Branislav Tiodorović poslao jasnu poruku: "Tamo gde je procenat vakcinacije nizak, to su mesta gde se virus održava"

Korona virus neprekidno mutira, za samo dve godine imali smo čak šest registrovanih sojeva, alfa, beta gama, delta, delta plus, a sada je tu i najnoviji omikron. Kako su naučnici ranije objašnjavali, korona virusi skupljaju mutacije relativno sporo u odnosu na druge viruse, ali nažalost, svaki put kada se dogodi mutacija, imamo susret sa sve zaraznijim sojem.

Primera radi, grip može da "reasortira" svoj genom između sojeva, i da tako zaobiđe otpornost svake godine, korona virusima je, bar tako kažu naučnici, to mnogo teže. Novi mutanti, za sada, nisu uspevali da zaobiđu otpornost prema vakcinama, i u ovom momentu niko ne može reći precizno o čemu se radi, te osim najava farmaceutskih kuća da su spremne za modifikaciju već postojećih vakcina, drugi odgovor nemamo. Zato apeluju stručnjaci, potrebno je vakcinisati se u što većem obimu, kako bismo onemogućili virusu da mutira i daje nove sojeve.

Epidemiolog i član Kriznog štaba prof.dr Branislav Tiodorović, objasnio je za „Blic“ da se mutacije dešavaju svakako, ali da su pravo iznenađenje upravo ove koje se događaju u humanoj populaciji. Infekcija izazvana virusom Kovid-19 "iznedrila" je nekoliko sojeva, ali osvrnimo se na poslednjo soj, omikron, koji se nije slučajno razvio u Južnoj Africi, zemlji gde je stopa vakcinacija nešto veća od 20 odsto.

-Tamo gde je procenat vakcinacije nizak, to su mesta gde se virus održava. On tamo pronalazi osetljivu humanu populaciju i opstaje. S druge strane, tamo gde je veći procenat vakcinisanih, virus ima problem da pronađe osetljive osobe kod kojih bi se održao. Dakle, poruka je vrlo jasna, vakcinacija nam je neophodna a vakcine imamo, objašnjava profesor Tiodorović.

Po svemu sudeći, za prelazak mutanta sa životinje na čoveka potrebno je vreme, čak i po nekoliko godina, s druge strane mutacije koje se odvijaju u humanoj populaciji mnogo su brže, što nam daje kao rezultat iz dosadašnjih sojeva, Primera radi, delta soj za razliku od prvobitnog dao je višestruku brzinu kada je prenos u pitanju, te je jedna osoba mogla da zarazi i do 9 ili 10 osoba.

-I dalje smatramo da je za prelazak mutanta sa životinje na humanu populaciju potrebno vreme, to potvrđuju svi naučnici. Ali u humanoj populaciji, ove mutacije jesu iznenađenje, izjavio je Tiodorović.

Omikron stigao u komšiluk

Soj koji izaziva najveću pažnju je omikron, koji se širi i svetom i Evropom, a stigao nam je i do susedne Hrvatske, Rumunije, Crne Gore. Ipak, iako nam je i delta plus soj pretio, nismo ga otkrili, ali što nam ne garantuje da ćemo izbeći i omikron.

Omikron je manje opasan od delta soja korona virusa, tvrdi dr Entoni Fauči. On se poziva na prve izveštaje o novom soju i kaže da su oni važni naučnicima pre nego što donesu zaključak. Da li ovi rezultati daju razlog za optimizam i da li je novi soj stigao u Srbiju, odgovor je pokušao da da dr Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

- Nalazimo se u „obruču“, jer je omikron registrovan u Rumuniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Korona nas stalno iznenađuje i moramo biti spremni za najgori scenario. Ni delta soj u početku nije davao tešku kliničku sliku. Niko sa sigurnošću ne može kazati šta će se dešavati u narednim mesecima. Trenutno imamo i dalje više od 1.000 obolelih od korone dnevno, i to je ozbiljna brojka koja ukazuje na to da nema mesta opuštanju – rekao je dr Đerlek u „Uranku“.

I dalje je na delu ozbiljna borba i naš zdravstveni sistem spreman je da u toj borbi istraje, dodaje on.

-Kod mene provejava optimizam da će 2022. biti mnogo povoljnija godina, jer se nadam da će i ova kao i sve druge pandemije oslabiti nakon dve godine. I naučnici se trude da nam budu dostupne efikasne vakcine i inovativni lekovi. Inovativni lekovi će biti prekretnica u borbi sa virusom korona. Nama do kraja decembra stiže 10.000 doza „molnupiravir“ leka kompanije „Merk“, kao i „Fajzerov“ lek, rekao je Đerlek.

Trenutna epidemiološka situacija pokazuje, da broj novozaraženih, ali i preminulih pada, ipak, to ne znači da je vreme za opuštanje, jer novi talas možda može da usledi ako nam se pojavi novi soj.

-Novi talas, možda možemo očekivati sa omikronom. S druge strane ako se vakcinacija bude povećala, onda će uspeti da smanjimo opasnost, izjavio je profesor Tiodorović za „Blic“ pre nekoliko dana.

Opasnost od virusa i mutacija uvek postoji

Godine 2003. SARS-1 korona virus pretio je da priredi nešto slično kao sada Covid-19, ali je zaustavljen i iskorenjen herojskim naporom virologa i lekara Karla Urbanija. Dakle, umesto što stalno govorimo o teorijama zavere, treba da shvatimo da se ovo zaista dešava i da se može dogoditi u svakom momentu i u budućnosti.

Da buduće pandemije mogu biti smrtonosnije od trenutne kovid krize, upozorila je Sara Gilbert, profesorka Univerziteta Oksford i jedan od kreatora vakcine Oksford/AstraZeneka.

- Ovo neće biti poslednji put da virus preti našim životima. Istina je da bi sledeći mogao biti gori. Mogao bi biti zarazniji, smrtonosniji, ili i jedno i drugo - izjavila je Gilbert.

Kako je dodala, potrebno je više sredstava za povećanje spremnosti na pandemiju, i kako se ne bi izgubili rezultati ostvareni do sada.

- Napredak koji smo napravili i znanje koje smo stekli ne smeju biti izgubljeni - izjavila je Gilbert.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi