Mir Božji, Hristos se rodi: Pravoslavni vernici danas slave Božić

Pravoslavni vernici, koje se drže starog, julijanskog kalendara, danas slave jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika, rođenje Isusa Hrista, spasitelja sveta.

Ovaj praznik je dan kada se hrišćani prisećaju čudesne noći u Vitlejemu, kada se u jaslama u pećini, daleko od sjaja i raskoši, rodio Bogočovek. Prema učenju hrišćanske vere, njegov dolazak na svet je znak ka spasenju i večnog života celog čovečanstva. Na današnji dan, Srpska pravoslavna crkva i ostale pravoslavne crkve uče svoje vernike da, prisećajući se dolaska Isusa Hrista, prizovu u svoja srca strpljenje, mir i ljubav prema svim ljudima.

Tako, iako je Vaskrs najveći hrišćanski praznik, Božić se doživljava kao najradosniji i predstavlja dan kada je Sin Božji postao čovek, objašnjava za 24sedam protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović.

Suština praznika su ljubav, mir i sloga

– Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, a Božić, kao jedan od dvanaest gospodnjih praznika, slavi se sa velikom radošću, jer je to dan kada je Sin Božji postao i čovek i umesto đavola na prestolu ustoličio je Boga. Rođenje Gospoda Isusa Hrista predstavlja izmirenje čoveka sa Bogom. Čovek je otpao od Boga padom prvih ljudi u greh, a Hristos je svojim rođenjem doneo ljudskom rodu spasenje – rekao je protojerej Pavlović, i objasnio pravu suštinu slavljenja ovog dana.

– Praznik Božić praznuje se tri dana, i sam Badnji dan i Božić prepuni su divnih običaja i simbolike. Drugog dana Božića praznuje se Sabor Presvete Bogorodice, a trećeg dana slavimo arhiđakona Stefana Prvomučenika, kao predstavnika svetitelja. U ova tri dana, Božić bi trebalo da nas podseti da je suština praznika porodično zajedništvo i  pokazivanje ljubavi. Ako svi radimo tako, volimo se, mirimo se i praštamo, stvara se dobar preduslov da društvena zajednica bude u ljubavi i slozi, što doprinosi i međureligijskim i međudruštvenim odnosima, sa anđeoskom porukom koja je došla sa neba kada je Hristos rođen i koja kaže: “Slava Bogu na visini, na zemlji mir, među ljudima dobra volja” – poručio je protojerej Pavlović.

Moramo da budemo odgovorni

Potcenili smo virus, a on nas je žestoko opomenuo

Mitropolit dabrobosanski Hrizostom i čuvar pećkog trona SPC čestitao je Božić svima koji ga ove godine obeležavaju u velikim iskušenjima, usled pandemije koronavirusa, i poručio da nas to obavezuje da budemo odgovorni prema sebi i drugima.

– Prilagodimo se sada mogućem i Bog će to prihvatiti kao našu žrtvu i blagosloviće je. Umesto straha i zabrinutosti, naoružajmo se radošću praznika  – naveo je za medije mitropolit i istakao da je protekla godina bila veoma teška za SPC, koja je izgubila patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija i vladiku Milutina.

– Moram priznati i javno reći da se nismo svi jednako i odgovorno poneli prema koronavirusu, da nismo shvatili opasnost. Možda smo ga potcenili, a on nas je žestoko kaznio i opomenuo – naveo je mitropolit Hrizostom.

Simbolika badnjaka i parice u česnici

Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima, a prazničnu sliku toplog doma na ovaj sveti dan upotpunjuju običaji i narodna verovanja – unošenje u kuću badnjaka, praznična trpeza sa česnicom, toplina doma, ljubav i sloga ukućana.

Jedan od najzanimljivijih običaja kojem srpski narod daje počasno mesto u obeležavanju ovog praznika jeste unošenje badnjaka (mlado cerovo ili hrastovo drvo) u kuću. Badnjak unosi položajnik, polaznik, ili radovan, kako se u pojednijim mestima naziva najmlađe dete. Ulaskom u kuću i unošenjem božićnog drveta, sa domaćinom se pozdravlja izgovarajući reči: “Hristos se rodi!” a domaćin odgovara: “Vaistinu se rodi!”

Prema verovanju, sa hrastovim granjem u svaki dom ulazi i Isus Hrist, a slama koja u kući stoji sva tri dana praznovanja, podseća na onu u kojoj je rođen Sin Božji. Veruje se da ona kući donosi mir i blagoslov.

Običaji nalažu i da bi položajnik trebalo da priđe vatri i džarajući je izgovara: “Koliko varnica, toliko zdravlja, radosti, veselja, parica…”. Potom on upućuje najlepše želje za domaćina i blagostanje u njegovom domu, pa ga zato domaćica obavezno daruje.

Dan pred rođenje Hristovo provodi se u postu i duhovnom smirenju, da bi se na Božić porodice u Srbiji okuplile uz gotovo identičnu trpezu na kojoj se, uz praseću ili jagnjeću pečenicu, obavezno nalazi i česnica. Većina domaćica u česnicu stavlja paricu, ali prema starim srpskim verovanjima, to nije jedino što može da se nađe u ovom posebnom hlebu – stavlja se i parče badnjaka, za koje se smatra da donosi plodnost, kao i dre,n za koji se veruje da donosi dobro zdravlje.

Božićnu česnicu ukućani okreću tri puta, lome je, a traženje novčića u komadima česnice omiljena je zabava najmlađih.

Osim Srpske pravoslavne crkve, Božić se danas slavi i u Ruskoj, Gruzijskoj i Jerusalimskoj crkvi, a obeležavaju ga i Kopti.

Svim čitaocima koji slave, redakcija 24sedam čestita praznik! Mir Božji, Hristos se rodi! Srećan Božić!

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi