Ko prlja vazduh u Srbiji: Uskoro počinje grejna sezona, a da li su građani ti koji najviše zagađuju?
Zagađenje sumpor-dioksidom najviše dolazi iz proizvodnje električne i toplotne energije (uglavnom elektrane i toplane), sa čak 92 odsto udela
Agencije za zaštitu životne sredine objavila je godišnji izveštaj o kvalitetu vazduha u Srbiji prema kome su najveći zagađivači vazduha elektrane i toplane, a sem njih i građani koji se greju na ugalj i drva.
U izveštaju se navodi da građani Srbiju od zagađujućih materija najviše udišu sumpor-dioksid, azot-dioksid i PM čestice, koje su smeša dima, čađi, kiseline i teških metala.
Čak 92 odsto sumpor-dioksida dolazi iz elektrana i toplana, a one proizvode i najviše azot-dioksida, i to 54 odsto.
Pročitajte još:
Najzagađeniji vazduh je u Beogradu, Nišu, Smederevu, Pančevu, Užicu, Kosjeriću, Valjevu, Kraljevu, Novom Pazaru, Subotici, Zrenjaninu, Kragujevcu i Zaječaru, i ti gradovi su najzagađeniji PM česticama, dok Bor ima najviše problema sa sumpor-dioksidom.
Zagađenje vazduha veće tokom zime
Dušan Vasiljević, ekspert za planiranje u oblasti životne sredine, kaže za 24sedam da rezultati izveštaja zavise od metodologije koja je primenjena.
– Najveći zagađivači ugljen-dioksidom su oni koji vrše sagorevanje neke materije. U Srbiji se najveće količine sagorevanja dešavaju u energetici, pre svega u termoelektranama, koje ispuštaju razne otrovne materije – ističe Vasiljević.
Pixabay
U urbanim sredinama, kao i u malim mestima, posebno tokom zime, zagađenje vazduha PM česticama je povećano iz individualnih ložišta, zato što se koriste neadekvatna goriva za loženje, kaže on.
– Koristi se lignit, koji je vrlo loš, jer ispušta i mnogo sumpora. Na obodima Beograda se spaljuju gume, plastika i to dodatno opterećuje atmosferu u neposrednom okruženju. Sva ta zagađenja dolaze sa vazdušnim strujama koje su iznad površinskih. Zato nama dolaze zagađenja iz Pančeva. Vazduh u višim sferama dolazi do Beograda i tu se spušta – kaže on.
Posledice po zdravlje ljudi
On smatra da se problem zagađenja vazduha mora rešavati dugoročno.
– Prvi cilj je zamena uglja gorivima koja manje emituju zagađenja. U Sloveniji, kada su započeli proces energetske transformacije, koristili su kvalitetniji ugalj. Taj kvalitetniji ugalj nije emitovao toliko zagađenje, emitovao je manje sumpora, manje čestica, a imao je veću kalorijsku moć. Na taj način su u postojećim postrojenjima smanjili zagađenja, a onda se dugoročno ta postrojenja zamenjuju drugim – ističe Vasiljević.
Pixabay
Vasiljević dodaje da zagađenje vazduha ostavlja dugoročne posledice po zdravlje ljudi.
– Zdravstvene ustanove u mestima gde postoji zagađenje identifikuju više ljudi koji obole od respiratornih bolesti, čak i nekih ozbiljnijih oblika kancera. Postoji korelacija između broja obolelih od respiratornih bolesti i zagađenja vazduha na određenom području – navodi on.
Pročitajte još:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari