Najmudrija srpska glava! Petar II Petrović Njegoš vladika, pesnik i Lovćenski Tajnovidac (FOTO/VIDEO)

Petar Petrović Njegoš bio je pesnik, vladika i vladar Crne Gore. Rodio se na današnji dan 1813. godine u Njegušima, naselju koje se nalazilo na severozapadnom delu Lovćena.

Prilikom kršetnja dobio je ime Radoje (Rade). Njegov otac Tomo bio je brat vladike Petra I i dosta bogat čovek.

Godine 1825. Radoje je otišao u Cetinjski manastir kod svoga strica Petra I. Tamo započinje školovanje i priprema se kako bi mogao postati budući vladar Crne Gore. Većinu obrazovanja preneo mu je pesnik Sima Milutinović Sarajlija, koji je u Crnu Goru došao 1827. godine.

Nakon što je vladika Petar I umro 1830. godine, on je zamonašen i dodeljeno mu je novo ime Petar, te je postao poglavar Crne Gore. Tada sedamneaestogodišnjak, našao se u izrazito teškoj situaciji, a bio je suočen i s mnogim problemima. Naime, Crnu Goru su vrebali Mleci, Turci i Austrija, zemlja je privredno slabila, a sve češće je dolazilo i do međuplemenskih ratova.

Iz svih tih razloga, sve snage je uložio na konsolidaciju prilika. Aktivno je delovao na diplomatskom planu, vodio je borbe s Turcima, gradio saobraćajnice, podizao prosvetu, te stvorio prve organe vlasti u zemlji - senat i gvardiju, i tako stvorio pravu, modernu državu.

Uz sve te državne poslove, uvek je pronalazio vremena za vlastito obrazovanje i književni rad. Njegovi pesnički prvenci nastali su pod uticajem pesnika Sime Milutinovića.

Njegova najpoznatija dela su "Luča mikrokozma" - filozofsko-religijski ep, drama "Lažni car Šćepan Mali" i "Gorski vijenac".

Godine 1849, u jesen, oboleo je od tuberkuloze, a dve godine kasnije, 1851. godine, umro je u trideset devetoj godini.

U Rusiji, gde je proveo godinu dana, najviše putujući i upoznajući njen crkveni život, dušu ruskog čoveka i njegove svetinje, Sveti vladika Nikolaj Velimirović napisao je svoje prvo veće delo – studiju „Religija Njegoševa“.

Njegoš kao svetitelj

Petar II Petrović Njegoš je na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske kanonizovan i uveden u red svetitelja kao Sveti mitropolit Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac. Na nivou Mitropolije crnogorsko-primorske, 19. maj je ustanovljen kao datum praznovanja Svetog mitropolita Petra Drugi Lovćenskog Tajnovidca kao svetitelja. Na svojoj prvoj ikoni, koja je 19. maja 2013. uneta u Cetinjski manastir, Sveti mitropolit Petar Drugi Lovćenski Tajnovidac je predstavljen u arhijerejskim odeždama. U desnoj ruci on drži lovćensku Crkvu Svetog Petra Cetinjskog, a u levoj svitak sa stihovima iz „Luče mikrokozme“. Stihovi na prvoj ikoni Njegoša posvećeni su vaskrsnuću Hrista, a nalaze se na samom kraju „Luče“. Prvi hram posvećen Svetom Mitropolitu Petru Lovćenskom Tajnovidcu podignut je u Baru, u porti Hrama Svetog Jovana Vladimira. Hram je identična kopija Njegoševe zavetne crkve, koja se nalazila na Lovćenu, gde su, po sopstvenoj želji, počivali svetiteljevi posmrtni ostaci.

Foto: 24sedam/Katarina Mihajlović

 

Knez Danilo je izvršio amanet i preneo stričeve ostatke na Lovćen 1855. godine. Nevreme i gromovi su rastrošili kapelicu, ali se knez Nikola posle ratnih pobeda setio da je 1879. godine pritvrdi i osigura gromobranima.

Kad je Austrija u Prvom svetskom ratu osvojila Crnu Goru, generalni guverner Fon Veber naredio je da se Njegoševe kosti prenesu na Cetinje, što je i učinjeno 12. avgusta 1916. godine. Iskopavanje su vršili vojnici, i mnoge kosti su, kako navodi vladika Dožić, zbog nepažnje izgubljene. Jedan austrijski vojnik, Srbin, našao je tri koščice nepokupljene, uzeo ih, sačuvao kroz rat i dostavio Cetinju.

 Na dan 23. septembra 1925. godine, kralj Aleksandar Karađorđević je izvršio svečani prenos Njegoševih kostiju u kapelu i mramorni sarkofag, koji je naredio da se izgradi posebno za tu namenu.

Na mestu stare kapele, koja je srušena 1974. godine, podignut je mauzolej.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi