Ubica sa heklerom naredio „lezite“ i pucao generalu policije u potiljak, pred sinom Vojislavom
Badžinim ubistvom postalo je jasno da u Srbiji niko više nije bio siguran i da su šanse da se preživi beogradski recept nikakve
Pola sata iza ponoći, 11. aprila 1997. godine, u beogradsku piceriju „Mama mia“ ušao je nepoznati čovek, vižljast, srednje visine, u maskirnoj uniformi. Sa heklerom u ruci. Zaurlalo je „lezite“ i u gosta okrenutog leđima ispalio više hitaca u glavu i telo. Iako je lokal vrveo od gostiju, niko drugi nije ni okrznut. Potom je izašao i nestao u noći, izgleda zauvek.
Na podu „Mama mije“ ležao je smrtno ranjeni general-pukovnik Radovan Stojičić Badža, u tom trenutku zamenik ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije. Likvidaciji je na licu mesta svedočilo nekoliko prijatelja, ali i Badžin sin Vojislav, koji je te večeri bio sa ocem.
Niko nije siguran
Badžinim ubistvom postalo je jasno da u tom vremenu u Srbiji niko više nije bio siguran, te da su šanse da se preživi takozvani „beogradski recept“ nikakve. O tome svedoče i predhodna izvedena ubistva Kneleta, Giške, Radojice Nikčevića, Dadilje, Žorža i Batice Stankovića, Ćente, Vlade Trefa, Šuce, Miroslava Bižića…
Posle ubistva, Badžini prijatelji, koji su poznavali njegovu rutinu, čudili su se što je Stojičić, uvek na oprezu i u pratnji obezbeđenja, to veče sedeo leđima okrenut ulazu, na izvol’te. Govorili su da se ili na trenutak opustio, ili da je, što je više verovatno, poznavao ubicu koji je pucao iz neposredne blizine. Pretpostavke i saznanja o tome ko je i zašto ubio visokog policijskog funkcionera mesecima su punili novinske stupce, a šta je policija uspela da sazna do danas se nije saznalo. O motivima zbog kojih je naručeno Badžino ubistvo i danas se spekuliše, jedni tvrde da je zbog šverca cigareta, drugi zbog ratišta, treći zbog auto-mafije u Bosni…
Sačekuša zbog istrage
Posle Badže, ubijena su još dva policijska pukovnika, Milorad Vlahović, pomoćnik načelnika kriminalističke službe SUP Beograd i Badžin kum, ubijen je 11. marta 1999. ispred Sportskog centra Košutnjak. Ubica ga je usmrtio ispalivši hitac iz snajperske puške. Nedugo potom, 8. jula 1999, ubijen je i policijski pukovnik Dragan Simić. I njega je napadač čekao u zasedi i usmrtio hicima ispaljenim iz automatskog oružja. Vlahovića i Simića povezuje veoma važna okolnost – obojica su radila na istrazi ubistva Radovana Stojičića Badže.
pročitajte još:
Poslednja šansa
Stojičić je bio vrhunski džudista, a karijeru policajca počeo je kao pozornik u Tašmajdanskom parku, dok su mu nadimak Badža nadenuli pijanci koje je izbacivao iz „Poslednje šanse“. Učestvovao je u akcijama oslobađanja Vukovara sa Dobrovoljačkom gardom. Organizovao je i kamp srpskih dobrovoljaca u Erdutu. Bio je čovek od poverenja tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića.
Priča se da je posle profesionalno izvršenog ubistva napadač sa Badžinog stola uzeo torbu punu para i nestao u noći, izgleda, zauvek.
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari