i njegove prijatelje koji su bili u "reno tvingu" ispaljeno je više od 30 metaka iz automatske puške "kalašnjikov" i pištolja "CZ 99" kalibra devet milimetara. Policija je utvrdila da su se žrtve u trenutku zločina vraćale kući sa utakmice u malom fudbalu, nedaleko odatle. Za volanom "renoa" bio je Roknić.

U momentu kad su iz Ulice gospodara Vučića skrenuli u Ulicu Nikole Sovilja, iz mraka sa stepeništa obližnje kuće izletela su dvojica napadača. Kad je Roknić video naoružane osobe pokušao je da da gas, ali su ga u tome sprečili rafali. Na mestu zločina ostalo je telo Milovanovića, koga je jedan od metaka pogodio direktno u glavu. Ranjeni Roknić, Bombona i njegov sin, koga je otac telom zaštitio od smrtonosnih kuršuma, uspeli su da izađu iz automobila. Jedan od stanara obližnje zgrade pritrčao je da pomogne.

Krstio Veljka i Anastasiju

Za Roknića nije bilo spasa, dok su Đorđevići prevezeni u Urgentni centar. Bombona je ubrzo preminuo na Odeljenju za reanimaciju. Za to vreme ubice su sa dva "audija" pobegle u nepoznatom pravcu. Koliko su bili hladnokrvni svedoči i podatak da je jednom od njih dok je bežao ispao automat i da se on vratio po njega.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Motiv ove likvidacije, kao i mnogih drugih sličnih smaknuća, zvanično je ostao nepoznat. Isto je i sa počiniocima. Postojala je gomila pretpostavki. Jedna od njih je bila da je to osveta ljudi koji su bili bliski sa ubijenim Bosancem, Ćandom, Skoletom i Batom Trlajom. Za njih se pak verovalo da su bili među organizatorima Ražnatovićeve likvidacije u "Interkontinentalu". Ubistvo Bombone, koji je Arkanu krstio decu - Veljka i Anastasiju, bilo je, navodno, "prebijanje dugova".

U tom smislu govorio je i pukovnik Srpske dobrovoljačke garde Mihajlo Ulemek, koji je ocenio da je napad na Đorđevića i njegove ljude bio samo nastavak rata podzemlja protiv Arkanovih gardista, koji su spremni da pomognu da se dođe do istine o zločinu u "Interkontinentalu".

- Ovo ubistvo je pokazalo da su protivnici Arkana još jaki, da imaju dobre pozicije u Beogradu, čak i u samoj policiji, kao i da imaju novca da organizuju likvidaciju Arkanovog kuma - objašnjavao je Ulemek posle ubistva Bombone.

Za Đorđevića se pričalo da je imao lanac kioska za prodaju skupocenih inostranih alkoholnih pića, među kojima je dominirao viski. Spominjalo se da je finansijski pomagao jedan beogradski fudbalski klub. Bombona je bio jedan od retkih bliskih ljudi Željka Ražnatovića Arkana i njegov čovek od izuzetnog poverenja.

Njegovo ime prvi put se pominje 1983. godine, kad je u diskoteci "Akvarijus", koja je prva posle "Mažestika" otvorena u Beogradu, imao oružani obračun sa Radetom Ćaldovićem Ćentom, a kasnije i sa Rankom Rubežićem.

Šokirani Šveđani

I pored velike bliskosti sa Arkanom, Đorđević nije pripadao Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, niti je bio član Stranke srpskog jedinstva. Oni koji su ih poznavali kažu da su kumovi imali izrazito suprotne političke stavove. Njih dvojica, međutim, znali su se od detinjstva, zajedno su odrasli i stasali na usijalom beogradskom asfaltu.

Upravo oni su bili akteri spektakularnog bekstva, kad je Arkan, tokom suđenja Bomboni, upao u sudnicu i "kidnapovao" svog prijatelja. Svi skandinavski mediji su o tome izveštavali kao o nečemu što nikada nije, a verovatno više i neće biti viđeno.

Printscreen/YouTube/Rudar7

Bombona je u Švedskoj ranije osuđivan zbog oružane pljačke. Zbog toga je bio u zatvoru i u Jugoslaviji, a "probleme" zbog istih dela imao je u Švajcarskoj, a navodno i u Belgiji. Od 1986. godine, zvanično, nije imao problema sa zakonom. Bio je otac petoro dece i, kako kažu njegovi prijatelji, posvetio im je većinu svog slobodnog vremena.

Ne zbog svog velikog prijateljstva sa Arkanom, Bombona je u Beogradu važio za podjednako opasnog i moćnog. Upućeni tvrde da je on bio jedini čovek kojem je Ražnatović mogao da poveri sve svoje tajne i namere, kao i da je neposredno učestvovao u mnogo čemu što je Arkan radio.

Krajem osamdesetih je imao dva oružana sukoba. U jednom je u noge ranio Darka Stanojevića, kasnije ubijenog u Nemačkoj, po mnogim pričama čoveka koji je bio krunski "svedok" u ubistvu Aleksandra Kneževića Kneleta u hotelu "Hajat", a potom je usledio još jedan obračun. Dobro se poznavao sa svim beogradskim kriminalcima iz starije generacije. Ujedno, kažu da je bio korektan prema onima sa kojima je sarađivao.

Nikada se nije eksponirao u javnosti niti na mestima na koja je odlazio, a njegovi poznanici to objašnjavaju činjenicom da je godinama bio posvećen porodici i da je izbegavao bilo kakav publicitet. Sa druge strane, pojedini kriminalci, ali i neki policajci, tvrde da je imao i te kako jake veze u nekadašnjoj Službi državne bezbednosti, odnosno sa ljudima iz samog vrha, kao i da je bio čovek od poverenja koji je za Službu uradio izvesne poslove na Zapadu.

Mogao da progovori

Uprkos tome što se ime Milana Đorđevića, pogotovo od 1986. godine, nije vezivalo za neku aferu, skandal ili likvidaciju, niti je on pripadao kriminalnom miljeu, pričalo se da je upućen u mnoga dešavanja. Ta njegova saznanja, međutim, mnogima su smetala. Strahovalo se da kad-tad može da progovori i ugrozi ne samo pozicije mnogih kontroveznih biznismena, već da im zbog toga i živote dovede u opasnost.

Prijateljima je navodno poverio da zna da mu preti opasnost, ali se zbog toga nije mnogo uzbuđivao. Znao je da kaže da od smrti niko nije pobegao, pa se nije, kao što su mnogi radili, ni naoružao. Verovalo se da jedino on zna pravu istinu o Arkanovoj smrti, kao i da ukaže ne samo na to ko su egzekutori, već i nalogodavci u mnogim beogradskim krvavim obračunima.

Za rasvetljavanje likvidacije Bombone, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Srbije raspisao je nagradu od 300.000 maraka. Verovalo se da bi se rešavanjem tog zločina, na još neka ubistva u Beogradu stavila tačka.

Uskom krugu ljudi Bombona je detaljno objašnjavao kako funkcionišu beogradski "odredi smrti", koji su godinama sejali smrt na prestoničkim ulicama. Tvrdio je da ih je oformio tajni deo policije, ali i da su oni u nekim slučajevima delovali samostalno, čak i suprotno naređenju. Kao bivši saradnik Savezne DB mnogo toga je znao. Tvrdilo se da bi se njegovim svedočenjem na meti našli i neki pripadnici "crvenih beretki".

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi