Izmenjena pravila za izbor rektora UB

Na poslednjoj sednici Saveta Univerziteta u Beogradu, održanoj u utorak, 14. jula, usvojena je izmena Statuta našeg najvećeg univerziteta zahvaljujući kojoj u istoriju odlazi dosadašnja praksa da u finišu trke za fotelju rektora takmaci pred savetom, koji i stavlja tačku na izbor prvog čoveka univerziteta, mogu biti kandidati koji su zavredeli više od trećine glasova članova Senata najstarijeg univerziteta u Srbiji.

Novo pravilo u izbornoj proceduri nameće obavezu da kandidat, da bi bio predložen za rektora, mora imati podršku većine ukupnog broja članova Senata. Prema tome, više neće moći da bude predloženo više od jednog kandidata za rektora, to jest ko prođe Senat neće imati konkurenciju pred Savetom - saznaje Politika.

Time je onemogućeno da Savet kao organ upravljanja uistinu bira rektora UB, osim što će formalno moći da izabere, odnosno potvrdi izbor, isključivo predloženog kandidata koji uživa podršku većine Senata, najvišeg stručnog organa. Drugim rečima, na ovaj način izborna procedura skrojena je tako da Savet ne može da izabere rektora UB koji nije po volji većine koju čine rektorski kolegijum, dekani fakulteta i direktori instituta.

Saznanja „Politike” da su članovi Saveta UB predloženu izmenu Statuta izglasali na onlajn sednici, i to sa 22 glasa „za”, što je većina od ukupno 41 člana ovog saveta, potvrđena su iz više izvora. Inicijativu da se Statut UB izmeni u delu koji se odnosi na utvrđivanje predloga kandidata za rektora, pokrenuli su dekani sedam fakulteta UB. Potpisnici te inicijative su: Voja Radovanović, dekan Fizičkog fakulteta, Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, Ljubiša Stanisavljević, dekan Biološkog fakulteta, Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta, Iva Draškić Vićanović, dekan Filološkog fakulteta, Mirjana Kijevčanin, dekan Tehnološko-metalurškog fakulteta, i Mladen Milošević, dekan Fakulteta bezbednosti.

„O svim aspektima te inicijative čiji sam potpisnik prvo se diskutovalo na proširenom rektorskom kolegijumu. Velika većina proširenog rektorskog kolegijuma je konstatovala da je to dobra inicijativa koja će unaprediti rad univerziteta i takođe uskladiti izbor rektora sa izborom dekana. Dakle, princip da natpolovična većina nastavno-naučnog veća tajnim glasanjem predloži jednog kandidata na fakultetu, sada važi i u proceduri za izbor rektora, da natpolovična većina Senata predlaže Savetu jednog kandidata. Inicijativa je prihvaćena na sednici Senata i donet je predlog odluke o izmeni Statuta koji je otišao pred Savet”, objasnila je u razgovoru za „Politiku” Iva Draškić Vićanović, dekan Filološkog fakulteta.

Ima članova Saveta koji nisu glasali za ovu izmenu Statuta, a nezvanično kažu i da nisu sigurni da li je ova korekcija u koliziji sa Zakonom o visokom obrazovanju. Međutim, zakon je jasan i nalaže da se bliži uslovi, kao i način i postupak izbora i razrešenja rektora uređuju statutom visokoškolske ustanove, odnosno da su pravila izbora rektora u domenu autonomije univerziteta.

Predlog koji je dostavljen Savetu UB, a kojim se traži da se statutarna odredba kojom je propisano da se „utvrđenim kandidatom za rektora smatra kandidat koji je dobio najmanje jednu trećinu glasova ukupnog broja članova Senata” izmeni tako da umesto reči „najmanje jednu trećinu” stoji „većinu” potpisuje Vladan Đokić, rektor UB i predsednik Senata. U obrazloženju tog predloga navodi se da bi se ovakvom izmenom „postiglo ujednačavanje načina izbora organa poslovođenja univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu”.

„Članovi Senata su izabrani predstavnici nastavnika, istraživača, saradnika i studenata i njihova uloga u postupku izbora rektora treba da se upodobi ulozi koju imaju nastavno-naučna veća fakulteta. Na ovaj način bi se jasnije iskazala volja Senata kao najvišeg stručnog tela univerziteta, a postupak izbora učinio efikasnijim, legitimnijim i demokratičnijim. Predložena izmena će omogućiti da se utvrdi kandidat koji uživa većinsku podršku predstavnika akademske zajednice”, piše u obrazloženju predloga koji je Senat uputio Savetu UB, a Savet na kraju i izglasao.

Ilustracije radi, nova pravila procedure izbora rektora u praksi znače da više neće moći da se ponovi situacija koja se dogodila kada je Savet UB prvi put izabrao Vladana Đokića za rektora i poverio mu prvi mandat, iako je u tom trenutku Ivanka Popović, tadašnja rektorka UB i Đokićeva konkurencija u tom izbornom procesu, imala veću podršku članova Senata. Podsetimo, tada je 17 članova Senata glasalo za Đokića, a 27 za Popovićevu, ali je Savet, birajući među ova dva kandidata, odlučio da Đokić bude rektor sa 23 glasa, dok je Popovićeva na tom glasanju dobila 17 glasova, nedovoljnih da bude reizabrana i ostane na čelu UB.

„Naši motivi za aktuelnu izmenu Statuta su bili da se izbor rektora uskladi sa izborom dekana, da se postigne logično i ispravno rešenje jer nema logike ni dobrog razloga da budu dva kandidata od kojih jedan sa malim brojem glasova Senata i drugi sa velikom podrškom Senata i da onda na Savetu bude izabran kandidat sa manjim brojem glasova Senata bez ikakvog obrazloženja. Zajednički stav velike većine nas i na proširenom rektorskom kolegijumu i na sednici Senata je bio da onaj ko ne može da dobije više od polovine glasova članova Senata, ko u izbornom procesu ne uživa poverenje natpolovične većine najvišeg stručnog organa i ne treba da bude rektor”, razjasnila je Iva Draškić Vićanović.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi