"Tiho je plakala, dok je čekala svoj red": Kad jednom kročiš u kovid ambulantu, zbog njih poželiš da nikada nisi!

Na prve simptome koronavirusa kažeš sebi "pa dobro, svakako moraš jednom da preležiš“. Onda ako imaš sreće počnu samo kosti da te bole i da te "lomi“ temperatura. Tada već počinješ da "preklinješ svoje reči“. A onda sledi odlazak u kovid ambulantu i čuješ i vidiš svašta zbog čega ne želiš više nikad da odeš tamo.

Prvi odlazak

U protekle dve godine napala nas je pošast koja nam je pokazala da koliko god žurimo i imamo planove koji moraju odmah da se ostvare, negde iza ugla nam se smeje vreme protiv koga i da hoćemo ne možemo dobiti bitku.

Tako, bili pod temperaturom 39,4 ili bez ikakvih simptoma, očekuje vas dugo čekanje ispred kovid ambulante pa se naoružajte strpljenjem, lažnim osmehom za sve one koji bi i dalje preko reda, i vunenom kapom da ne nazebeš više nego što već jesi.

Žena ispred mene je na 15 stepeni nosila vunenu kapu i zimsku jaknu, pa zamislite koliko joj je bio urušen imunitet.

U razgovoru koji je vodila sa još jednom gospođom saznala sam da se zarazila od dece koja idu u  vrtić.

- Imala sam temperaturu prva tri dana i izgubila sam čulo mirisa. Od tad je prošlo 10 dana i sada se osećam super – objašnjava ona.

A na konstataciju da nosi vunenu kapu, samo se kiselo nasmejala.

Ova druga, došla je da se testira poslednji put, jer je njoj i mužu prošlo 14 dana od zaražavanja.

Imala sam sreće da je od mog dolaska vrlo brzo izašla sestra i uzela novu turu knjižica. A nisam imala oko sebe gomilu ljudi koji su spremni da "preskaču preko živih kako bi što pre predali knjižicu". Kao da će ih to sprečiti da čekaju u ordinaciji?!

Nakon dvadesetak minuta, dobili smo poziv da uđemo u ordinaciju. Tada vidite da je broj ljudi ispred ambulante samo delić onoga što se nalazi unutra. Jedan ogroman red za antigenski test, i drugi za vađenje krvi.

Dok sam ulazila videh da dele zdravstvene knjižice sa barkodovima, kasnije ću zaključiti da ti brojevi ništa ne znače.

Iako na vratima piše da ne ulazite sami u kovid ambulantu, te da će sestra doći po knjižice, uvek se nađe neko ko ne voli da čita objašnjenja i voli da mu se usmeno pojasni.

Čekajući mirno da budem prozvana, suočila sam se prvim napadom besa.

Naime, gospođa koja je tek završila kod lekara opšte prakse, dobila je uput da uradi antigenski test i laboratoriju, a videvši red koji se nalazi ispred te dve ordinacije drsko je zaključila: "Ko će da čeka? Ja neću! Imam temperaturu 38,2".

Zatim se vratila, pozvala sestru koju je znala od ranije i zamolila da joj izvadi krv preko reda.

Iako nisi zaražen, zarazićeš se

To je bio prvi okidač tog dana.

- Svi smo mi ovde sa nekim simptomom, nismo došli zato što možemo da optrčimo krug oko atletskog stadiona - promrljala sam sebi u bradu.

Odlučila sam da se ne žalim zbog ovakvog ponašanja i da čuvam živce zbog bržeg ozdravljenja.

Kada sam konačno prozvana i dobila upute, prebacila sam se u deo za testiranje.

Dvadesetak ljudi disalo je jedno drugom za vrat jer nisu znali ko je prvi došao i ko će sledeći da uđe! Ili pak nisu hteli da znaju. Tada sam dobila svoj prvi napad anksioznosti i straha jer i da nisam pozitivna, zaraziću se!

A onda, osetila sam potpuno novi nivo bezobrazluka i želju da nisam deo ove skupine.

Jedna gospođa nije bila upućena u proceduru, pa je upitala da li treba opet da predamo knjižicu i da li će nas medicinski tehničar prozvati.

- Naravno, jok ti ćeš! - odgovorio je krupniji muškarac koji je već dao krv.

Kao da su mu isisali empatiju i ljubaznosti prema nepoznatoj osobi.

Videvši da red ne postoji, izdvojila sam se sa strane odlučivši da sačekam da se raščisti prva tura kako bih mogla da dođem na svoj red.

Uleteo u ambulantu i oborio deku

Tada se začula halabuka oko vrata, deka je izlazio, a muškarac srednjih godina je uleteo kao furija u ordinaciju u strahu da mu neko ne zauzme red umalo oborivši dedu.

Onda je usledilo par ružnih reči sa obe strane, a deda je izlazeći iz ambulante viknuo: "Ponašate se kao da dele besplatni hleb“ i tako uspeo prvi put za taj dan da me nasmeje i najbolje moguće objasni situaciju.

Odlučila sam da prvo uradim antigenski test i pustim druge da se koškaju oko rezultata za laboratoriju.

Kada sam završila sa istim, trebalo je da pričekam nekoliko minuta da vidimo da li sam pozitivna.

- Možete da idete - nakon nekoliko minuta mi je rekla medicinska tehničarka.

Sva srećna pitala sam "da li to znači da nisam pozitivna?"

- Ne, pozitivna si, idi da vadiš krv - odgovorila je.

- Pa baš onda i ne mogu da idem bilo gde - odgovorila sam joj alaudirajući na to da me čeka još testiranja i tako nasmejala još jednom sebe i njih.

Drugi odlazak

Drugi odlazak toga dana bio je zbog preuzimanja rezultata. Iako sam dolazila samo da vidim parametre krvi, dočekao me je isti onaj red od jutros. Opet su tu bili ljudi koji nisu znali protokol pa im je trebalo objasniti da će sestra izaći, a i da im ionako sve piše na obaveštenju. Ali nema ko da ga čita!

Aniksioznost, iako sam sada znala da sam pozitivna, nije prolazila pa sam tako odbijala da sednem pored ljudi te sam čekala da se raščisti gužva.

U jednom trenutku oslobodilo se mesto, pa sam pitala devojku "da li je problem da sednem kao i da li je pozitivna, jer ja jesam".

- Na jednom testu sam negativna, na drugom pozitivna. Sada treba da preuzmem rezultate krvi pa ću videti - odgovorila je.

S druge strane, izgleda da taj osećaj nemaju svi, pa je devojka bez maske, prošla pored dvadesetak ljudi i sela tik do mene. Razmišljala sam da li da joj kažem da sam pozitivna, ali očigledno je da devojka živi sa nekim drugačijim stavovima.

Prosto, činjenica da neki i dalje ne veruju da korona postoji, iako se nalaze na mestu gde svi kašlju i jedva stoje na nogama od temperature, tera vas da se zapitate da li sa vama nešto nije u redu. Ali se i iznerevirate jer neko i dalje sa podsmehom gleda na situaciju koja je odnela veliki broj života.

Jedna od žena koja je došla da se testira, zarazila se po drugi put, a nakon prvog zaražavanja jedva da je imala antitela. Druga je objašnjavala svom detetu šta sve može da sprema da jede i da će neko vreme biti kod bake dok ona ne ozdravi.

Razgovor dve žene bio je posebno zanimljiv.

- Ja sam se već nekoliko puta testirala u poslednjih par meseci. - kaže prva.

- Pa što? - pita je druga.

- Pa eto, ja se mnogo plašim da se ne zarazim, pa čim me nešto pomuči, ja dođem da vidim da nije korona - objašnjava joj.

Ipak, na pitanje da li se vakcinisala, odgovorila je "da nije, i da će se vakcinisati samo ako bude morala".

Nakon pozitivnog antigenskog testa, laboratorijski nalazi potvrdili su da sam zaražena, te mi je određena terapija i kontrola za četiri dana.

Treći odlazak

Prilikom moje poslednje posete kovid ambulanti učinilo se kao da je sve dobilo svoj rasplet. Red je bio ogroman od trenutka kad sam došla, pauza se bližila, tenzija je rasla.

Sestre su slabo izlazile da preuzmu knjižice, jer nisu mogle sve da postignu. A svaki put kad bi izašle, nova horda ljudi je pritrčavala do njih, skupljajući se kao sardine samo da bi uzele baš njihovu knjižicu, ne mareći za simptome ljudi oko njih.

Sedela sam i nemo posmatrala kako smo netolerantni jedni prema drugima dok pošast razara  društvo već dve godine, pitajući se da li će ovome ikada biti kraj. Žena do mene tiho je jecala ne mogavši više da izdrži temperaturu 38,2 dok je svaka koska u telu boli.

Bonus video:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi