Tek se završio jesenji raspust, a već se razmatraju mere za zimu: Dr Tiodorović otkriva po kojim modelima će sve funkcionisati
Postoje tri modela vezana za zimski raspust i početak drugog polugodišta
Protekli, jesenji raspust je bio produžen zbog aktuelne situacije sa koronavirusom. Ubrzo nakon što je odlučeno kada se đaci vraćaju u klupe, već se polemiše o odlukama vezanim za zimski raspust.
Jedna od mogućnosti je da zimski odmor za đake, umesto 31. decembra, počne već 15. decembra i da traje sve do srpske Nove godine, koja se dočekuje 13. januara, što je potvrdio i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović.
On je potom detaljno objasnio tri modela za zimski raspust i početak drugog polugodišta.
- Ima predloga da raspust počne već od 15. decembra, time bismo obuhvatili praznični period za vernike koji slave po katoličkom kalendaru. Katoločki Božić je pre Nove godine, imaćemo tada verovatno i naše ljude koji žive i rade u Zapadnoj Evropi a dolaze kod nas baš u tom periodu. Mogućnost je da zbog svega toga raspust potraje iza pravoslavnog Božića ili srpske Nove godine - kazao je Tiodorović, prenose beogradski mediji.
Pročitajte još:
Takođe, druga mogućnost je da raspust počne nešto kasnije, pred Novu godinu, kako bi obuhvatio sve praznike. Prema tom scenariju bi prvi radni dan bio iza Božića.
Tiodorović napominje i da je treća mogućnost da nastavnici i ljudi iz prosvete daju svoj sud o raspustu i trajanju polugodišta, pošto se sve odluke tiču direktno njih.
- Treća solucija je da nastavnici daju najbolja rešenja i sud, da vide kako će da uklope završetak polugodišta i davanje ocena - rekao je Tiodorović, i dodao da prosvetarima treba dati prostor da se pripreme i organizuju.
Naravno, sve i dalje zavisi od epidemiološke situacije, ipak, ukoliko raspust bude duži, Tiodorović ima apel za roditelje.
- Da se to ne iskorosti za odlazak na planine i u banje, šta smo onda uradili? To je teško sprečiti, ali bi barem trebalo kontrolisati. Skijališta ne bi trebalo da rade bez stroge kontrole - navodi član Kriznog štaba.
O četvrtoj dozi
- Ne samo Srbija, već će ceo svet i razvijene medicine širom sveta to morati da stave na dnevni red. Najverovatnije je da do šest meseci traje neka vrsta zaštite. To bi bilo drugačije kada bi se vakcinisao veći broj ljudi, onda bismo verovatno imali i dužu zaštitu, jer se ovako virus održava i mutira - poručio je Branislav Tiodorović.
Bonus video:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari